Neodrživo povećanje plata u Srbiji

Ali radnici i politički postavljeni rukovodioci nisu bili spremni da se odreknu tekuće potrošnje u korist investicija i održivog ekonomskog rasta. Nedovoljno investiranje rezultiralo je zastarelim osnovnim sredstvima i niskom produktivnošću. Pristup zaduživanju pogoršao je situaciju opterećujući preduzeća dugovima bez jačanja investicija. U nedostatku samodiscipline koja karakteriše privatno vlasništvo nad sredstvima, ekonomski rezultati su se dalje pogoršali. Samoupravljanje nije bilo put u održiv socijalizam.

Mnogo toga je unapređeno u Srbiji tokom prethodnih sedam godina. Tržište ima važniju ulogu u donošenju ekonomskih odluka nego ranije, dozvoljavajući privredi da se razvija. Politička sloboda i inicijativa i odgovornost privatnog preduzetništva unapređeni su istovremeno. Mnoga preduzeća u društvenoj i državnoj svojini su privatizovana, i privreda se ponovo razvija zdravim tempom.

Narodna banka je jakom monetarnom politikom uspešno oborila inflaciju na jednocifreni nivo, istovremeno je rast proizvodnje ostao visok. Prednosti niske inflacije podržane jakom i nezavisnom centralnom bankom su brojne. Ona štiti kupovnu moć radnika i penzionera i omogućava im da štede bez bojazni da će neodgovorna politika obezvrediti njihovu svojinu. Takođe omogućava preduzetnicima i potrošačima da donose odluke o investiranju i potrošnji bazirane na boljoj informisanosti, doprinoseći na ovaj način blagostanju i razvoju.

Ali nedavno veliko povećanje plata u javnom sektoru i državnim preduzećima razlog su za brigu:

Prosečna plata u Srbiji bila je u maju 2007. godine za više od 30 procenata veća nego godinu dana ranije, dok su cene u maloprodaji porasle za samo 4.4 procenta. To znači da je u maju 2007. godine sa prosečnom platom moglo da se kupi oko 26 posto više robe i usluga nego u maju 2006. godine! Tabela pokazuje situaciju po sektorima: U preradjivacka industriji, realna stopa rasta plata je bila 20 posto. Iako je u odnosu na ostale sektore to bio najmanji rast, to je jos uvek 13–14 posto vise od stope rasta produktivnosti radne snage u industrijskom sektoru. Tako je opala konkurentnost radne snage u industrijskom sektoru. Stranim investitorima se Srbija sada moze ciniti manje privlacnom, a prevelik rast plata moze otezati i privatizaciju i restruktuiranje preduzeca.

Problem je jos ozbiljniji u javnom sektoru. Dvanaestomesecni realni rast plata u javnom sektoru iznosio je 30 posto u maju 2007, dok je porast produktivnosti verovatno bio mali. Evo par primera: zaposlenima u zdravstvu su u proseku povećane plate za 42 posto. A u isto vreme, koliko shvatam, zdravstvo dobija kredite za održavanje i kapitalne izdatke. Neko će morati da vrati te kredite. U energetskom sektoru plate su realno povećane za 30 posto, a u medjuvremenu je EPS povećao cenu struje za 15 posto u maju mesecu. EPS je takodje tražio dodatno povećanje u septembru da bi pokrio svoje troškove.

Zašto me zabrinjava naglo povećanje plata? Makro-ekonomski nedostaci će se produbiti, sto će doneti vise neizvesnosti u perspektivi srpske ekonomije:

• Veće plate i priliv novca uticu na povećanje potrošnje kao i na vecu mogućnost dobijanja potrosackih kredita. Ovo podstiče inflaciju i primorava Narodnu banku da primeni restriktivnije monetarne mere da bi zaštitila kupovnu moc dinara.
• Povišene kamate i slabija profitabilnost preduzeća će negativno uticati na investicije, koje su temelj budućeg rasta i zapošljavanja.
• Vise potrosnje i manje domaće proizvodnje će uticati na dodatno povecanje vec neodrzivo velikog trgovinskog deficita. Srbija će biti zaduzenija, a ne bogatija.

Da li se istorija ponavlja? Izgleda da se u Srbiji institucionalni okvir još nije dovoljno promenio da bi se izbegle klasične greške samoupravljanja -- tendencija neodrživog rasta plata na uštrb investicija i budućeg rasta.

Značajan rast plata povezan je sa izbornim ciklusom. Do proleća 2006, bila je zadržana disciplina u domenu plata. Stvari su se ubrzano promenile kada je postalo jasno da će izbori biti održani na početku 2007. Najveća mesečna povećanja plata su zabeležena u junu 2006. i januaru 2007. Najveće povećanje plata zabeleženo je u javnom sektoru, dok je rastući privatni sektor dodelio manja povećanja.

Šta se sada može učiniti? Nema lakih rešenja za prevazilaženje ove greške u vodjenju ekonomske politike.

• Prva najbolja mera bi bila da se uvede trenutno zamrzavanje plata i/ili delimično smanji prethodno povećanje plata.
• Smanjivanje budžetske potrošnje ili povećanje poreza bi nadomestilo efekat povećanja plata na potražnju.
• Ubrzavanje strukturnih reformi bi pomoglo u povećanju opšte ekonomske produktivnosti i uvodjenju kontrole troškova i inovativne konkurencije privatnog sektora.

Prenošenje povećanja plata na povećanje cena (inflaciju) bi bila još veća greška. Svi bi ubrzo shvatili da inflacija obezvrednjuje plate sto bi uticalo na stvaranje negativne spirale cena i plata. Za sada je Narodna banka bila uspešna u smanjenju inflacije i jačanju dinara. Ovo štiti stanovništvo od inflacije i povećava potencijal ekonomskog rasta u Srbiji. Ipak, postoji rizik od popuštanja ove anti-inflatorne politike u slučaju smanjenja nezavisnosti Narodne banke. Ovo ne bi trebalo dozvoliti i iz tog razloga treba sačuvati potpunu nezavisnost Narodne banke.

Ne treba dozvoliti ponavljanje istorije. Ekspanzivne politike plata su u prošlosti vodile ka ozbiljnim ekonomskim poteškoćama. Ovoga puta, takodje, javni sektor uvodi velika povećanja plata bez odgovarajućeg poboljšanja produktivnosti, što ugrožava konkurentnost zemlje kao i njen potencijal da raste i stvara radna mesta. Ispravka tih negativnih efekata nije laka. To zahteva vodjenje restriktivne fiskalne i monetarne politike, kao i strukturne reforme radi povećanja produktivnosti. Na samom kraju, nikako ne treba dozvoliti povratak inflacije, jer su raniji pokušaji u tom smeru krajnje vodili ka osiromašenju srpskog naroda.