Novinari u borbi protiv monopola

Prošle nedelje je srpskim medijima odjekivala radosna vest: država kreće u borbu protiv monopola! A niko od novinara da se upita – čemu borba, kad samo treba spustiti carine pa da najveći broj monopola sam od sebe nestane? To jest, kad su ih već stvorili tim svojim propisima, zašto ih se na isti način ne oslobode?

Danica Popović, profesorka Ekonomskog fakulteta BU, članica CLDS-aIzvor: Politika
Podeli

Setimo se samo kako je ogromni izvor bogatstva Bogoljuba Karića bila ona jedna (jedina) izdata licenca za mobilnu telefoniju. Pa je linija koštala sedam-osam hiljada ondašnjih maraka, moglo mu se – bio je monopolista.

A u to isto vreme u Engleskoj je linija koštala tek nekih pedesetak maraka, pa ti vidi kakav je to monopol bio i koliki su tu pljuštali profiti, čak i kasnije, kada je cena polako počela da pada! Da stvar bude još smešnija, sa padom cene broj pretplatnika je rastao, tako da je profit „Mobtela” iz dana u dan bivao sve veći...

Ali ni novinari tada nisu bili kao ovi današnji. Da je tada iz vlade procurila vest država kreće u borbu protiv monopola u mobilnoj telefoniji, čak da je to i sam Milošević izjavio, ne znam stvarno koji bi novinar (uključujući one režimske) tako svečano i tako radosno izveštavao o tome, a barem kroz polovinu medijske scene bi se provuklo ono otrovno pitanje – pa zašto ne izdate još jednu-dve licence pa da taj monopol otpadne sam, kao zrela kruška?

I odgovor smo svi znali – nema tog monopoliste koji nije istovremeno i donator vladajuće partije, te ukidanje monopola za vlast nije baš mudar potez. Monopol će lako nestati, ali čime će onda drugovi (i drugarice) da pune svoju partijsku kasu, pitamo se?

Danas je, naravno, sve drugačije – pošto nema Miloševića. Sada država čuva monopole tek onako, za ukras. A mediji nas uveravaju da je država konačno krenula u rat protiv monopola i samo treba da istraju na tom putu, koji je, naravno, trnovit i dug. Dobri političari ulaze u rat sa zlim monopolistima – to tako lepo zvuči, kao da smo u terminalnom odeljenju neke psihijatrijske klinike.

Da stvar bude još tužnija, ni u onim retkim slučajevima kada sami tajkuni i monopolisti progovore, niko iz medija dalje tim tragom da krene. Tako je pre neki mesec progovorio Milan Beko, rekavši nekome u pero da su tajkuni zapravo najveći deo bogatstva stekli posle 5. oktobra 2000. godine, a da se niko iz medija na to nije nadovezao.

Kao da je to neka vest – koga su, kada i kako tajkuni „kupovali“ posle 5. oktobra i šta se sve od zakona u Srbiji ne sprovodi samo zato što bi to tajkunima zagorčalo život.

A na čuvenu Bekovu izjavu Ako smo uopšte nečiji tajkuni, pre smo Đinđićevi, Koštuničini i Tadićevi nego Miloševićevi, mediji su potpuno ispravno reagovali – ćutanjem. Jer, šta tu ima da se istražuje, kakav je ovo uopšte trag, kad dobro znamo da je tu jedini kriv Milošević koji je tajkune svojim rukama posadio u srpski privredni ambijent.

Pa da. Jedino je šteta za sve one posthumne partijske priloge koje mu tajkuni u neznanju i dan-danas uplaćuju i koje verovatno niko još nije ni pokupio...

Ni stvaranje novog monopola za novinare nije vest, a za ovu tvrdnju imam i dokaz. Na prošlonedeljnom skupu posvećenom monopolima, na kome stvarno nije bilo medija koji nije prisustvovao, jedan je privrednik do detalja opisao kako je Ministarstvo poljoprivrede tokom 2008. godine stvorilo novi monopol u prodaji đubriva.

To su uradili tako što je ministar Dragin ukinuo (evropsku) praksu po kojoj se subvencije uplaćuju direktno seljacima na račun, i izabrao jednu jedinu (!) firmu kojoj uplaćuje sav taj iznos subvencija – a onda ta firma prodaje jeftinije đubrivo. Na stranu to što sada seljaci više ne mogu da biraju ni cenu ni kvalitet đubriva, možda to stvarno i nije neka vest, evo, priznajem.

Ali, ako toliko novinara na tom skupu čuje kako je taj novi monopolista istisnuo 1.673 mala preduzeća koja su se bavila ovim poslom, zar to nije vest? Niti je vest da je time preko 6.700 duša onemogućeno da radi, dok na drugoj strani ta jedna jedina firma (izvesna Viktorija grupa) ubira sav profit, pa zar ni to nije ni senzacija, ni vest, ni ništa?

