Udarničko punjenje budžeta

Tačno je da najznačajniji deo dažbina koje carinska služba naplaćuje potiče od PDV-a i akciza pri uvozu robe. To je potpuno logično kada se zna da naplata carinskih dažbina doživljava „pad“ poslednjih godina, kao posledicu liberalizacije carinskih stopa. To znači da se u procesu približavanja EU prostor za naplatu carinskih dažbina sve više smanjuje

Izvor: Nova ekonomija
Podeli
Miloš Tomić, direktor Uprave carina Srbije
Miloš Tomić, direktor Uprave carina Srbije

Cilj nam je da pomirimo dva suprotstavljena zadatka: da omogućimo brz i nesmetan promet putnika i robe, uz što efikasniju kontrolu kojom se štiti bezbednost i suzbijaju sve zloupotrebe. Ipak, sve nas najviše zanima dinamika punjenja državnog budžeta, pa sa velikim zadovoljstvom mogu da konstatujem da je carinska služba na tom planu postigla izvanredne rezultate. Naime, ako se uporedi naplata 2013. i 2017. godine, vidi se da povećanje iznosi – neverovatnih 50%, kaže u razgovoru za "Novu ekonomiju“ Miloš Tomić, direktor Uprave carina Srbije.

Očekivane koristi od automatizacije carinskih postupaka:

• Uvozni i izvozni carinski postupci će se sprovoditi elektronskim putem

• Smanjiće se vreme i troškovi neophodni za obavljanje izvoznih i uvoznih carinskih postupaka, čime će se povećati konkurentnost naše privrede

• Razmena informacija elektronskim putem između privrednika i UCS će biti efikasna, čime se štedi vreme i novac

• Direktan kontakt između carinskih službenika i izvoznika/uvoznika se svodi na minimum, što garantuje potpuno nepristrasan postupak

• Zahvaljujući modernizaciji IT sistema UCS doći će do poboljšanja kvaliteta usluga UCS

• Zaštitićemo interese građana kroz bolju kontrolu uvoza i izvoza, poboljšanje aspekata sigurnosti i bezbednosti, ali i efikasnije punjenje budžeta

Carina kao jedan od najvažnijih ciljeva ističe efikasnu naplatu dažbina, odnosno punjenje državnog budžeta. Uporedne analize pokazuju da je carina iz godine u godinu sve uspešnija u tome. Šta kažu brojke?

Podaci o rezultatima naplate dažbina govore da carinska služba iz godine u godinu puni gotovo polovinu državnog budžeta. Tako smo prošlu 2017. godinu završili uplativši preko 500 milijardi dinara u republički budžet (4,4 milijarde evra), a istim tempom nastavljamo i u 2018.

Trend povećanja i efikasnije naplate, nastavlja se već petu godinu zaredom zahvaljujući naporima menadžmenta, ali i svih zaposlenih. Tako smo za prvih pet meseci 2018. godine uspeli već da naplatimo preko 225 milijardi dinara (gotovo dve milijarde evra), što je za preko 13% više u odnosu na isti period prošle godine. Istovremeno, to znači da smo sa 51% ispunili godišnji plan naplate za budžet.

Inače, Uprava carina je i prošle godine učestvovala sa čak 48% u ukupno raspoređenim sredstvima u budžetu Republike Srbije.

Ako bi se to prevelo na jezik razumljiv građanima: polovina svakog primanja koje isplaćuje država potiče od sredstava koje su prikupili carinici.

Da li je tačno da najveći deo naplaćenih dažbina potiče od naplate PDV-a pri uvozu?

Tačno je da najznačajniji deo dažbina koje carinska služba naplaćuje potiče od PDV-a i akciza pri uvozu robe. To je potpuno logično kada se zna da naplata carinskih dažbina doživljava „pad“ poslednjih godina, kao posledicu liberalizacije carinskih stopa. To znači da se u procesu približavanja EU prostor za naplatu carinskih dažbina sve više smanjuje.

Povećanje naplate u prvih pet meseci 2018. godine u odnosu na isti period 2013. godine iznosi 64,58%, a pritom ne treba zaboraviti da se u istom vremenskom periodu beleži smanjenje carinske stope za 12,28% u 2018. godini u odnosu na 2013. godinu.

Ne možemo očekivati da se naplata po osnovu carinskih dažbina poveća kada su se od početka primene Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), koja je počela 2010. godine, carinske stope postepeno snižavale. U ovom trenutku i dalje štitimo samo nekoliko strateških poljoprivrednih proizvoda (npr. goveđe i svinjsko meso, šarana, određene mlečne proizvode) tako što pri uvozu takvih proizvoda naplaćujemo carinu, dok je za većinu ostalih - carinska stopa 0%.

Za razliku od naplate carinskih dažbina koje se smanjuju, naplata PDV-a pri uvozu raste, tako da je po tom osnovu u 2017. godini naplaćeno gotovo 389 milijardi dinara, što je oko 163 milijarde više nego 2011. godine. Pritom ne treba zaboraviti ni činjenicu da je prestao da se naplaćuje PDV na struju i gas, a da to nije bio slučaj, prihod koji smo ostvarili bi bio još veći.

