Buka tihog revizora

Ne plašim se i ne kajem se što sam prihvatio ovu funkciju. Ne mislim da sam se mnogima zamerio, samo sam radio svoj posao u skladu sa zakonom”, kazao je novinarima Radoslav Sretenović, državni revizor, negirajući da se ponekad pita šta mu je sve ovo trebalo.

Izvor: Politika
Podeli

Prvo „češljanje” završnog računa budžeta u istoriji Srbije čekalo se godinama. A usvajanje Zakona o državnoj revizorskoj instituciji poreski obveznici dočekali su novembra 2005. godine, pet godina od demokratskih promena. Kad je donet, trebalo je da prođu još dve godine da bi Srbija dobila revizora. Potom je za izabranog Sretenovića više važio Marfijev nego Zakon o državnoj revizorskoj instituciji.

Dve godine ga je terao maler, pa nikako nije mogao da se „skući” i od države dobije prostoriju u kojoj će na miru ispitati kako ministri troše novac građana Srbije. Na useljenje mu nije došao nijedan političar, kuburio je i sa sredstvima za rad i sa saradnicima, koji su, da nesreća bude veća, imali i male plate. Zbog njega je Evropska komisija godinama kritikovala ovdašnje vlasti, redovno im spočitavajući kako su sistemi nadzora i kontrole u Srbiji nerazvijeni.

I taman kad su svi zaboravili da postoji, Sretenović je ove jeseni objavio izveštaj u kome je, sa svega nekoliko saradnika (umesto sa bar 30, što je evropska praksa) uradio jedva trećinu od ukupnog posla.Tako je onaj koji je godinama radio u tišini, napravio veliku galamu jer je na videlo izašla neverovatna neodgovornost u trošenju državnog novca, koju su pokazale sve kontrolisane institucije.

Na tapetu su se našli svi – od Uprave za trezor, preko Uprave za javne nabavke, Uprave za zajedničke poslove, Direkcije za imovinu i 14 ministarstava. Samo u sistemu javnih nabavki Sretenović je iskopao dve milijarde dinara u sivoj zoni.

On i još četvoro državnih revizora, sa samo nekoliko saradnika, konstatovali su da nema kompletne i uredno evidentirane državne imovine, da državna preduzeća ne vraćaju pozajmice koje uzimaju iz budžeta, kao i niz drugih nepravilnosti.

Prozvani su se, naravno, ljutili ističući da su kritike neosnovane i neutemeljene, da su za nepravilnosti krive knjigovođe. Sretenović je zapretio prekršajnim i krivičnim prijavama. Još ih nije podneo. Na pitanje novinara zašto odlaže da presavije tabak, kad, bez odlaganja, to može da učini još tokom kontrole, on odgovara: „Ništa mi ne čekamo, mi samo još radimo. Razumem nestrpljenje javnosti, ali reč je o ozbiljnom poslu, o velikom broju ministarstava, zakona i oblasti...”

A na pitanje na adresu kog ministra će stići prekršajna ili krivična prijava, državni revizor odgovara: „U ovom trenutku mogu da kažem da svako ko je čitao naš izveštaj o utrošku sredstava iz budžeta za 2008. može da zaključi da će prijave biti podnete tamo gde piše da nabavka ili radni angažman nije urađen u skladu sa zakonom i gde nije poštovan Zakon o budžetskom sistemu”.

Sretenović, koji je radio u Zavodu za obračun i plaćanja, a do izbora na ovu funkciju bio je u filijali Narodne banke Srbije u Nišu, pre nekoliko godina verovatno nije ni sanjao da će se, kao noćna mora, obresti u snovima mnogih državnih funkcionera. I da će postati najisplativija evropska investicija Srbije.