Prinudni otkup akcija – tajkunski pir ili direktiva EU?

Kada je u jeku krize, izmenom regulative, prag za prinudni otkup akcija u domaćim akcionarskim društvima snižen sa 95 na 90 procenata, malo ko je posumnjao da je to ustupak ovdašnjim veleposednicima kapitala. Način na koji su oni iskoristili ovaj dar zakonodavca iznenadio je, pak, i najskeptičnije učesnike ovdašnjeg finansijskog tržišta.

Nenad Gujaničić, Wise broker
Podeli
Foto: Thinkstock
Foto: Thinkstock

Funkcionisanje akcionarskih društava odvajkada predstavlja paralelu demokratiji u političkim sistemima, te ne čudi što ovaj oblik privrednog organizovanja dominira svetskom ekonomijom. Svaki akcionar u kompaniji, poput građanina u političkoj demokratiji, ima pravo glasa, ali srazmerno broju akcija koje poseduje. Ovaj inferioran položaj manjinskih akcionara u odnosu na glasača u političkim demokratijama, nadomešten je strogom zaštitom njihovih prava koja se nalazi u srži funkcionisanja akcionarskih društava. Bez uvažavanja manjinskih akcionara čitav koncept ove industrijske demokratije brzo bi se urušio jer ne bi ni imalo smisla posedovati bilo kakav manjinski, vlasnički udeo.

Stoga, sve tržišne demokratije neguju akcionarstvo i maksimalno se trude da obezbede zaštitu akcionarskih prava. Osim bazičnih prava (pravo glasa, uvida u poslovne knjige, učešća u raspodeli dobiti i dr), regulative razvijenih tržišnih privreda štite manjinske akcionare i u marginalnim slučajevima poput prinudnog otkupa akcija. Naime, kada većinski vlasnik stigne do visokog vlasničkog udela (90 ili 95 odsto, u zavisnosti od regulative), manjinskom akcionaru se obezbeđuje mogućnost da proda svoje akcije većinskom vlasniku. Takođe, mogućnost otkupa ostavljena je i većinskom vlasniku, ali s obzirom da se ova praksa kosi sa ustavom zagarantovanim slobodnim raspolaganjem imovine, akcenat je na fer ceni koja se obično ne može poistovetiti sa tržišnom jer predmetne akcije često nemaju visok nivo likvidnosti. Stoga, zakonodavstva u EU manjinskim akcionarima nude zaštitu i u vidu izračunavanja fer vrednosti (najčešće metodom diskontovanih budućih novčanih tokova), kako bi ovaj prisilni gubitak imovine imao što pravedniju nadoknadu.

Na domaćem finansijskom tržištu, prinudan otkup akcija nije marginalni slučaj koji se tek sporadično dešava, već glavni cilj berzanske igre koju diriguju većinski vlasnici. Domaće zakonodavstvo je 2012. godine spustilo prag za prinudni otkup akcija sa 95 na 90 odsto vlasništva što je ponukalo sve likvidnije kapitaliste (kako domaće tako i strane) da što pre i jeftinije konsoliduju vlasništvo. Iako su, istina, zakonom predviđene izvesne metode zaštite manjinskih akcionara, obično su ostajale „mrtvo slovo na papiru“ zbog nefunkcionisanja tržišta i slabih institucija. Protokom vremena razne tehnike što jeftinijeg istiskivanja akcionara toliko su metastazirale da je u potpunosti obesmišljen zakonski okvir koji je dobrim delom predstavljao direktivu EU.

Kupovina akcija preko povezanih lica, špekulativne berzanske transakcije među njima, sticanje te poništavanje sopstvenih akcija u cilju približavanja vlasništva do prinudnog otkupa, fiktivno spuštanje vlasništva ispod praga od 90 odsto kada se ne može izbeći plaćanje fer cene, samo su neke metode odomaćene na domaćem tržištu u cilju što jeftinijeg prikupljanja stoprocentnog vlasničkog udela.

