Korekcija, pa šta?

Paradoksalno zvuči, ali upravo je povećani rizik bio glavni faktor koji je investitorima omogućavao prilično dobre zarade. Nestabilnost tranzicione ekonomije, veoma često i samog tržišta kapitala, ne samo u našoj zemlji kompenzovana je popriličnim zaradama koje se ostvaruju kada se sam rizik ne ispolji kao neki izvestan nepovoljni događaj. Ukoliko do nastanka neželjene situacije zaista i dođe onda se relacija prinos-rizik ostvaruje samo u ovom drugom, nepovoljnom aspektu čiju verovatnoću nastanka investitori često potcenjuju.

Kretanja na Beogradskoj berzi u poslednje vreme teško da su ukazivala na postojanje visoke averzije investitora prema riziku. Veoma brzi rast domaćeg tržišta kapitala od početka godine svrstao je Beogradsku berzu u jedno od najbrže rastućih tržišta u svetu. I dok je znatan deo tog rasta bio posledica dobrog poslovanja kompanija i istinskog napretka domaće ekonomije, teško je ne primetiti da je, naročito u poslednje vreme, skok tržišta bio generisan neracionalnim i prilično špekulativnim kupovinama investitora. Nakon objave poslovnih rezultata većine kompanija očigledno je bilo da su pojedina očekivanja ulagača bila više nego nerealna pa je samo veliki priliv svežeg kapitala takve akcije mogao održati na postojećim cenovnim nivoima.

Nepovoljna politička dešavanja bila su okidač koji je preokrenuo trend tržišta. Percipiranje domaćeg tržišta kapitala u svetlu aktuelnih političkih dešavanja, oduzelo je snagu investitorima za popunjavanje novih kupovnih naloga na berzi. Ipak, i pored činjenice da svaki racionalan igrač na tržištu može lako sagledati negativne posledice eventualnog novog pregrupisavanja političkih snaga, ne bi bilo realno pad tržišta vezati isključivo za političke faktore.

Bazični finansijski pokazatelji celog tržišta na njegovom vrhuncu bili su izuzetno nepovoljni za jednu tranzicijsku ekonomiju. Odnos tržišne kapitalizacije i ostvarene zarade većine najpoznatijih domaćih kompanija (P/E racio) bio je iznad 25, dok su prihodi od prodaje brojnih preduzeća bili prilično nesrazmerni njihovoj tržišnoj vrednosti. Teško bi u tom kontekstu bilo govoriti o potcenjenom tranzicijskom tržištu s obzirom da ni jako visoke, ovogodišnje stope rasta poslovanja ne bi mogle opravdati cene pojedinih akcija. Stoga, teza da bi do izvesne korekcije tržišta došlo i da nisu stigle nepovoljne političke vesti mogla bi se smatrati prilično verovatnom. Ovako, silazna putanja je drastično ubrzana dok su investitori za samo par dana prebrojali značajno smanjanje vrednosti svojih portfelja.

I kao što to obično biva, panično ponašanje investitora produbilo je aktuelni berzanski pad. Iskusni igrači, znajući da se sama berza uvek kreće u trendovima, stoje po strani čekajući zgodne nivoe da pojačaju pozicije u akcijama u koje su imali poverenje  i na višim nivoima. Berzansku floskulu da treba kupovati kada svi prodaju oni će ubrzo sprovesti na delu. Svaka druga strategija znatno povećava rizik. A sada je već očigledno da ga nikako ne treba zanemariti.