Tabaković: Banke su razmažene

Kurs dinara u prvih sedam meseci ove godine rastao je zato što se na deviznom tržištu požar gasio benzinom, slikovito u prvom intervjuu posle izbora za guvernera Narodne banke Srbije objašnjava Jorgovanka Tabaković.

Ona za NIN kaže da kurs sada miruje iako NBS nije uradila ništa drugo osim što je onemogućila da se „veštački“ kreira višak novca, koji bi mogao da izvrši pritisak na deviznom tržištu. Zato je u poslednjih mesec i po dana prosečan srednji kurs evra pao sa više od 119 na oko 115 dinara, a NBS je samo jednom morala da interveniše na deviznom tržištu.

I to ne sa 29 miliona evra, kako su neki predlagali, već sa upola manjom sumom, kaže Jorgovanka Tabaković, koja je uverena da će od polovine naredne godine inflacija početi da pada i da će se do kraja 2013. vratiti u ciljani okvir između tri i pet odsto.

*Hoćete da kažete da je neko ranije naduvao kurs, potcenio dinar?

Svi smo pričali da je dinar politički proizvod i mnogo smo izgubili zbog toga. Sadašnja vrednost je stvarna i kreirana je na tržištu.

*Zar nije apsurdno da dinar jača u momentu kada je Srbija zvanično ušla u recesiju?

Tačno je da nije bilo rasta proizvodnje, produktivnosti i izvoza, ali je očito ključ u tome da se ne kreira dodatna likvidnost koja može da bude špekulativno iskorišćena i to što NBS sada vodi računa o tome zašto i za koga se kupuju devize.

*A koliko rast vrednosti domaće valute šteti izvoznicima?

Nije problem u tome što dinar sada jača. On je bio nestabilan zbog ponašanja nekih učesnika na deviznom tržištu, koji su bili u stanju da kreiraju likvidnost da bi neko mogao da zaradi na kursu. Ali taj posao nije samo u ingerenciji NBS. *Ako je NBS bila „vatrogasac“ na deviznom tržištu, ko su bile palikuće i kome je to najviše odgovaralo?

Novac ima svoj put, ali potpuna i celovita kontrola platnog prometa nije u nadležnosti NBS. Ako ne možete da pratite tokove novca, onda vam ne preostaje ništa nego da učesnicima u prometu verujete na reč - izveštaj, a koliko je to opasno svedoči i slučaj Agrobanke. Zato pripremamo zakon o platnim uslugama tako da banke više neće imati monopol u platnom prometu. To će omogućiti da se povežu nedostajuće karike u kontroli platnog prometa i uvede red, što se mnogima ne dopada.

*Kada očekujete da će taj zakon biti usvojen?

On je pri kraju, uskoro će ući u javnu raspravu i posle toga će biti prosleđen parlamentu. Prvobitni plan je bio da bude usvojen do kraja godine, ali moguće je da će malo kasniti.

*Već ste najavili kontrolu trgovanja na deviznom tržištu. Dokle je stigla ta kontrola i ima li rezultata?

U tom periodu NBS je na deviznom tržištu intervenisala sa 1,4 milijarde evra radi odbrane kursa i taj novac nije ispario nego je negde završio. Treba videti da li je to bilo u spekulativne svrhe i da li je nekom omogućeno da zarađuje u uslovima ovako ograničenih priliva u devizne rezerve. To je cilj. Znamo koje su dve banke kupile, pa preprodale devize.

*Kada ćete izaći javno sa tim podacima i rezultatima te kontrole?

Nije mi cilj da izađem javno sa tim već da sprečimo trošenje deviznih rezervi u spekulativne svrhe.

"Pa valjda i da bude sankcionisan neko ako postoji prestup?

To se podrazumeva, namera nam je da delujemo preventivno, a bič, odnosno generalno oduzimanje dozvole za rad je krajnja mera. S druge strane, od 40 kontrola banaka samo su u četiri slučaja izrečene novčane mere, od toga dva puta istoj banci. Da li je to bilo objektivno? Suviše je bilo diskrecionih prava u ponašanju kontrolnih organa.