Logično, ova omasovljena praksa ostavila je velikog traga i na protivvrednost po kojoj akcionari prinudno ostaju bez svojih akcija što i poslednji primeri potvrđuju. Većinski vlasnik Montinvesta na putu je da prinudno istisne manjinske akcionare po ceni kompanije koja odgovara njenoj godišnjoj dobiti. Takođe, većinski vlasnik AIK banke, najlikvidnije bankarske ustanove na domaćem tržištu, sprovodi isti scenario na nivou ispod trećine njene knjigovodstvene vrednosti. Ako se zna da je voljom većinskog vlasnika akcionarima ove banke nedavno isplaćeno 25 miliona evra dividende, jasno je koliko je tržišna vrednost od 130 miliona evra bliska fer ceni.

U zemlji u kojoj većina stanovništva ne zna ni da postoji berza, a kreatori ekonomske politike gledaju da je što više marginalizuju, jasno je da ovakvi događaji neće pobuditi veću pažnju. Njihove posledice, pak, teško se mogu izbeći, a tiču se pre svega sve manjih izgleda u pogledu formiranja srednje klase i građanskog društva. Tu parlamentarni izbori, ma koliko se često održavali, ništa ne mogu da urade.

Komentar

6 izazova srpske ekonomije

Srpska ekonomija se suočava sa šest ključnih izazova u godini pred nama. To su: krhke javne finansije, neefikasan javni sektor, nizak nivo privlačnosti inostranim investitorima, značajan nedostatak saobraćajne infrastrukture koji izoluje zemlju u okviru Evrope i veoma visok nivo loših dugovanja koji ima negativan uticaj na profitabilnost bankarskog sektora, navodi u komentaru ekonomista Sakso banke Kristofer Dembik povodom analize ekonomskih prilika u Srbiji.

Komentar subota 12.03. 09:41 Komentara: 1

Srbija – ekonomski model koji treba menjati

Poslovni odnos beogradskog Aerodroma „Nikola Tesla“ i nacionalne avio-kompanije Air Serbia, koji je nedavno ponovo dospeo pod lupu javnosti, obnovio je polemiku o opravdanosti ovog ekonomskog modela koji se u Srbiji godinama primenjuje. U centru ove politike je subvencionisanje selektivno izabranih kompanija parama poreskih obveznika sa ciljem ostvarivanja konkurentske prednosti koja bi potom donela pozitivne efekte i za budžet u celini. No, da li zaista tako stoje stvari?

Komentar ponedeljak 1.02. 10:48 Komentara: 9

Hronika jednog bankara: Povratak u SAD...

U Sjedinjenim Američkim Državama se oseća veliko kašnjenje u poslovnom ciklusu: infrastruktura zemlje je dotrajala, aerodromi su gori od aerodroma na većini tržišta u razvoju koje sam posetio, autoputevi su "rupe do beskonačnosti“ i osećaj samozadovoljstva je na 99 odsto.

Komentar petak 15.01. 16:38 Komentara: 1

"Teško breme budućim generacijama"

Od izbijanja globalne finansijske krize, arhitektura finansijskog sistema u svetu je praktično promenjena. Ako se ne shvati koje su to suštinske promene, u smislu kako reaguju tržišta na pojedine signale centralnih banaka i politike koje vode, mogući su totalni promašaji jer se defakto više ne može pouzdano predviđati kretanje valuta, niti cena akcija na osnovu prošlih iskustava i trendova.

Komentar ponedeljak 11.01. 12:20 Komentara: 5

"Odlaze i Dijamant, AIK banka, Imlek, Bambi, Sojaprotein..."

Ni protekla godina na Beogradskoj berzi nije donela kvalitativni pomak, ne samo zbog činjenice da je domaće tržište akcija posle tri vezane godine rasta oslabilo 3,4 procenta. Investiciona aktivnost zadržala se na rekordno niskim nivoima (godišnji promet je bio tek 11. deo rekordne 2007. godine), a uporedo je nastavljen trend bega kompanija i opšte berzanske indolentnosti.

Komentar petak 8.01. 14:25 Komentara: 50