Kravčenko o NIS-u, dividendama, Srbiji, Zvezdi...

Prvi put Naftna industrija Srbije (NIS) će deliti dividende svim akcionarima, rekao je generalni direktor te kompanije Kiril Kravčenko za "Nedeljnik". Posle najuspešnije godine u istoriji kompanije Kravčenko je rekao i da prvi put "sa sigurnošću može da tvrdi da je NIS postao regionalni igrač na ovom tržištu". Rekao je i da je to samo temelj za budući razvoj kompanije, koja treba da postane regionalni džin. U ekskluzivnom intervjuu za "Nedeljnik" govorio je i o planovima, srpsko-ruskim odnosima, najbližim saradnicima, Zvezdi i Putinu...

Veljko Lalić, NedeljnikIzvor: Nedeljnik
Podeli

Urednik Nedeljnika Veljko Lalić je intervju s Kirilom Kravčenkom, generalnim direktorom NIS-a, radio na odličnom srpskom jeziku. I zato kada jedan od najperspektivnijih ruskih menadžera kaže da je Naftna industrija Srbije postala regionalni džin, koji će samo nastaviti da se širi, to ima neku drugu dimenziju.

U njegovoj kancelariji u Beogradu (iako mu je draža ona u Novom Sadu, u kom živi s porodicom) svodimo bilanse najuspešnije godine u istoriji srpske naftne kompanije.

"Ovo nije bila laka godina zbog ekonomske krize i pritiska na dinar, ali smo mi većinu ciljeva ostvarili. U ovoj godini investicije su porasle na oko 50 milijardi dinara, ili 40 odsto. Dodatno smo smanjili i bankarski dug, sada odnos našeg duga prema EBIDTA iznosi oko 0,45, tako da je naša finansijska situacija potpuno stabilna za dalji razvoj NIS-a...

Koji je bio ključni potez da to ostvarite? Danas uglavnom slušamo izgovore o svetskoj finansijskoj krizi i krizi evrozone.

Nama je najvažnije ispunjenje obaveza iz kupoprodajnog ugovora. A zatim povećanje izvoza i istraživanja nafte i gasa. Kupili smo skoro sto benzinskih stanica i lokacija u zemljama u okruženju. I zato sada prvi put s dosta čvrstim garancijama mogu da kažem da smo postali regionalni igrač na ovom tržištu.

To kažete s ponosom...

To je činjenica! Nikada se ne hvalimo, već samo ostvarujemo ono što od nas traze naši akcionari, "Gasprom nafta" I Vlada Republike Srbije..

Sledeće godine cena goriva ispod proseka u regionu

Gorivo je dosta skupo u Srbiji. Ne možemo da kažemo: "Ljudi, prihvatite to, to je naša cena." Ali mi i ne formiramo cenu goriva, jer znate da država učestvuje sa 50 odsto kroz akcize i druge poreze. Sledeće godine ćemo imati jednu trećinu domaće nafte, pa ćemo pokušati da korigujemo cenu i napravimo da ona bude ispod proseka u regionu. Vidim prostora da se cena spusti, ali samo ukoliko ne bude rasla cena nafte na svetskom tržištu, a kurs dinara bude stabilan.

Šta su još tražili?

Počeli smo nekoliko energetskih projekata, zajedno s državom započeli rekonstrukciju "Petrohemije". Većina stvari je ispunjena...

Šta je bilo ključno za uspeh "slučaja NIS"? Da podsetimo, "Gasprom nafta" je 2009. kupila kompaniju koja je bila pred bankotom.

Situacija je tada bila dosta teška - dug je bio veći od milijardu dolara, kompanija je bila u stalnim gubicima. Investicije su 2008. bile samo 80 miliona evra i odnosile su se skoro isključivo na remont, održavanje i konsultantske poslove, ali za četiri godine smo uspeli da podignemo kompaniju u različitim pravcima.

