Era guvernera

Može se to tumačiti kao odapinjanje strela u nekoga ko je okrenuo leđa, ali nije zgoreg zapitati se ima li u tome i nešto istine. Sklon sam mišljenju da je možda mogao malo više da „pokaže zube“ na međubankarskom tržištu. To ne bi, naravno, zaustavilo pad dinara, ali možda bi ga usporilo. Možda bi bilo manje špekulacija, koje je pomenula ministarka finansija (ako joj poverujemo da špekulacija ima).

Jelašić je prekjuče sebi zamerio samo da je mogao možda više da uradi na zaustavljanju širenja pozajmica u švajcarskim francima (manje bitno) i na deevroizaciji (jako bitno). Za deevroizaciju bi zapravo moglo da bude i ono „sedi, jedan“. Kada se neko hvali da je vlasnička struktura bankarskog sektora ojačana time što je 74 odsto u rukama banaka iz EU onda mora da malo više kaže i o posledicama toga.

Tužno je kada gledamo dnevnik HRT-a gde se o domaćoj ekonomiji priča samo u kunama, a kod nas sve preračunavamo u evrima. Šta je urađeno na deevroizaciji. Ekstremno malo. Teško je poverovati i da će Šoškić za celog svog mandata tu uspeti bilo šta bitnije da promeni.

Šta je sa poverenjem u dinar. Pa, podaci o štednji u devizama i domaćoj valuti sve govore. Još jednom, sedi jedan. Naravno, nije to mogao da reši jedan guverner, ali snosi svoj deo odgovornosti. Džaba što je govorio da i on štedi u dinarima. Isto važi i za kredite. Dinarske smo izgleda uzeli samo mi koji se malo više interesujemo za ekonomiju.

Još neke sitnice. Da li je život demantovao Narodnu banku kada je reč o čekovima? Da li se osiguravajuće kuće žale zato što im je lepo?...

Jelašić je imao sreće što je izbila svetska ekonomska kriza. Tu je njegova konzervativna politika ispala herojska, pametna, kako god. Ali, da li je možda bolje bilo da nas je pustio da poletimo kao baltičke zemlje (da se zadužujemo do mile volje). Jeste da bi danas i naš pad bio dubok kao njihov, ali bar bismo znali da smo leteli. Ovako, nit smo leteli, nit nam je dobro, a opet će se oni brže od nas oporaviti. Dilema, zar ne? Da nije bilo krize, da li bi neko upitao da li nas je sve ovo vreme kočio istom konzervativnom politikom.

Šta će biti posle Jelašića. Očekujem velike promene. Novi guverner i ne krije da će nešto menjati. Tu u igru uskače onaj važan faktor u ekonomiji - psihologija. Kod nas ljudi ne mogu da ne začačkaju negde, da nešto ne promene. Što je ok, valjda. Tek će Šoškić dati najbolju ocenu Jelašiću. Onako, profesorski.