6 izazova srpske ekonomije

Srpska ekonomija se suočava sa šest ključnih izazova u godini pred nama. To su: krhke javne finansije, neefikasan javni sektor, nizak nivo privlačnosti inostranim investitorima, značajan nedostatak saobraćajne infrastrukture koji izoluje zemlju u okviru Evrope i veoma visok nivo loših dugovanja koji ima negativan uticaj na profitabilnost bankarskog sektora, navodi u komentaru ekonomista Sakso banke Kristofer Dembik povodom analize ekonomskih prilika u Srbiji.

Izvor: B92
Podeli
(Foto: Thinkstock.com)
(Foto: Thinkstock.com)

Ove izazove neće biti lako prevazići a oni zahtevaju konstantnu posvećenost kreatora politike reformi zemlje. Smanjenje značaja javnog sektora u ekonomiji može da potraje od pet do deset godina. Zbog toga građani Srbije mora da budu strpljivi. Vrlo je verovatno da će sa konsolidovanom većinom, buduća vlada imati dovoljno političkog uticaja da sprovede reforme, veruje on.

Srbija je odlično uspela da održi dobre odnose sa svim važnim globalnim igračima

Kada je reč o spoljnim odnosima, Srbija se oslanja na političke veze sa EU, Rusijom i Kinom. Po Dembikovom mišljenju Srbi su veoma razumni kada je reč o EU.

"Oni EU više ne smatraju za mesto prosperiteta. Trom rast Evrope ohladio je i najveće entuzijaste po pitanju pristupanja Srbije u EU. Ipak zemlja nema bolju alternativu“, objašnjava Dembik.

Isto tako, nastavlja on, ključno je istaći da približavanje EU ne može biti na štetu dobrih odnosa sa Rusijom i Kinom koji postoje već dugo vremena. Ove dve zemlje pružaju veliku finansijsku pomoć putem kredita i direktnih investicija, koje su od presudnog značaja za ekonomski rast. To pomaže u poboljšanju saobraćajne infrastrukture koja predstavlja neophodan korak u osiguravanju pristupa Srbije glavnim svetskim tržištima. Uprkos hlađenju odnosa između Moskve i Zapada, Srbija je u velikoj meri uspela da održava dobre odnose sa svim važnim globalnim akterima u poslednjih nekoliko godina. Ne postoji nijedan razlog da se situacija drastično promeni u narednim godinama. I na kraju, možda ne najmanje važno, jer se ulazak u EU ne planira najmanje do 2020. godine, malo je verovatno da će ovaj težak proces predstavljati pitanje u odnosima između Rusije i Srbije na kratak rok.

Srbija na pravom putu, ali ne zaboravite dve crne tačke srpske ekonomije

Dembik se takođe izbliza osvrnuo na političku situaciju u zemlji u odnosu na nastavak reformi dok se u Srbiji spremaju novi izbori.

"Malo je verovatno da će izbori dovesti do usporavanja reformi na srednji rok u Srbiji. Vlada je svesna da nema drugog izbora nego da nastavi sa unapređivanjem ekonomskog sistema bržim tempom. Drastičan program fiskalne konsolidacije koji se sprovodi od kraja 2013. počeo je da daje rezultate. Smanjenje deficita je bilo veoma ohrabrujuće tokom 2015. Međutim, mere u 2016. mogu biti ograničene zbog održavanja izbora“, rekao je on.

U takvim okolnostima, zemlja bi mogla biti blizu primarnog salda u 2017. umesto 2016. kao što je prvobitno očekivano. Problem predstavlja i to što iznos javnog duga ostaje značajan, ali nije na rizičnom nivou. Stopa zaduživanja zemlje i nije tako visoka, što dokazuje da investitori veruju odlukama vlade. Srbija je definitivno na pravom putu, ističe Dembik.

Kada je reč o stranim ulaganjima, pre nekoliko godina, zemlja je bila u opasnoj situaciji, ali stvari su se promenile brzo i situacija se ubrzano poboljšava. Dembik je podvukao činjenicu da je prilikom poslednjeg Doing Business rangiranja Svetske banke Srbija napredovala sa 68. do 59. mesta.

"Posebno je došlo do napretka u izdavanju građevinskih dozvola i plaćanju taksi i poreza. Međutim, potrebno je i dalje nastaviti napore kako bi se olakšala pristupačnost kreditima i prenos vlasništva. Ovo su dve crne tačke srpske ekonomije“, rekao je Dembik.

Po njegovom mišljenju ulazak zemlje u EU će svakako dovesti do masovnijeg priliva stranog kapitala, ali do tada hitno treba razvijati saobraćajnu infrastrukturu. Srbija je mala zemlja koja mora da bude bolje integrisana po pitanju ekonomskog razvoja Balkana, što zahteva kvalitetnu infrastrukturu koja povezuje zemlju sa važnim urbanim i komercijalnim mestima u regionu.