Pravac broj jedan, koji je bio i motor našeg razvoja, jeste stalno povećavanje investicija. To je ključ broj jedan. Pod dva, to je rast po segmentima. Rasli smo iz proizvodnje, koja je od kada smo ovde porasla za otprilike 80 odsto, ali istovremeno - još važnije - porasle su i rezerve. One su sada veće nego na početku našeg rada. Pod tri - to je naša mreža benzinskih stanica i bez obzira na veliki pad tržišta, mi smo porasli u apsolutnoj količini prodaje goriva, kao i u odnosu udela na tržištu. I poslednja stvar su troškovi s kojima ratujemo, ali poštujući socijalni program, koji je najveći na Balkanu - za svakog radnika isplaćeno je u proseku oko 22.000 evra otpremnine.

U isto vreme, zapošljavamo mlade stručnjake koji poboljšavaju kompaniju i donose nam novu enegiju. Sve ovo mogla je da ostvari samo nova ekipa. To je suština priče. Okupili smo najbolje ljude iz celog regiona, iz dvadeset različitih država.

Ako biste ipak morali da izdvojite jedan fakor, koji bi to bio?

Tim ljudi i investicije. To su dve ključne stvari. Sve ostalo je proisteklo iz toga.

Posle kupovine OMV-a u Bosni, najavljujete da ćete do kraja 2013. otvoriti još oko 100 pumpi u Bugarskoj, Rumuniji i Mađarskoj. Kako će se to odraziti na pozicioniranje NIS-a u regionu i kakvi su osnovni pravci razvoja na neki duži rok, s obzirom na transformaciju NIS-a iz naftne kompanije u regionalni energetski holding?

Postoji nekoliko planova. Dugoročni je do 2030, srednjoročni do 2020. i kratkoročni je trogodišnji biznis plan. Što se tiče kratkoročnog plana, planiramo da do 2015. duplo povećamo benzinsku mrežu, od čega će se polovina nalaziti van granica Srbije. Istovremeno želimo da povećamo rezerve nafte i gasa u celom balkanskom regionu, kao i proizvodnju na dva miliona tona.

Srednjoročna strategija je usvojena na Upravnom odboru 2011. i zovemo je „Pet petica" - pet miliona tona godišnje proizvodnje nafte i gasa, pet miliona prerade i pet miliona prodaje. Prerada će već iduće godine biti povećana za 40 odsto, sve će biti evrokvaliteta, osim male količine za mehanizaciju u poljoprovredi. Planiramo da učestvujemo i u velikim projektima u Srbiji - novi TENT u Pančevu, zatim rekonstrukcija TENT-a u Novom Sadu. Trebaju nam i vetar i termoenergija kako bismo ispunili zahteve EU za 20 odsto alternativne enegije. Tako i tu imamo velike planove, ali o tom potom.

Svojevremeno se mnogo govorilo da je strateški cilj kompanije do 2020. godine proizvodnja pet miliona tona nafte i gasa godišnje, sa istim obimom prerade i prometa naftnih derivata. Da li će NIS uspeti da realizuje tu strategiju, koja sada ipak deluje malo nerealna?

To je dobro pitanje, jer na osnovu trenutnih projekata do 2020 možemo da dobijemo 3,5 miliona tona. Zbog toga su nam i potrebni novi projekti. Što se tiče finansijske situacije i želje akcionara, možemo da ostvarimo taj plan. Neophodne su investicije. Zato ulažemo veliki novac u istraživanja nafte i gasa. Znatno smo povećali investicije u toj oblasti, posebno u Republici Srpskoj, Mađarskoj i Rumuniji. Uvek je tako - ako želiš da zaradiš veliki novac u proizvodnji nafte i gasa, moraš mnogo da investiraš u geološka istraživanja.

Ono što naše građane ipak najviše zanima jeste raspodela dobiti. Da li planirate da prvi put podelite dividende ili će opet sve otići na investicije i vraćanje dugova?

