Srbija – ekonomski model koji treba menjati

Poslovni odnos beogradskog Aerodroma „Nikola Tesla“ i nacionalne avio-kompanije Air Serbia, koji je nedavno ponovo dospeo pod lupu javnosti, obnovio je polemiku o opravdanosti ovog ekonomskog modela koji se u Srbiji godinama primenjuje. U centru ove politike je subvencionisanje selektivno izabranih kompanija parama poreskih obveznika sa ciljem ostvarivanja konkurentske prednosti koja bi potom donela pozitivne efekte i za budžet u celini. No, da li zaista tako stoje stvari?

Nenad Gujaničić, Wise broker
Podeli
Foto: Thinkstock
Foto: Thinkstock

Aerodrom „Nikola Tesla“ je protekle godine uslužio 4,8 miliona putnika u odnosu na 4,6 miliona godinu ranije i 3,5 miliona putnika 2013. godine. Veliki deo ove ekspanzije došao je kao posledica formiranja nacionalnog avio-operatera Air Serbia koji je prošle godine prevezao oko 55 odsto svih putnika na Aerodromu. Međutim, cena ovog velikog rasta vazdušne luke plaćena je gomilanjem potraživanja prema svom najvećem klijentu; preciznije, Air Serbia, za razliku od svojih konkurenata, Aerodromu ne plaća za izvršene usluge, te je faktički razvoj nacionalnog avio prevoznika posredno finansiran novcem svih građana.

Svetla strana ovih subvencija više je nego poznata široj javnosti: povećana zaposlenost u industriji, otvaranje novih avio linija, indirektni pozitivni uticaji na komplemetarne biznise... Međutim, ono o čemu se malo govori jesu negativni aspekti ove ekonomske politike koji se ne mogu svesti samo na netransparentne ugovore i nepoznate detalje poslova koji se kriju od očiju javnosti.

Selektivnost u odabiru predmeta subvencionisanja je jedna od tamnih strana ove ekonomske politike. Moguće da bi baš fabrika bicikala ili postrojenje za preradu pečuraka dali znatno bolji prinos od trenutno subvencionisanih kompanija (delatnosti).

S obzirom da ne postoje javno dostupni kriterijumi za odabir projekata, niti je realno da ih je moguće uspostaviti, državnim poslenicima ostaje paušalno razvrstavanje budžetskih sredstava. I dok ostaje promil verovatnoće da su pare baš otišle u najefikasnije biznise, koruptivni efekti su nešto što ovakva politika nužno privlači. Donošenje diskrecionih odluka o ulaganju budžetskih sredstava, bez jasne odgovornosti donosioca odluke, dovelo bi do neželjenih nus efekata i u mnogo uređenijim društvima nego što su tranzicioni prostori.

Foto: Svetska banka
Foto: Svetska banka

Osim što ovakva politika predstavlja plodno tle za razvoj korupcije, a sredstva se nužno ne dodeljuju najefikasnijim projektima, narušavanje tržišnog mehanizma je dodatna anomalija koja nosi dugoročne štetne posledice. Podsticanjem jednih tržišnih igrača direktno se ugrožava opstanak drugih, čime se tržišna utakmica izvodi iz okvira fer borbe. I dok momentalno cenu plaća konkurencija koja gubi bitku sa favorizovanim protivnikom, vremenom najveći trošak otpada na potrošače koji neće uživati prednosti postojanja zdrave tržišne utakmice.

Na primeru avio biznisa nije teško zamisliti budućnost u kojoj jedna kompanija dominira tržištem uz sve prateće nus efekte njenog monopolskog položaja. I dok su konkurentni nacionalnog avio operatera strane avio kompanije, veliki podsticaji obezbeđeni su i u delatnostima gde posluju domaći biznisi čime ova ekonomska politika postaje još besmislenija. Vlasnici i radnici tih preduzeća plaćajući poreze omogućavaju državne subvencije svojim konkurentima, direktno ugrožavajući sopstvenu egzistenciju na tržištu.

Zagovornici politike državnih podsticaja kao argumente navode da ovakvu politiku koriste sve zemlje, te da bez njih ne bi imali ni ovaj skromni broj investitora. Ipak, prenebregava se činjenica da nijedna uspešna ekonomija nije to postala zahvaljujući ovom modelu kao dominantnoj ekonomskoj politici. Štaviše, primena ove politike u dužem vremenskom periodu odvraća državne zvaničnike od suštinskih reformskih napora, između ostalog usled stvaranja privida velikog interesovanja investitora.