*Devizne rezerve su od početka godine smanjene za više od dve milijarde evra. Može li se taj trend još tolerisati i koje bi bile posledice?

Taj trend nikako ne sme da se nastavi i mislim da neće biti potrebe za tim ukoliko stanje ostane ovakvo. Kad kažete potrošene dve milijarde, treba da znate da je taj novac negde otišao. Pa mi smo imali najveći priliv investicija 2007. kada smo prihodovali samo od prodaje Mobi 063 za 1,513 milijardi evra. A ovo je više. Pa vi uporedite. Potrošene su tolike devizne rezerve, umesto da se štedelo dok se ima, jer ne može se štedeti kad se nema. To je bila neodgovorna politika, ali na to se ne može uticati. Ovo preostalo mogu da čuvam koliko god je to moguće i nulta tolerancija za korupciju mora početi iz NBS.

*Kakve će posledice na monetarnu politiku imati rebalans budžeta, za koji bivši premijer i ministar finansija Mirko Cvetković tvrdi da će dodatno pogurati inflaciju?

To tvrdi onaj ko nas je u septembru 2011. zadužio za milijardu dolara da bi mogao da isplaćuje penzije i plate u idućoj godini? Pri tome su te pare potrošene u prva tri, a trebalo je da budu dovoljne bar za šest meseci ove godine. Zato je neprimereno da onaj ko nas je zadužio do guše sada kritikuje one koji pokušavaju da saniraju posledice i da održe glavu iznad vode. Rebalans, dakle, samo konstatuje nasleđeno stanje i ne može da doprinese daljem ubrzanju inflacije, jer nema viška novca. Povećanje plata i penzija za dva odsto neće povećati tražnju za luksuznim uvoznim proizvodima, a rast cena neće pogurati ni subvencionisani krediti, jer država bankama neće subvencionisati kamate, već kredite za proizvodnju, kojom će se stvarati novi BDP i to neće rezultirati većom inflacijom.

*Ne plašite se da će subvencionisani krediti biti iskorišćeni uglavnom za reprogramiranje starih zajmova?

To jeste opasnost, a u očima javnosti to bi stvorilo utisak da država pomaže samo bankama koje ionako imaju visoke profite. Zato se i monetarnim merama i budžetom mora podstaći odobravanje novih kredita za proizvodnju. Naravno, ne treba biti naivan, jer je i država uzimala nove kredite da bi njima plaćala stare. Ali, neko mora nešto i da proizvede, jer u suprotnom nećemo moći da finansiramo ni zdravstvo, ni školstvo. No, naše banke su postale razmažene, jer su godinama bez ikakvog rizika pozajmljivale novac državi i sada ih treba naterati da se vrate osnovnom poslu, da kreditiraju proizvodnju i građane. To će biti mukotrpan posao, ali je to neophodno jer mesečno na uvoz trošimo 250 miliona evra više nego što zaradimo od izvoza?

*A kako ćete naterati banke da kreditiraju privredu i građane?

Ne možemo ih naterati, već ćemo ih motivisati da ulažu ovde. Svaki put kada nešto pokušate silom to se vrati kao bumerang i u bankarskom sektoru se to ispoljava kroz odliv kapitala. Zato će Vlada u budžetu za 2013. predvideti neke mere, kojima će se podržati proizvodnja za izvoz i supstituciju uvoza. Mi u NBS možemo samo da instrumentom obavezne rezerve utičemo da ti krediti budu jeftiniji za naša preduzeća. Vodićemo računa i da se na taj način ne destabilizuje kurs i da ciljanu inflaciju, koja je već prešla crvenu liniju, održimo u planiranom okviru. Zato naše mere moraju da budu filigranski odmerene, da kapital banaka ne „odleprša“ iz Srbije.

*Da li je smanjenje obaveznih rezervi bio jedan od razloga za sukob sa ministrom Dinkićem?