Slobodno mogu da kažem da smo zatvorili rupu prethodne godine. Sredinom godine smo utvrdili dividendnu politiku, koja kaže da će najmanje 15 odsto od neto dobiti otići na dividende. Ipak, o tome će odlučivati Skupština akcionara i Upravni odbor, ali na osnovu našeg statuta i dividendne politike, akcionari će dobiti dividende.

Znači biće dividendi za građane?

Na osnovu naše politike i činjenice da smo zatvorili gubitke prethodnih godina, možemo da očekujemo dividende.

NIS je najveći poreski davalac u Srbiji (procene su oko 94 milijarde dinara za poreze i naknade). Da li ste svesni svoje uloge u ekonomskom sistemu Srbije? Vi se praktično nalazite na vrhu tog lanca.

Naša uloga je veoma značajna. Prošle godine je bilo oko 80 milijardi dinara, a ove - u pravu ste - više od 90 milijardi! Ako uporedite, "Telekom" je prošle godine dao manje od 20 milijardi dinara. EPS je značajan, ali u poređenju sa nama, mi smo veći za oko 30 odsto. Tako da mogu da se složim s konstatacijom da smo na vrhu tog lanca, ali i da kažem da će sledeće godine porez samo da raste.

U javnosti su se, s druge strane, svojevremeno pojavile kritike da među vašim najbližim saradnicima i rukovodećim kadrovima NIS-a nema Srba. Da li je to istina i ko su Srbi u koje imate najviše poverenja?

To je bilo pitanje na početku, a sada možemo da kažemo da u top menadžmentu postoji nekoliko veoma dobrih i perspektivnih Srba. Njih troje - jedna osoba za "Petrohemiju", jedna za strategiju razvoja biznisa i jedna za velike projekte, Oni se nalaze u top menadžmentu. U rangu menadžera drugog nivoa ima oko 80 odsto Srba. U većini naših ćerki firmi, u Republici Srpskoj, Rumuniji, Mađarskoj i Bugarskoj, na čelu se nalaze Srbi. Imamo i program razmene kadrova NIS-a i "Gasproma". I Srbi već rade punim kapacitetom u Rusiji, a u bliskoj budućnosti ih očekujemo na najvažnijim mestima u drugim zemljama. Zato ne vidim da tu postoji neki neki problem. Srba je sve više u menadžmentu i mi u njih imamo puno poverenje.

A da li biste nekog istakli pojedinačno?

Hajde da malo sačekamo i da ne licitiramo imenima. Njima su potrebne puna pažnja i posvecenost biznisu, pa bolje da im ne pravim dodatne probleme i opterećenja time što ću da ih pominjem.

Tri godine zaredom birani ste, u izboru jednog dnevnog lista, za najmoćnijeg stranca u Srbiji. Da li se osećate toliko moćno? I da li postoje situacije pred kojima se i vi u Srbiji osećate potpuno bespomoćno? Stranci često govore o tromoj administraciji i nestabilnoj političkoj situaciji. Šta je vaš najveći problem u Srbiji?

Što se moći tiče, to je ocena kompanije, a ne mene lično. Zbog birokratije svi mi ponekad ispaštamo.A što se tiče stabilnosti, mislim da smo prošli najteže vreme formiranja Vlade, izbora i da sada imamo dobru i konstruktivnu saradnju sa svim nivoima vlasti. I mislim da će se tako nastaviti. Uostalom, iza nas ne stoji samo "Gasprom nafta", kao najvćci pojedinačni akcionar, već i država Srbija, ali i veliki broj građana, malih akcionara, koji žele da NIS bude uspešan. I zato za nas nema nerešivih pitanja.

Posle petooktobarskih promena Rusija je bila uglavnom javno dezavuisana od nove srpske politicke elite, a ruski kapital je imao neravnopravni položaj pri ulaganju u odnosu na kompanije sa Zapada. Koliko se to promenilo u poslednjih nekoliko godina? Da li su sada, zahvaljujući između ostalog i "Gasprom nafti", ruske kompanije ravnopravni, ako ne i povlašćeni takmaci na srpskom tržištu?

