Ćulibrk: Impulsi vredni milijarde

* Šta je pomoglo da utrostručite profit od sredine godine?

-Najviše stabilizacija kursa. A što se tiče racionalizacije troškova, u ovako velikom sistemu, postoje procesi koji su ustaljeni i ne menjaju se u kratkom roku. U našim planovima za 2013. treba da izađemo sa investicijama od više od 20 milijardi dinara, dva puta više nego dosad.

* Početkom godine Vlada je odlučila da, umesto države, “Telekom” uzetim kreditom isplati grčkog partnera? Ima li koristi od toga?

- Od januara smo zaduženi tim kreditom koji je izazvao veliko finansijsko opterećenje. Morali smo da uzmemo kredit od 470 miliona da bi za 380 miliona kupili 20 odsto udela grčkog partnera. Taj aranžman je vezan uz uslov grčkog akcionara i da im se isplate dividende. Problem je to što bi trebalo da tražimo kupce za preuzetih 20 odsto akcija, ali bez prava na odlučivanje. Teško je naći investitora. Zašto je akcije kupio “Telekom”, a ne vlada? Verovatno prethodna vlada nije imala sredstva.

* Sad, kada je država jedini vlasnik, lakše funkcionišete?

- Država ima 52 odsto, 20 odsto ima “Telekom”, sedam odsto zaposleni i 15 odsto građani. U nekoj meri lakše je odlučivanje, ne mora da se pravi dogovor dva akcionara. Grčki akcionar je imao pravo veta u nekim odlukama, ali moram da kažem da ga je retko koristio za deset godina. * Kako “Telekom” uspeva da opstane na tržištu uz konkurenciju, spremnu da ozbiljnije investira?

- Ove godine investicije su na nivou od oko 10 milijardi dinara. To nisu mala ulaganja, iako verujemo da moraju da budu značajnija. Imamo ozbiljnu konkurenciju u svim segmentima poslovanja. U tom kontekstu su nam potrebne investicije koje će rezultovati novim izvorima prihoda i novim servisima. Sve smo to planirali kroz investicioni fond za 2013.

* Opet se pominje prodaja “Telekoma”. Plašite li se, jer je prethodni pokušaj samo naneo štetu kompaniji?

- Plašim se da se uđe u proces sa neizvesnim ishodom. Ubeđen sam da ova Vlada, koja je već pokazala dozu ozbiljnosti, neće postupiti kao prethodna. Tada smo izgubili godinu dana, a da se uopšte nije znalo da li je iko spreman išta da ponudi. Mnogo je usporena aktivnost kompanije, stvorila se psihoza među zaposlenima...

* Zašto za Srbiju nije, a za brojne razvijene zemlje jeste dobro da imaju telekomunikacionu kuću u državnim rukama?

- Naravno da je dobro da država ima velike kompanije, poput “Telekoma” i EPS. Pokazalo se da veliki telekomunikacioni sistemi mogu dobro da posluju, ko god da je vlasnik. Ipak, u tranziciji gotovo nijedna velika kompanija nije ostala u državnom vlasništvu ni u Bugarskoj, Rumuniji, Hrvatskoj. * Već godinama je vidljivo da “Telekom” sponzoriše ono što vlast vidi kao prioritet. Da li je bilo revizija ili odustajanja?

- Kompanija, poput “Telekoma”, koja prihod ostvaruje zahvaljujući građanima Srbije, a tu je tri miliona korisnika fiksne, pet miliona mobilne telefonije, 700.000 korisnika ADSL usluga i drugih usluga, mora da bude i kompanija koja deo svog uspeha deli baš sa korisnicima. Ne ulažemo samo u sport, već i u humanitarne akcije, u kulturu. Tako se odužujemo za ono što od društva dobijamo.

* Već duže je prisutan trend odlaska kvalitetnog kadra iz “Telekoma” u konkurentske firme. Tamo nema ograničenja zarada, mera štednje...

- Trenutna situacija, kada su u pitanju kadrovi sa visokom stručnom spremom, nije loša. “Telekom” predstavlja jednog poželjnog poslodavca. Danas smo akcionarsko društvo, sa malo više slobode u odnosu na druge državne firme kada su u pitanju zarade, pogotovo za rukovodioce i menadžere. Ako posmatramo ceo IT sektor, “Telekom” ima više zaposlenih nego svi operateri fiksne, mobilne i interneta zajedno, pa je prirodno da je “Telekom” često i regrutni centar za sve ostale.

* Ovih dana vas je konkurencija u fiksnoj telefoniji optužila za monopol... Navodno, ne dozvoljavate prebacivanje brojeva iz mreže u mrežu iako zakon to predviđa.

- Ponovo su se oglasili zlonamerni. To danas nije toliki problem Srbije. Omogućeno je i prenošenje mobilnog broja i za godinu dana je samo jedan odsto korisnika promenilo operatera. Simboličan je taj broj i u svetu. Kod fiksnih brojeva, još je manje interesovanje. Moramo da uložimo nekoliko miliona evra da obezbedimo servis za promenu operatera u fiksnoj telefoniji. Ovo ne znači da smo protiv liberalizacije, ali ovo je za nas jedan obiman i složen projekat, koji ćemo sigurno realizovati.