Paunović za B92: 5 godina tražimo, bukvalno nema ko da radi

- Koliki broj zaposlenih ima opština trenutno, koliko bi mogla da ima po sistematizaciji i koliki broj novih radnika tražite od države?

U svim opštinskim službama, od uprave, preko “Vodovoda”, vrtića, JKP-a, ustanova sporta, kulture, socijalne zaštite imamo po našoj evidenciji 437 radnika na stalnom radu. Po zakonu o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih imamo pravo na 570, a po uredbi Vlade RS iz 2017. godine 500 radnika na stalnom radu. Nije jasno zašto smo uredbom dobili manji broj radnika od broja određenog zakonom? Zakon je uzeo u obzir objektivne parametre (npr. broj stanovnika) i definisao maksimalni optimalni broj za svaku opštinu. Ispada da sad Vlada RS smatra da mi treba da budemo “optimalniji” od drugih opštna.

Tražimo da nam se omogući zapošljavanje 63 radnika do broja propisanog uredbom za 2017.god. za početak. Napominjem da je Zakon o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru donet je još 2015. ali se “privremeno” odlaže njegova primena.

- Od kada ovaj problem manjka postoji, kada je eskalirao i kada ste prvi put tražili odobrenje za zapošljavanje?

Pošto smo mi godinama vodili računa da prekomernim i nepotrebnim zapošljavanjem u administraciji ne ugrozimo ostale funkcije lokalne samouprave već prva, blaža zabrana zapošljavanja uvedena 2009. godine zatekla nas je na oko 540 stalno zaposlenih, ispod sadašnjeg zakonskog maksimuma. U vreme uvođenja sadašnje - totalne zabrane iz 2013. već smo imali nekoliko desetina radnika manje, a u međuvremenu je otvoren novi vrtić i nismo uspeli da zaposlimo za stalno potrebne radnike u toj ustanovi pre uvođenja zabrane – samo tamo je potrebno tridesetak novih radnika.

Zahteve za odobrenje zapošljavanja smo podnosili od prvih dana. Od 2013. do sada smo podneli više od 350 objedinjenih i pojedinačnih zahteva naših službi, svakog meseca šaljemo nove zahteve, tako je i propisano. To su dve velike kutije pošte, obrazaca... - Od koje institucije se to zapošljavanje traži i da li dobijate formalne odgovore, kako oni izgledaju?

Sve opštinske službe objedinjuju zahtev i opština ih šalje Ministarstvu lokalne samouprave. Ministarstvo zatim “bira” koje će zahteve proslediti Vladinoj Komisiji za odobravanje novih zapošljavanja, a Ministarstvo finansija daje mišljenje da li se taj broj radnih mesta može odobriti s obzirom na masu plata u u ukupnom sistemu.

Ima tu i Kafkijanskih situacija. Vladina Komisija ne da saglasnost jer nemate odobrenje Ministarstva finansija za masu plata, a Ministarstvo finansija ne daje pozitivno mišljenje jer nemate odobrenje Komisije za novo zapošljavanje.

Nikad ne dobijate odgovor kad je zahtev odbijen. Nema obrazloženja, ne možete da se žalite nikome ni podnesete tužbu Upravnom sudu, jer u Uredbi koja ovo reguliše piše da se zaključak Komisije ne smatra aktom u upravnom postupku. Niko ne zna kome se daju saglasnosti jer Komisija ne objavljuju zaključke na internetu, a obavezni su to da čine po Uredbi. Digitalizacija na pravi način.

Za pet godina dobili smo jednu saglasnost za jednog novog radnika u odeljenju za budžet i dve saglasnosti za prijem ukupno osam vaspitačica u vrtić, što je manje od broja radnica koje su otišle u penziju u međuvremenu, pa u vrtiću bukvalno nema ko da radi. Povremeno smo dobijali privremene saglasnosti za angažovanje nekih radnika na određeno u kraćem vremenskom periodu i to je sve. Kao da bacate pisma u bunar.

- Da li se nešto promenilo od marta prošle godine kada je Ana Brnabić u svojstvu ministarke za lokalnu samoupravu najavila da će vlada odobriti nekim opštinam zapošljavanje?

Bukvalno ništa, sve su to bila obećanja data u vetar. Tokom juna 2017. godine dobio sam objašnjenje iz MDULS sa visokog mesta da se nova uredba, kojom je Paraćinu maksimalni broj zaposlenih sa zakonskih 570 privremeno postavljen na 500 doneta baš da bi se opštinama kao što je naša omogućilo zapošljavanje. Ispostavilo se da to nije bila istina. Svi oni razumeju, klimaju glavom značajno, saosećaju i nesposobni su da bilo šta urade.

- Da li mislite da se nešto poremenilo zbog pesronalnih promena u tom ministarstvu?