Danima su mediji prenosili izveštaje sa tog skupa posvećenog monopolima, nema tog nesrećnika koga nisu citirali, samo ovoga čoveka niko, ali baš niko u medijima nije citirao. Nije to za naše novinare vest, kažem vam ja.

A ovamo, teorijski, mediji su četvrti stub demokratije. Što znači da će kad svi zataje (i sudstvo, i parlament, i vlada) upravo novinari biti ti koji će nam otkriti šta se u tom mraku zaista dešava. Pa ćemo onda, recimo, saznati čiju to partijsku kasicu-prasicu puni ovaj novi monopolista. Ili ćemo shvatiti i sami da je stvar čista kao sunce – kao što izgleda i jeste.

Komentar

Kad država „pomaže“…

Većina stanovnika Srbije na putu je da oseti drugačiju vrstu bede od one iz 1993. godine. Za narod koji sporo pamti a brzo zaboravlja: pre 17 godina u radnjama nije bilo ničega, radili smo za pet nemačkih maraka mesečno. U dolazećoj varijanti nemaštine robe će biti, ali prosečna plata od 330 evra neće biti dovoljna ni za osnovne namirnice. Danas 50 evra mnogo manje vredi nego onda 50 maraka.

Komentar četvrtak 30.09. 00:15 Komentara: 14

Otkazi pre suđenja

Recimo, pripadnik policije je išao kući s posla, na ulici ga je napao i ujeo pas. On je izvadio pištolj, ubio psa i – dobio otkaz. Znajući za ovakav slučaj, kako da se ponaša policajac kada ispred sebe ima siledžiju. Da li da razmišlja o otkazu dok siledžija nasrće na njega?

Komentar ponedeljak 27.09. 11:10 Komentara: 9

Lud i zbunjen u bludnoj radnji

Ovo nema veze sa tim ko za koga navija, tj. ko je crveno odnosno crno beli, ovo sad ima veze sa zdravim mozgom i onim promilom koji je nadam se ostao u funkcionalnom stanju. Ako mi neko racionalno objasni koji je to nacionalni interes da FK Partizan igra Ligu šampiona i da pri tom to sve plaćaju svi građani Srbije, a da će fudbalerima na dresu da piše EPS - vodim na ručak.

Komentar četvrtak 23.09. 09:46 Komentara: 90

Bajka o državi i besplatnim akcijama

Okasneli proces omasovljenja akcionarstva iskompromitovan je pre nego što je i počeo. Populističko licitiranje u vezi s vrednošću akcija i obećana „hiljadarka“ samo su potpirili nerealna nadanja osiromašenog građanstva dok je berza pogrešno projektovana kao mesto gde se isključivo ostvaruju lukrativni snovi.

Komentar nedelja 19.09. 21:06 Komentara: 0

Kineska patka

Kinezi su, kažu, ostali i bez placa i bez para. Običnog čitaoca, naravno, odmah zaprepasti ta ogromna suma, pa logično, pomisli „nije zamerati takvoj sili, ode veto za Kosovo u nepovrat, kakvu to poruku šaljemo drugim investitorima, pa kakva smo mi to banana država, srušiće nam nedavno postavljeni kamen temeljac kineskog mosta…”. Kada se tako postavi, stvarno zvuči zaprepašćujuće.

Komentar subota 18.09. 04:44 Komentara: 6

Partizan na struju

Srbija će tek da se kandiduje za Evropu, a Fudbalski klub Partizan već je stigao tamo. On tu dođe kao neka izvidnica, pa će da nam jave kako je igrati u Evropi, te je to, možda, razlog što je Elektroprivreda Srbije, poznata kao EPS, odrešila kesu i sponzorisala klub sa 800.000 evra. Mašala. Evropske integracije nemaju cenu. Setite se samo rezolucije o Kosovu.

Komentar ponedeljak 13.09. 01:59 Komentara: 13

Nestašice, poskupljenja i karteli

Ovih dana smo suočeni sa praznim rafovima kada su u pitanju neke osnovne životne namirnice poput ulja i mleka. Situacija koja je podsetila na devedesete kada se pripremao scenario poskupljenja proizvoda. A većina nas je mislila da su devedesete daleko iza nas.

Komentar subota 11.09. 14:12 Komentara: 1

Akcije i mi

Trgovanje akcijama Naftne industrije Srbije dođe mu nešto kao početak druge runde akcionarstva u našoj zemlji. A u obe runde gubimo. Akcionarstvo u Srbiji doživelo je debakl. To je najblaža verzija. Kad kažem akcionarstvo mislim na onaj deo priče gde građanin dobije neke akcije za godine i godine rada u nekoj firmi ili ovako besplatno od države pa onda razmišlja šta će s njima.

Komentar petak 10.09. 03:44 Komentara: 5
strana 1 od 5 idi na stranu