Pre deset godina Rusija nije bila u mogućnosti da mnogo investira van granica zemlje jer se borila sa svojom krizom. Sada ima tu mogućnost i prvi ciljevi u tom pravcu su regioni u kojima imamo dobre istorijske odnose. Ne samo u ekonomskom, već i istorijskom i kulturnom pravcu. Srbija je, sigurno, jedna od najboljih država tog tipa sa kojom Rusija treba da sarađuje. A što se tiče trenutne situacije, mislim da srpsko rukovodstvo vodi dosta izbalansiranu politiku u privlačenju velikih investitora iz čitavog sveta. Lično ovde osećam odlično raspoloženje prema Rusiji, a mi se trudimo da se ponašamo isto tako. Govorimo srpskim jezikom, imamo ispite o srpskoj kulturi, ali i promovišemo Srbiju u Rusiji, kako bi došli novi investitori, ali i turisti.

A da li osećate da je Rusija postala strateški partner prvog reda?

Osećam da prvi dobri ekonomski rezultati donose više entuzijazma. I da Srbi osecaju da je Rusija pouzdan partner. Mislim da Srbija danas ima izbor: da može da ide i sa Evropskom unijom, ali i da istovremeno ima i još jednog velikog prijatelja - Rusiju. Imate dobre odnose i s Kinom, tako da verujem da je to danas velika prednost Srbije, jer ona može dodatno da balansira svoj razvoj, ne oslanjajući se samo na investitore iz EU.

Procvatu srpske kulture i srpskog društva mnogo su doprineli Rusi koji su emigrirali iz Sovjetskog Saveza neposredno posle Prvog svetskog rata. Ovi visokoobrazovani ljudi oplemenili su Beograd naukom, arhitekturom, slikarstvom, pomogli su stvaranje našeg nacionalnog baleta, teatra, vojnih škola i akademija. Može li neki novi talas Rusa u Srbiji, pre svega biznismena, da donese i novi kvalitet u srpsko-ruskim odnosima, onaj koji neće imati temelje samo u dnevnoj politici?

Kultura je važna, ali hajde da kazem da na srednji rok, kroz investicije, i mi u biznisu možemo da pomognemo. Evo, na primer, Rafinerija nafte Pančevo će u budućnosti biti najbolja rafinerija u jugoistočnoj Evropi. Povećanje rezervi takođe doprinosi energetskoj nezavisnosti Srbije. Proširenjem mreže benzinskih stanica NIS povećava uticaj Srbije u regionu. Dakle, nisam siguran da to možemo da poredimo sa kulturom, ali u realnom životu možemo da pomognemo.

Mlad ste čovek, ali sigurno biste voleli da ovde ostavite neku "građevinu" kao Nikolaj Krasnov, arhitekta Romanovih, koji je Beogradu podario neka od najlepših zdanja?

Ono što će biti vidljivo i što će ostati kao rezultat mog tima jesu dve rafinerije, jedna među najboljima po naftnim dirivatima, a druga po proizvodnji baznih ulja. Tu je i najlepša mreža benzinskih stanica, koja pokriva celu Srbiju i region. Sada imamo i više novih objekata energetske infrastrukture, koji povećavaju nivo energetske sigurnosti države. To ce biti vidljivo i realno.

Kao doktoru sociologije, kako vam izgleda srpsko društvo danas?

Više sam ekonomista, ali što se tiče društva, rekao bih da danas nije lako. Čitao sam neko istraživanje u štampi, prema kom su Srbi jedan od najdepresivnijih naroda, kao i da Srbi malo i slabo rade. Ono što hoću da istaknem jeste da to nije tačno i da se na našem primeru vidi da su Srbi vrlo efikasni u poslu, kao i da su vrlo kulturni i pozitivni u socijalnom životu. I zato verujem da je najbolji put za Srbiju ekonomski razvoj zemlje. Srbija ima dugu i divnu istoriju. Jedna je od prvih hrišćanskih država, ima mnogo značajnih licnosti, od Nikole Tesle do Emira Kusturice danas. I ima jednu veoma važnu stvar, a to je - ponos države.