Ne, to je sistemski problem netransparentnih propisa donetih “preko kolena”, neuređene države, pa ako hoćete i burazerske korupcije gde se čini “svojima”. Bukvalno u vreme priče o digitalizaciji premijerke Ane Brnabić imate situaciju da se mogu zaposliti samo oni koji imaju “nekog svog” u telima koja odlučuju. Nije tu reč o poziciji/opoziciji, ni one opštine koje su u SNS a “nemaju vezu” ne mogu da dobiju saglasnost. Dakle nema pravila, nema kriterijuma, sve je tajno, pa i ono što po zakonu mora da bude javno, očigledno se radi nešto za šta nema opravdanja. Igraju se ljudi države, igraju se sa državnom administracijom, igraju se sa sudbinama pre svega mladih i stručnih ljudi širom Srbije.

Foto: Thinkstock

- Izjavili ste da se rad službi opštine dovodi u pitanje jer nema dovoljno radnika, da li građani Paraćina trpe i na koji način zbog toga?

Kao što sam rekao pred samu zabranu smo otvorili novi vrtić, gde je potrebno tridesetak zaposlenih. Još radnika je otišlo u penziju tako da bukvalno nismo u mogućnosti da na osnovu radnika zaposlenih u ustanovi ispunimo norme koje postoje za ovakve ustanove u odnosu na broj dece. To se privremeno prevezilazi angažovanjem radnika preko javnih radova, gde rade za upola manju platu i ograničeno vreme, povremenim volontiranjem što takođe zahteva drugačije prethodne saglasnosti i simboličnu nadoknadu, a povremeno dobijamo za manji broj radnika privremene saglasnosti za angažovanje na određeno. Za mene je apsolutno nerazumljivo da ova država neće da nam da najnormalniju saglasnost da obezbedimo rad vrtića u Paraćinu iako ispunjavamo sve zakonske uslove da nam se to dozvoli. Neshvatiljivo! U decembru nam je građevinski inspektor otišao u penziju i sad nemamo građevinskog inspektora. Sad i da dobijemo saglasnost da primimo novog inženjera, biće mu potrebne tri godine radnog iskustva i dva položena stručna ispita da bi bio inspektor i onda sam mora da se upozna sa svim predmetima iz početka, umesto da smo ga zaposlili pre tri godine, jer smo znali da radnik ide u penziju kako bismo obučili novog službenika na vreme.

Nemoguće je ispravno rukovoditi u bilo kojoj firmi, pa ni u opštinskom sistemu od desetak ustanova i javnih preduzeća, ako neko kadrovskim poslovima upravlja teledirigovano i na slepo sa daljine od dvesta kilometara i nikad i nije bio u Paraćinu verovatno. To je protivno svakoj logici menadžmenta, suprotno Ustavu i osnovnim prinicipima lokalne samouprave i decentralizacije.

- Neki bi rekli da vaša poslednja inicijativa ima politički karakter s obzirom na to da ste vi i dalje član Demokratse stranke, važite za opozicionu opštinu. Dakle zašto sada i da li to ima veze sa beogradskim izborima?

Ne, nema nikakve politike, naprotiv, veoma sam vodio računa da opravdane zahteve Paraćina niko ne može da stavi u fioku “političke borbe”. Strpljivo sam čekao, dve godine da prethodna ministarka ispravi haos koji je napravljen, išao na sastanke u Ministarstvo. Potom više od godinu i po da prvo ministarka a zatim premijerka Ana Brnabić sprovede u život obećanje koja je dala i meni lično na sastanku u ministarstvu, a zatim i javno u medijima - da će se omogućiti opštinama koje nemaju viškove u administraciji da normalno rade, ne samo Paraćinu. Pre izlaska u javnost uredno sam poslao veliki broj pisama na sve bitne adrese, kontaktirao i lično koga god sam mogao u državnim strukturama, sve metode normalne komunikacije su iscrpljene. Mi imamo jasan i potpuno opravdan, argumentovan zahtev. Tražimo da se ispravi sistem koji ne funkcioniše, ništa više.

Istina je da je prepunu čašu prelila kap kada je dozvoljeno zapošljavanje 3.500 radnika u Beogradu za jedan dan, više nego u svih 170 drugih opština, gradova, gradskih opština za četiri godine. Ta nepravda prema svima, obrazložena pravdom za Beograđane zaista je bila previše za sve nas. Pa zar u Paraćinu, Vranju, Subotici takođe godinama ne rade neki mladi, školovani ljudi preko različitih privremenih ugovora po kojima nemaju nikakva prava? Zar i oni ne žele da podignu kredit, zasnuju porodicu? Zar samo Beograd postoji? Sramota. Neka daju Beogradu da zaposli i 100 hiljada ljudi, nije u tome problem, mi hoćemo da nama daju ono što nam pripada po zakonu, logici i pravdi. Nemamo višak u administraciji, zakon, zdrav razum, svi argumenti su na našoj strani. Da su nama odobrili koliko i Beogradu, u odnosu na broj stanovnika, to bi bilo 116 novozaposlenih, skoro duplo više od onog što ovog trenutka tražimo.

Redakcija B92 kontaktirala je uvezi sa ovom temom Ministarstva lokalne samouprave i finansija i čekamo odgovore.