Prema tome, u okolnostima u kojima je prostor za naplatu carinskih dažbina sve manji, usmerili smo se na naplatu drugih dažbina poput PDV-a pri uvozu, akcize, pojačali smo rad naknadne kontrole, ubrzali upravne postupke, čija je posledica ponovo naplata dažbina.

Tako smo, uprkos otežavajućim okolnostima, ponovo uspeli da napunimo budžet planiranom sumom.

Svakodnevno slušamo o različitim carinskim zaplenama, da li se i sredstva iz tih zaplena slivaju u državni budžet (zaplenjeni novac, roba koja se prodaje na carinskim licitacijama…)?

Bez lažne skromnosti, zaista možemo da se pohvalimo dobrim rezultatima što se zaplena tiče. Zahvaljujući dobro obučenim ljudima i najsavremenijoj opremi za kontrolu vozila i robe, pre svega mobilnim skenerima, carinski službenici su sve efikasniji u otkrivanju krijumčarenja cigareta, narkotika, životinja, pa i ljudi. Primera radi, za poslednje tri godine carinska služba uspela je da zapleni preko tonu droge, oko 170.000 boksova krijumčarenih cigareta, gotovo 6,5 tona duvana, 40 kg zlata, 13 miliona neprijavljenih evra i da u pokušaju da ilegalno pređu granicu spreči skoro 1.500 migranata. To su, morate priznati, više nego impresivni rezultati.

Direktno u budžet se slivaju sva novčana sredstva oduzeta u deviznim prekršajima, što je samo za prošlu godinu bilo gotovo 4,5 miliona evra, a za prvih nekoliko meseci ove godine oduzeto je već više od milion neprijavljenih evra.

Za razliku od deviza iz prekršaja koje se slivaju direktno u budžet, zaplenjena roba koju sud trajno oduzme ili koje se stranka odrekla u korist države – prodaje se na javnim licitacijama koje sprovodi Uprava carina.

Za poslednje tri godine u državni budžet smo uplatili više od 2,5 miliona evra ostvarenih prodajom robe na licitacijama. Planiramo i uvođenje modernijeg sistema, odnosno softvera, kojim bi moglo da se licitira putem interneta. To bi donelo još veći priliv novca u budžet, jer bi veći broj ljudi učestvovao i uticao na podizanje cene, a da pritom mogu da učestvuju u licitaciji i od kuće.

Pored savremene opreme carina modernizuje i deo svog poslovanja, započeli ste uvođenje automatizovanih postupaka, možete li da nam pojasnite kako će se poslovanje bez papira odraziti na privredu, građane i rejting naše zemlje u celini?

Počela je pripremna faza za uvođenje automatizovanog uvoza i izvoza, jer je stvaranje finansijskih i carinskih uslova da Srbija postane članica EU od životne važnosti za privredu, budžet i za poslovanje domaćih kompanija.

Naš cilj je da brzina i efikasnost carinskih postupaka budu na najvišem nivou. Carinska služba će kroz Poglavlje 29, u skladu sa preporukama Evropskog saveta, nastaviti sa usklađivanjem carinskih propisa i podizanjem kapaciteta.

Uvođenje sistema automatizovanog uvoza i izvoza biće u potpunosti usklađeno sa EU standardima u toj oblasti. Pripremna faza bi trebalo da, uz pomoć milion i po evra iz IPA fondova, bude okončana u septembru 2019. godine, dok je plan da potpuna automatizacija zaživi od 2023. godine.

Kada automatizovani postupci budu uvedeni, izvoz, a potom i uvoz će se realizovati slanjem elektronskih poruka, elektronskim deklaracijama i bez papira.

Cilj nam je da u toku narednih pet godina carina potpuno automatizuje svoje poslovanje, čime će se unaprediti kvalitet servisa koji pružamo poslovnoj zajednici i građanima i mi verujemo da ćemo u tome i uspeti.

U domaćim medijima je bilo ocena da je recimo, upravo automatizacija tranzita na naše puteve vratila turske kamione, koji su za tranzit počeli da biraju Rumuniju i Bugarsku?

Tačno, uspeli smo da sprečimo odliv prevoznika, koji nam je ozbiljno pretio, a samim tim i veliki gubitak za budžet.

Veoma smo ponosni na dobro funkcionisanje NCTS-a (Novog tranzitnog kompjuterizovanog sistema), koji je uveden u februaru 2016. godine, jer zahvaljujući tome za transport robe zapravo više ne postoje granice.

Koliko je povećanje tranzita reći ću slikovito kroz brojke: 2015. godine imali smo 1.100.000 prevoznih sredstava sa robom u tranzitu, sledeće kada je uveden NCTS imali smo 1.300.000 kamiona, a već 2017. godine imamo 1.450.000 kamiona, što znači da se taj broj povećava za oko 10% svake godine.