Među našim narodima ima velikih emocija. Uostalom, i Vladimir Putin je rekao da doček koji je imao na "Marakani" ne bi imao nigde drugde na svetu. Kako to ocenjujete?

Mislim da je ta izjava bila od srca. Bio sam tada na "Marakani" s njim. To je bio vrh piramide. Mi imamo dobre i srdačne odnose na svim nivoima. Vrlo malo Srba ne želi da sarađuje s Rusima; isto tako mislim da nema nikoga u Rusiji ko ne želi da sarađuje i širi naše istorijske odnose sa Srbijom. Moja procena je da tek sada imamo kapacitet da produbimo te odnose i da pored istorijskih i religijskih dodamo I ekonomske odnose i tako ostvarimo najbolju saradnju koja je moguća među različitim državama.

S obzirom na sva dešavanja oko FK "Crvena zvezda", šta bi simpatizeri kluba mogli da očekuju od generalnog sponzora "Gaspromnjefta"? Kakav je vaš lični stav prema klubu?

Zvezda je legenda Srbije, ali mi znamo da ovde ljudi navijaju za različite klubove. Zato i pomažemo različite klubove u različitim sportovima. U fudbalu naš većinski akcionar podržava Zvezdu, u košarci Partizan, a u odbojci Vojvodinu.

Drugo, mi se bavimo biznisom a ne upravljanjem u sportskim klubovima. Zato je naša uloga vrlo ograničena. Procenjujemo stanje i kako se ono odnosi na našu reputaciju, ali se ne mešamo u tekuće poslovanje klubova.

Kako Zvezda utiče na vašu reputaciju?

Što se tiče Zvezde, mislim da je dobar korak što je gospodin Vučić preuzeo na sebe dodatnu odgovornost da malo rekonstruiše klub. Imamo i puno poverenje u predsednika Sportskog društva "Crvena zvezda" Petra Škundrića, koji mnogo radi na povratku kluba u redove velikih. Mi sa svoje strane, kao sponzori, hoćemo da pomognemo i zato smo pre neki dan malo i poboljšali sponzorski ugovor. Vidim svetlo na kraju tunela. Situacija nije laka jer su dugovi veliki, ali nema druge sudbine za klub. Zvezda ne može ni da se zatvori, ni da se u potpunosti proda tajkunima.

Tokom decenija vicevi u Srbiji su počinjali "bili Rus, Amerikanac, Englez i Srbin..." Da li ste čuli makar jedan i koji vam je od tih viceva najbolji?

Ne mogu sad da se setim, ali jedan od prvih koje sam čuo bio je kad Amerikanca, Rusa i Srbina pitaju koliko zarađuju, a koliko troše. Amerikanac kaže: "Zarađujem 1.000 dolara, a trošim 800. Gde nestade još 200 nemam pojma." Rus kaže: "Zarađujem 1.200 dolara, potrošim 500, gde nestade jos 700 - nemam pojma", a Srbin: "Zarađujem 1.000, ali potrosim 1.500 i ne znam odakle mi dodatnih 500." Eto, to je prvi vic koji sam čuo kada sam dosao u Srbiju, ali sam se kasnije uverio da nije tako.

Intervju

Guvernerka za B92: Šta je ključno za 2013?

Koliki će biti kurs evra, da li će inflacija nastaviti da skače - od odgovora na ova pitanja umnogome zavisi odgovor kako ćemo živeti u 2013. godini. Bar deo tih odgovore može da ponudi guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković gostujući na televiziji B92.