I sam povraćaj plasiranih budžetskih sredstava više je nego upitan, a ne bi trebalo da začudi da se nalazi na negativnoj strani prinosne skale. Da nema govora o višestrukim povraćajima u budžet, o čemu ovdašnji političari često vole da pričaju, bespredmetno je polemisati. Pored tako „ubedljivih“ dokaza, verovatno bi se našla barem jedna zemlja koja bi makar polovinu budžeta namenila toj svrsi, ostvarivši u potpunosti ovu perpetuum mobile politiku.

Dakle, svakome ko je vodio brigu barem o kućnom budžetu jasno je da nema „prečica“ u ekonomiji, a na nivou kompleksnijih sistema kao što je nacionalna privreda ovakvi potezi, pre ili kasnije, vraćaju se kao vrlo opasan bumerang. Ako se ovdašnjoj superhikovskoj politici subvencionisanja inostranih kompanija, pridodaju i budžetska sredstva namenjena gubitašima u državnoj svojini, onda i ne čudi što je privredni rast naše zemlje na začelju regiona.

Za bilo kakav značajniji napredak ovdašnji kreatori ekonomske politike moraju se vratiti mukotrpnom poboljšanju privrednog ambijenta u čijoj su osnovi izgradnja institucija i ravnopravan položaj tržišnih učesnika. Dokaz da smo na pravom putu, a anemične stope rasta iza nas, mogu dati samo ovdašnji preduzetnici i njihov povećan interes za poslovanje na domaćem tržištu. Tada ćemo postati interesantno područje i za strane ulagače, makar ih ne čekale vreće novca za početak poslovanja.

Komentar

Hronika jednog bankara: Povratak u SAD...

U Sjedinjenim Američkim Državama se oseća veliko kašnjenje u poslovnom ciklusu: infrastruktura zemlje je dotrajala, aerodromi su gori od aerodroma na većini tržišta u razvoju koje sam posetio, autoputevi su "rupe do beskonačnosti“ i osećaj samozadovoljstva je na 99 odsto.

Komentar petak 15.01. 16:38 Komentara: 1

"Teško breme budućim generacijama"

Od izbijanja globalne finansijske krize, arhitektura finansijskog sistema u svetu je praktično promenjena. Ako se ne shvati koje su to suštinske promene, u smislu kako reaguju tržišta na pojedine signale centralnih banaka i politike koje vode, mogući su totalni promašaji jer se defakto više ne može pouzdano predviđati kretanje valuta, niti cena akcija na osnovu prošlih iskustava i trendova.

Komentar ponedeljak 11.01. 12:20 Komentara: 5

"Odlaze i Dijamant, AIK banka, Imlek, Bambi, Sojaprotein..."

Ni protekla godina na Beogradskoj berzi nije donela kvalitativni pomak, ne samo zbog činjenice da je domaće tržište akcija posle tri vezane godine rasta oslabilo 3,4 procenta. Investiciona aktivnost zadržala se na rekordno niskim nivoima (godišnji promet je bio tek 11. deo rekordne 2007. godine), a uporedo je nastavljen trend bega kompanija i opšte berzanske indolentnosti.

Komentar petak 8.01. 14:25 Komentara: 50

Srednji put Telekoma Srbija

Tender za prodaju kontrolnog paketa akcija državnog telekomunikacionog operatera, Telekom Srbija, okončan je neuspehom, identično kao i poslednja prodaja ove kompanije 2011. godine. Ovaj put tender je bio još maglovitiji pa su osim minimalne cene nepoznanice bile i visina udela koji se prodaje (problem sopstvenih akcija) i procenjena vrednost kompanije, a kao logičan sled nisu obelodanjene ni prispele ponude ili barem najbolja od njih.

Komentar ponedeljak 21.12. 12:55 Komentara: 2

Budućnost advertajzinga? Zbogom i ne naginji se kroz prozor!

U okviru obeležavanja 20 godina od početka izlaženja, časopis Fast Company je od 9 do 13. novembra u New Yorku organizovao prvi Innovation festival. Festival inovacija u biznisu je logičan projekat za časopis koji izlazi pod sloganom business + innovation i koji je dete i hroničar internet revolucije. Tako je i sam festival bio organizovan potpuno drugačije od bilo koje druge poslovne konferencije.

Evo nekih slika iz te budućnosti koja je već stigla. Više su nabacane, a sastavljene su od onoga što sam čuo od drugih i mojih komentara, a radi kakve-takve preglednosti uslovno podeljene po temama.

Komentar sreda 2.12. 13:55 Komentara: 0

Da li je Portugal "nova Grčka“?

Može li se desiti da vidimo novi pokušaj izvlačenja prednosti iz krize poput onog koji je izazvao nemire na evropskim tržištima tokom krize u Grčkoj ranije ove godine, ali ovog puta u Portugalu?

Komentar subota 14.11. 16:46 Komentara: 6
strana 1 od 2 idi na stranu