Uopšte nisam u sukobu sa Dinkićem. Čak sam iznenađena koliko korektno sarađujemo, koliko je racionalan. Ovo je prilika za Vladu da pokaže da je za timski rad i da više nema podela na feude i vojvodstva, što nas je i dovelo do ivice provalije. I Dinkić je, iako ga pritiskaju mnogi problemi, svestan činjenice da bilo koja ishitrena mera, pa i promena stope ili strukture obavezne rezerve, mogu da budu štetni. Zato nema, niti će biti ikakvog sukoba, što ne znači da o svim merama isto mislimo. Pri tome je Aleksandar Vučić najbolje opisao moj karakter kada je rekao da nikada neću moći da uradim nešto za šta mislim da nije u redu.

*Plašite li se da neko može pomisliti da je takva odluka doneta zato što su to tražili i tajkuni, koji su predlagali i da se za navodno oživljavanje privrede potroši i deo deviznih rezervi zemlje?

To neću nikad dozvoliti! Devizne rezerve nisu ničije privatno vlasništvo, već novac države, kojim raspolaže NBS i ne mogu biti predmet nikakve „ostavinske rasprave“. Neto devizne rezerve pokrivaju sedmomesečni uvoz i to je nivo ispod kojeg se ne sme ići. Zato vodimo računa da se one u što je moguće manjoj meri troše i za intervencije na deviznom tržištu, za odbranu kursa. S druge strane uopšte me ne zanima da li neko smanjenje obavezne rezerve može da dovede u vezu sa zahtevom tajkuna da se to uradi. Nisam na mestu guvernera da se nekom dopadnem, već da tim sa kojim radim bude uspešan, a to neće biti ako postignemo samo jedan cilj – da inflaciju držimo na planiranom nivou, po cenu da sve drugo propadne. U tu zamku nikada neću upasti.

*Pre vašeg izbora, potpredsednica Delta holdinga Jelena Krstović je predlagala dvogodišnji moratorijum na otplatu kredita. Da li NBS razmišlja o takvim merama?

To nisu realni predlozi. Šta to znači za sistem? Svaki pojedinac ne mora to da zna, jer gleda interes samo svoje kompanije, ali mi u NBS to moramo da znamo i zato i ne razmišljamo o takvim merama.

*Na koji ćete način u dogledno vreme oboriti inflaciju ispod 10 odsto i osećate li se bar delimično odgovornom za ubrzavanje rasta cena?

Ne, jer sada plaćamo ceh preterane javne potrošnje pre izbora i odlaganja povećanja regulisanih cena, a svemu tome valja dodati i posledice suše. Jedan od uzročnika inflacije je i visoka nelikvidnost, jer onaj ko danas prodaje robu računa da će je naplatiti za sedam-osam meseci i zato u cenu uračunava i očekivani rast kursa. To je kao grudva snega koja se uvećava i taj dužnički čvor može se rešiti multilateralnom kompenzacijom. Njom treba da budu obuhvaćeni i dugovi države, od kojih neki nisu ni evidentirani, niti fakturisani. Država mora da se disciplinuje, da se ponaša kao domaćinstvo, u kome članovi Vlade moraju sebi mnogo toga da uskrate ali da uredno otplaćuju kredit. Bez toga NBS monetarnom poli-tikom ne može mnogo da uradi.

*Može li Srbija bez novog Bečkog ugovora, kojim bi se banke obavezale da ne smanjuju sumu odobrenih kredita građanima i privredi?

Novi Bečki ugovor nam je neophodan, jer Srbija nije izolovano ostrvo. Ona je pružila prijateljski ambijent za banke i one moraju da uzvrate na pravi način. Umesto toga, jedna banka je za prva tri meseca iznela 13 odsto profita, dakle više od zakonom dozvoljenih 10 odsto.

*Premijer Dačić tvrdi da su banke iznele iz zemlje 1,5 milijardi evra. O čemu su tu radi?

Uverena sam da on priča o naduvanim fakturama kojima se plaćaju obaveze preko Devičanskih ostrva i of-šor kompanija, pa se na taj način iznosi novac iz zemlje. Of-šor kompanije postoje da sakriju identitet pravog vlasnika, a na nama je da obezbedimo uslove da se ne iznose na takav način devize već da se ulažu ovde. Ne možemo mi da zabranimo da se iznosi profit. Ako neko to radi, znači da ne vidi ovde prostor za ulaganje i treba da se zabrinemo zašto su ti ljudi izneli ono što su ovde zaradili. Samo u jednoj stvari mogu da se složim s premijerom - ne možete da mi budete prijatelj samo kad mi je dobro. Morate sa mnom da delite stvarnost i zato nam treba Bečki konsenzus da zajedno prevaziđemo tešku situaciju.