Intervju ponedeljak 31.12. 14:35 Komentara: 2

Ćulibrk: Impulsi vredni milijarde

Pad profita “Telekoma Srbija” neće biti drastičan kao što se to činilo sredinom godine. Prema polugodišnjem izveštaju, zarada firme bila je 1,5 milijardi dinara, a projekcije godišnjeg profita su oko 10 milijardi. To je, u ovim uslovima, značajan rezultat - kaže Predrag Đulibrk, v. d. direktora “Telekoma Srbije”.

Intervju nedelja 30.12. 12:26 Komentara: 0

M-tel ukida roming sa Srbijom

"Ovo će biti najbolja poslovna godina m:tela posle pet godina rada. I mada je još rano da govorimo o visini profita, jer finansijski izveštaj još nije gotov, izvesno je da ćemo zabeležiti rekord kad je reč o profitabilnosti. To smo postigli zahvaljujući pre svega racionalizaciji troškova i uprkos činjenici da smo uveli taksu od jedan euro na sim kartice".

Intervju ponedeljak 24.12. 14:01 Komentara: 3

Kostić: Zemlja je bogatstvo

U vreme kada je hrana svuda u svetu izuzetno skupa, oporezivanje neobradive zemlje je prava odluka. To je konkretna mera koja treba da podigne poljoprivrednu proizvodnju. Da poveća prinose. Zemlja je bogatstvo svih nas i niko nema pravo da to zloupotrebljava. Srbija svoju ekonomsku poziciju može da promeni jedino povećanjem poljoprivredne proizvodnje. Sve ostalo je nerealno.

Intervju ponedeljak 19.11. 11:14 Komentara: 1

Bajatović: Znam da sam meta

"Znam da sam meta, jer Srbijagas godišnje obrće više od milijardu evra, a sledi i gradnja Južnog toka što će koštati milijardu i po evra. U Srbiji je i kupovina paštete u prodavnici mogući izvor korupcije", kaže Dušan Bajatović direktor Srbijagasa.

Intervju petak 19.10. 12:49 Komentara: 9

Tabaković: Banke su razmažene

Sadašnjih 115 dinara za evro nije zasluga NBS. Ništa nismo uradili da ga učinimo takvim, osim što smo potražnju za novcem sveli na realnu meru i što NBS sada vodi računa o tome zašto i za koga se kupuju devize. Devizne rezerve nisu ničije privatno vlasništvo, već novac države kojim raspolaže NBS i ne mogu biti predmet nikakve „ostavinske rasprave“. Dejan Šoškić je potpisao saglasnost da Zvonimir Nikezić postane član UO Agrobanke iako je imao četiri pravosnažne presude

Intervju subota 29.09. 13:14 Komentara: 4

Grade nove fabrike i čiste otpad starih

Ovih dana počeo je istovar prvog preko-okeanskog broda kojim je u Kinu stigao istorijski industrijski otpad iz Srbije i za taj otpad je srpskom izvozniku Elixir Grupi i plaćeno. O kakvom projektu je reč, kojim se Srbija čisti, i uz to i zarađuje, govori Stanko Popović, predsednik ove kompanije.

Intervju petak 28.09. 11:03 Komentara: 1

Biznis nema naciju

Emil Tedeski, predsednik Uprave i većinski vlasnik Atlantik grupe, koja zapošljava oko 4.500 radnika, a skoro četvrtinu od oko 650 miliona evra prihoda godišnje ostvaruje na tržištu Srbije, primio je ekipu NIN-a u svom prostranom uredu, u centru Zagreba. Bio je opušten iako smo iz Beograda kasnili skoro sat, zbog čega je morao da tumba ranije zakazane poslovne sastanke. Ne deluje nervozno ni kada priča da nas čekaju još gora vremena. Kaže da se ne plaši i da je uveren da će njegova kompanija, u čijem su sastavu i tri fabrike iz Srbije, Soko Štark, Palanački kiseljak i Grand kafa, zbog čega slovi za najvećeg hrvatskog privrednika u Srbiji, uspešno pregurati sve nedaće.

Intervju petak 14.09. 11:32 Komentara: 0
strana 1 od 2 idi na stranu