Postavši 35 zemlja u okviru tranzitne mreže NCTS koja spaja zemlje EU, EFTA, Tursku i Makedoniju, Srbija je omogućila zajednički tranzit kojim su pokriveni značajni panevropski transportni koridori koji prolaze kroz našu zemlju.

Novim sistemom je došlo do povećanja zaposlenosti, kao i prihoda koji idu u budžet. Korist osim kompanija koje se bave izvozom i uvozom, imaju i poslovne banke, osiguravajuće kuće koje se uključuju u sistem garantovanja za zajednički tranzit, proširuju delatnost i time dolaze u situaciju da imaju veći profit od svog poslovanja tako što će garantovati za tranzitne postupke (za robu iz Srbije, ali i robu koja dolazi u Srbiju ili ide u bilo koju od zemalja potpisnica konvencije).

Veliku korist imaju i firme koje se bave organizacijom tranzita. Ako srpska firma organizuje transport iz Turske u Evropsku uniju, nema više papira, papirnih deklaracija, sve se odvija elektronskim putem, što znači efikasnije i sa manje troškova.

Treba razmišljati i šire od toga, jer tranzit podrazumeva i dodatni profit za neke druge delatnosti – hotelske i ugostiteljske objekte, prodaju hrane, benzina, ulja za podmazivanje, servisiranje, davanje dozvola...

Kompjuterizovana obrada dokumenata praktično isključuje uticaj ljudskog faktora. Kakve pozitivne efekte možemo očekivati na tom planu?

Značajna prednost automatizovanog postupka ogleda se u tome da će informacioni sistem Uprave carina, a ne carinski službenik, vršiti kontrolu elektronske deklaracije, a informaciju o eventualnim nedostacima će sam slati uvozniku, izvozniku ili špediteru, uključujući i to da li će roba i prateće isprave biti i fizički pregledane ili ne.

Drugim rečima, neće više biti direktnog kontakta između učesnika u postupku i carinika, pa samim tim ni bilo kakve pristrasnosti. Znači da se s pravom očekuje da se sa automatizacijom postupaka i mogućnost korupcije svede na minimum.

Inače, Srbija ove sisteme uvodi kako bi poboljšala uslove poslovanja i zemlju učinila privlačnijom za strane investitore. Ako u tome uspemo, biće to značajan podsticaj za domaću privredu i mogućnost za otvaranje novih radnih mesta.

Poslovaće se brzo, efikasno, objektivno i predvidivo, što bi trebalo da smanji troškove poslovanja, poveća konkurentnost domaće privrede, stvori bolje uslove za povećanje investicija. I, na kraju, tako se stvaraju uslovi i za efikasnije punjenje budžeta.

Da li carinici i špediteri treba da se pribojavaju automatizacije zbog koje bi, kako se spekuliše, mogli da ostanu bez posla?

Mislim da nema razloga za bojazan, jer će i jedni i drugi zapravo dobiti mogućnost da se profesionalno usavršavaju. Promenama koje nas očekuju svi moramo da se prilagodimo, tako da dok razmišljamo o promeni carinskog poslovanja, svakako promišljamo i to kako će te promene uticati na naše službenike, ali i na prateće delatnosti.

Proučili smo iskustva administracija u okruženju koje trenutkom ulaska u EU nisu otpustile niti jednog carinika. Prosto našli su se poslovi u okviru carinske službe koji su im omogućili da i dalje zadrže svoje poslove koji će možda biti drugačiji i složeniji, ali neće nestati. Svesni smo da je naša obaveza da unapred mislimo i o tom segmentu promena.

Ni špediteri ne treba da budu zabrinuti zato što će dobiti mogućnost da modernizuju sopstveno poslovanje. Dakle, oni neće biti ukinuti, ali neće više biti potrebe da budu na svakoj ispostavi i na svakom graničnom prelazu. Moći će da sa jednog mesta elektronskim putem podnose izvoznu ili uvoznu carinsku deklaraciju. U tom elektronskom dokumentu su svi neophodni podaci za odobrenje uvoza ili izvoza, što praktično znači da neće više postojati papirna carinska deklaracija. To istovremeno znači da neće biti potrebe da se sa hrpom dokumentacije dolazi u carinsku ispostavu, što je danas još uvek svakodnevna pojava.

Kompanije koje se bave zastupništvom i koje razmišljaju o unapređenju svog poslovanja, neće se zadržati samo na postupku deklarisanja robe. Ozbiljne kompanije iz te branše razmišljaće i o konsaltingu, organizaciji transporta, prodaji znanja, davanju bankarskih garancija, pa i prevoza robe do vrata.

Značajno je napomenuti da će poslovni uspeh onih kompanija koje se bave carinskim zastupanjem i transportom robe, u velikoj meri zavisiti od njihovih individualnih sposobnosti. Dakle, biće uključeni u jednu globalnu utakmicu u kojoj će dokazivati sopstvenu poslovnu umešnost, jer će biti moguće da se kao kompanija fizički nalaze u Srbiji, a da carine robu čija će krajnja destinacija biti bilo koja zemlja EU

Intervju