O Ministarstvu, Telekomu i zabludama

Manjinski akcionari Telekoma i investiciona javnost konačno su dočekali i taj dan. Ministarstvo privrede javno se oglasilo u vezi sa berzanskom sudbinom ove kompanije u kojoj 4,8 miliona građana, zaposleni i bivši zaposleni drže skoro 22 odsto vlasništva. Ako ste pomislili da je konačno dat odgovor na pitanje zašto ova kompanija nije listirana na berzi iako su pre više od tri godine podeljene akcije, previše ste očekivali. Nije bilo spomena ni o kršenju ustavom zagarantovane slobode raspolaganja imovinom, niti o tome kakvo to breme za vlasnika akcija predstavlja postojanje reperne (berzanske) cene. O čemu je onda bilo reči?

Fokus

Izvor: Nenad Gujanièiæ, Wise broker

Sreda, 14.10.2015.

09:39

Default images
Foto: Tanjug, arhiva

U saopštenju Ministarstva saznali smo da se aktuelnim načinom privatizacije ove kompanije ostvaruje “najvažniji cilj prodaje najvećeg srpskog telekomunikacionog operatera - a to je razvojna budućnost Telekoma”. Pride, predstavnici naše izvršne vlasti kao dodatne argumente ovog metoda privatizacije navode nametanje obaveza kupcu kao što su socijalni i investicioni program. Sve ovo nemoguće je obezbediti inicijalnom ponudom akcija na berzi, te Ministarstvo demantuje bilo kakvu mogućnost ovakvog načina privatizacije Telekoma.

Inicijalna ponuda akcija podrazumeva izlazak kompanije na berzansko tržište kako bi zadovoljila svoje razvojne potrebe prikupljanjem kapitala. Dakle, na ovaj način kompanija direktno jača kapitalnu bazu što je u zemljama sa razvijenom berzom omogućilo uspeh brojnih preduzetničkih poduhvata. Microsoft, SAP, Apple, General Electric, samo su neki od primera.

S druge strane, prodajom Telekoma putem tendera novčana sredstva idu državi, dok sama kompanija od toga neće videti ni dinara. Njegov razvoj u potpunosti će zavisiti od novog većinskog vlasnika, dok se Ministarstvo uzda i u potpisivanje investicionog programa. Na stranu što ovakvi ugovori imaju smisla koliko i nametanje obaveze kupcu automobila da ga brižljivo mazi i pazi, još uvek su sveža i gorka sećanja na sudbine brojnih investicionih programa tokom trajanja ovdašnje privatizacije. Inicijalna ponuda je superioran način obezbeđivanja uslova za rast i razvoj velikih kompanija, mnogo pre nego što su to krediti, a naročito nekakve administrativne obaveze koje će nadzirati bivši vlasnik.

Kada je u pitanju socijalni program, on je regulisan kolektivnim ugovorom, a jasno je da je svaki potencijalni kupac Telekoma upoznat sa činjenicom da ova kompanija ima golem višak administrativnih radnika. Stoga, u ponuđenoj ceni biće ukalkulisan trošak zbrinjavanja (otpuštanja) viška zaposlenih, dok je tehnički manje bitno da li će ga platiti kupac (niža ponuđena cena) ili država (veći privatizacioni prihod, uz prihvatanje troška otpremnina). I da je firma listirana na berzi, tržište bi samo uredilo socijalni program – firma preopterećena radnicima jednostavno bi koštala manje.

Sve u svemu, koliko god se trudili, predstavnici države teško mogu opravdati višegodišnje držanje Telekoma pod “staklenim zvonom”. Štaviše, formiranje berzanske cene moglo je pospešiti privatizacioni postupak jer bi upravo informacija o ceni akcija dala njihovim vlasnicima najbolju moguću osnovu za odlučivanje. I dok samo listiranje na berzi zapravo nikada nije ni imalo valjanu alternativu, izlazak na tržište putem incijalne ponude je verovatno najbolji model jer bi osnažio kompaniju i državni paket akcija u perspektivi učinio vrednijim. Važan propratni efekat ovog procesa bila bi i utabana staza za sva ostala državna preduzeća, koja godinama vape za istinskom korporativizacijom koje neće biti mimo njihovog izlaska na tržište.

Ovako, ostaje da čekamo kraj tenderskog procesa u kojem će država ostvariti prihod koji će podmiriti tek godišnju kamatu koju poveriocima plaćamo za nagomilani javni dug. Osim ako nosioci izvršne vlasti ne smisle bolji način trošenja ovih sredstava, o čemu ćemo biti obavešteni nakon raspisivanja izbora.

Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.

Komentari 4

Pogledaj komentare

4 Komentari

Možda vas zanima

Puca prijateljstvo: Kina okreće leđa Rusiji? 35
Svet

Puca prijateljstvo: Kina okreće leđa Rusiji?

Kineski izvoz u Rusiju opao je u martu, prvi put od sredine 2022. godine, zbog sve većih pretnji Vašingtona da će uvesti sankcije Pekingu ako kineski izvozni proizvodi pomognu Moskvi u ratu protiv Ukrajine.

8:11

18.4.2024.

1 d

Podeli: