Mlađan Dinkić, igrač

“Laki je malo nervozan”, mnogi se sećaju provokacije kojom je pokušao da prikrije razdor na relaciji s pokojnim premijerom Zoranom Đinđićem, nakon čega je 2002. godine otišao s mesta guvernera. Đinđić se usprotivio njegovoj nameri da na čelo “Poštanske štedionice” postavi Bojana Stanivukovića. Đinđiću je tada poručio da se bavi filozofijom, a premijer mu je uzvratio: ”Baci se na pevanje”. Bio je to njegov prvi pokušaj obaranja Vlade, možda i nesvestan.

Marija MalešIzvor: Blic
Podeli

Jedanaest godina kasnije Vlada Srbije treći put visi o koncu upravo zbog Mlađana Dinkića. I opet sukob s premijerom. Ali ovog puta Mirko Cvetković uzvraća neočekivano i smenjuje ga s funkcije ministra za ekonomiju i regionalni razvoj posle njegove otvorene kritike Vlade, koju je okarakterisao kao “tromu i nesposobnu”.

Rođen je 1964. u Beogradu, gde je završio osnovnu i srednju školu. Diplomirao je 1988. godine na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, a 1993. godine je magistrirao. Od 1994. do 2000. godine bio je asistent pripravnik, a potom i asistent na predmetu Teorija i planiranje privrednog razvoja. Jedan je od osnivača G17 plus februara 1997. godine, nevladine organizacije koncipirane kao mreža nezavisnih eksperata. U slobodno vreme bavi se muzikom i komponuje za poznate pevače. Oženjen je Tanjom.

Ali demokrate su se, očito, prerano odradovale da će Dinkić, u svom maniru, napustiti Vladu u pratnji svojih ministara. Lider G17 plus formalno izlazi iz Vlade, a obezbeđuje sebi poziciju s koje i dalje iz senke nesmetano kontroliše svoje ministarstvo. I ne ustručava se da, poput Vojislava Koštunice, uskoro uđe u parlament i zaigra s pozicije šefa poslaničkog kluba.

Nasuprot uverenjima da je isključivi specijalista za rušenje vlada, Dinkić je dokazao da je i stručnjak za profitiranje iz poluopozicionog statusa. A nema profitabilnije pozicije za političara i političku stranku nego da su jednom nogom u vlasti, a drugom u opoziciji. Zato što, kada vlast padne na svim ispitima, taj političar lagodno može da izađe pred birače.

Dosta građana danas tvrdi da ih je Dinkić obmanuo obećanjima da će dobiti po 1.000 evra od besplatnih akcija NIS-a, kao i da će moći da zamene svoj dotrajali automobil za novog “punta”, sve uz popust koji će dotirati država. Dinkić se pravda da tada nije mogao da zna za ekonomsku krizu.

Lošem rejtingu doprinosi i uverenje da su Dinkić i G17 plus, zbog dugogodišnjeg upravljanja resorom finansija i ekonomije, najodgovorniji za ekonomsku propast države.

Ako se vratimo u dalju prošlost, setićemo se Dinkićevog upada u Narodnu banku Srbije 5. oktobra 2000. godine, kao i da je iste godine izabran za najmlađeg guvernera u istoriji centralne banke. Tada je započela njegova potraga za takozvanim kiparskim parama koja nije dala rezultate.

Najpoznatiji Dinkićevi poslovi su prodaja Sartida za 20 miliona dolara, likvidacija četiri velike banke, a potom i likvidacija banke Bogoljuba Karića. Poznato je da se uporno protivio gasnom aranžmanu s Rusijom, smatrajući da se NIS prodaje u bescenje u zamenu za političku podršku.

Među njegovim poslednjim kapitalnim projektima bilo je dovođenje Fijata u Kragujevac, dok se demokratama zamerio preseljenjem Gorenja u Zaječar budući da je gradonačelnik te opštine Boško Ničić kadar Dinkićevih Ujedinjenih regiona Srbije.

Zagovarajući ideje regionalizacije i decentralizacije po ugledu na evropske zemlje, Dinkić je prošle godine krenuo u osvajanje biračkog tela u unutrašnjosti kojem obećava smanjenje ekonomskih razlika između Beograda i ostatka zemlje.

Ujedinjeni regioni Srbije su na lokalnim izborima u Boru zabeležili odlične rezultate, dok se vojvođanskim autonomašima digla kosa na glavi kada im se pridružila nekadašnja radikalka i gradonačelnica Novog Sada Maja Gojković.

Od 2004. do novembra 2006. godine Dinkić je bio ministar finansija u vladi Vojislava Koštunice. Srbija je 2005. godine imala budžetski suficit, dok je 2006. privukla rekordne četiri i po milijarde dolara stranih investicija, tri puta više od prethodnog rekorda postignutog u 2005. godini, takođe za vreme njegovog upravljanja srpskim finansijama.

Ministar ekonomije i regionalnog razvoja postao je 2007. godine, a nakon parlamentarnih izbora 2008. poverena mu je dužnost potpredsednika Vlade, kao i još jedan mandat na istom ministarskom mestu. Dobitnik je priznanja “Najevropljanin 2006. u oblasti ekonomije”, koje dodeljuju Evropski pokret i Prva evropska kuća.

Ko je Ko