Ekonomska tranzicija nikada nije lak proces

Kada je reč o političkim aspektima vanrednih izbora koji će se održati u Srbiji u aprilu, Dembik smatra da će izbori sigurno dovesti do konsolidacije vlasti za premijera Aleksandra Vučića.

"Zvanično, svrha raspisivanja izbora je dobijanje snažne podrške naroda za sprovođenje neophodnih reformi za zemlju, ali u stvari premijer pre svega jasno nastoji da učvrsti vlast. Bez obzira na stvarne razloge koji ga motivišu, male su šanse da ovi novi izbori potkopaju reforme koje je Srbija započela tokom protekle dve godine,“ objašnjava ekonomista Sakso banke.

Premijer bi učinio dobar potez ako bi preduzeo radikalnije reforme ukoliko pobedi na izborima. U suprotnom nema svrhe da građani glasaju i podrže ga, kaže on.

"Logično je da postoji značajno narodno nezadovoljstvo tokom procesa ekonomske tranzicije. Ovo nikada nije lak proces. Pre svega, to je često bolan proces za najugroženije. Sasvim se lako može razumeti razočaranje dela stanovništva koje nadalo da će se brže videti ekonomske i socijalne prednosti reformi. Vlada mora da govori istinu o procesu reformi i njihovim posledicama. Mnoge zemlje se muče sa reformama jer je javna politika loše objašnjena. Nadam se da Srbija neće napraviti takvu grešku,“ zaključio je Dembik.

Komentar

Srbija – ekonomski model koji treba menjati

Poslovni odnos beogradskog Aerodroma „Nikola Tesla“ i nacionalne avio-kompanije Air Serbia, koji je nedavno ponovo dospeo pod lupu javnosti, obnovio je polemiku o opravdanosti ovog ekonomskog modela koji se u Srbiji godinama primenjuje. U centru ove politike je subvencionisanje selektivno izabranih kompanija parama poreskih obveznika sa ciljem ostvarivanja konkurentske prednosti koja bi potom donela pozitivne efekte i za budžet u celini. No, da li zaista tako stoje stvari?

Komentar ponedeljak 1.02. 10:48 Komentara: 9

Hronika jednog bankara: Povratak u SAD...

U Sjedinjenim Američkim Državama se oseća veliko kašnjenje u poslovnom ciklusu: infrastruktura zemlje je dotrajala, aerodromi su gori od aerodroma na većini tržišta u razvoju koje sam posetio, autoputevi su "rupe do beskonačnosti“ i osećaj samozadovoljstva je na 99 odsto.

Komentar petak 15.01. 16:38 Komentara: 1

"Teško breme budućim generacijama"

Od izbijanja globalne finansijske krize, arhitektura finansijskog sistema u svetu je praktično promenjena. Ako se ne shvati koje su to suštinske promene, u smislu kako reaguju tržišta na pojedine signale centralnih banaka i politike koje vode, mogući su totalni promašaji jer se defakto više ne može pouzdano predviđati kretanje valuta, niti cena akcija na osnovu prošlih iskustava i trendova.

Komentar ponedeljak 11.01. 12:20 Komentara: 5

"Odlaze i Dijamant, AIK banka, Imlek, Bambi, Sojaprotein..."

Ni protekla godina na Beogradskoj berzi nije donela kvalitativni pomak, ne samo zbog činjenice da je domaće tržište akcija posle tri vezane godine rasta oslabilo 3,4 procenta. Investiciona aktivnost zadržala se na rekordno niskim nivoima (godišnji promet je bio tek 11. deo rekordne 2007. godine), a uporedo je nastavljen trend bega kompanija i opšte berzanske indolentnosti.

Komentar petak 8.01. 14:25 Komentara: 50

Srednji put Telekoma Srbija

Tender za prodaju kontrolnog paketa akcija državnog telekomunikacionog operatera, Telekom Srbija, okončan je neuspehom, identično kao i poslednja prodaja ove kompanije 2011. godine. Ovaj put tender je bio još maglovitiji pa su osim minimalne cene nepoznanice bile i visina udela koji se prodaje (problem sopstvenih akcija) i procenjena vrednost kompanije, a kao logičan sled nisu obelodanjene ni prispele ponude ili barem najbolja od njih.

Komentar ponedeljak 21.12. 12:55 Komentara: 2

Budućnost advertajzinga? Zbogom i ne naginji se kroz prozor!

U okviru obeležavanja 20 godina od početka izlaženja, časopis Fast Company je od 9 do 13. novembra u New Yorku organizovao prvi Innovation festival. Festival inovacija u biznisu je logičan projekat za časopis koji izlazi pod sloganom business + innovation i koji je dete i hroničar internet revolucije. Tako je i sam festival bio organizovan potpuno drugačije od bilo koje druge poslovne konferencije.

Evo nekih slika iz te budućnosti koja je već stigla. Više su nabacane, a sastavljene su od onoga što sam čuo od drugih i mojih komentara, a radi kakve-takve preglednosti uslovno podeljene po temama.

Komentar sreda 2.12. 13:55 Komentara: 0