*Jesu li banke zaista najveći neprijatelj srpskog naroda, kako tvrdi premijer i koliko vam takva izjava otežava posao?

Nimalo mi ne otežava zato što banke znaju kakav je odnos NBS prema njima. One su krvotok privrede. Ali tražimo da se razmažene banke koje su trgovale s državom vrate tradicionalnom bankarstvu, kreditiranju privrede i građana. Međutim, svaku reč moramo da merimo. Ne može se reći sve banke, jer ima onih koje nisu iznele nijedan evro, koje rade s niskim kamatama i žele ovde dugo da traju, a takođe imaju matice napolje. Vi njih takvim rečima odbijate od sebe za dalju saradnju. Ako želite da prozovete nekoga, uradite to imenom i prezimenom, ali to nije posao predsednika Vlade. Ne treba da zabavljamo javnost gromkim izjavama. Kad je Vlada uzimala kredite i potpisivala ugovore nije pitala šta je uslov da ih koristi. Samo je gledala koliki je grejs-period. I opet će morati da traže kredit od tih banaka.

*Za mesec dana će Nedelja štednje. Plašite li se velikog odliva jer kamate verovatno neće biti visoke kao pre godinu dana?

Ne verujem da postoji opasnost od većeg povlačenja štednje.

*Kako gledate na dalju saradnju sa MMF-om? Mislite li da je aranžman potreban Srbiji?

MMF nam je apsolutno potreban zbog kreditnog rejtinga jer to garantuje stabilnost. U tom smislu oni jesu poželjan saradnik. Ali MMF dolazi u Srbiju sa unapred pripremljenim stavovima o tome koliko izmena Zakona o NBS ugrožava nezavisnost centralne banke.

*Tehnička misija MMF je u saopštenju navela da su potrebne korekcije Zakona o NBS, jer je narušena njena nezavisnost. Šta su vam zamerili u pregovorima?

Nije tačno da traže korekciju Zakona, a odustali su i od primedaba na Upravu za nadzor banaka. U njihovom izveštaju piše da podržavaju mere monetarne politike i pominje se već naneta šteta izmenama Zakona. Zuzana Murgasova, šefica delegacije MMF-a se složila sa mnom da brzina donošenja zakona ne znači da on nije kvalitetan. Izneli smo uporedna iskustva o Upravi za nadzor koju sad uvodi i Velika Britanija i te primedbe su pale u vodu. Pokazali smo im dokument kojim je prethodni šef Misije MMF-a Albert Jeger 2010. tražio da se viceguverneri biraju u Skupštini i pitali u čemu je problem. Njihov odgovor je bio - sad je 2012. Nema argumenata za primedbu o izboru viceguvernera. Rekla sam MMF-u na završnom sastanku da me ni tim izveštajem neće destimulisati da nastavim da radim na samostalnosti NBS. Nisu imali odgovor na pitanje zašto nisu reagovali na to što NBS od 2003. do 2010. nije imala Statut, a to je omogućavalo igranje sa ljudima i otpuštanje zbog čega imamo sudske sporove čija se šteta meri sa više miliona evra, a još toliko nas čeka za nezakonito date otkaze. Na to nisu reagovali, a sada im smeta to što NBS odgovara Skupštini Srbije kao jedinom nadzornom telu.

*Hoće li MMF ipak tražiti izmene Zakona o NBS kao uslov za bilo kakav aranžman?

Meni nije rečeno da će to bio uslov za novi aranžman. Taman posla. Gospodin Dinkić im je na završnom sastanku rekao da bi voleo da dođu što pre, već u oktobru, a Murgasova je rekla da to ne zavisi od nje, jer oni nisu došli kao prethodnica te misije već samo da utvrde faktičko stanje. Ko ima motiv da kreira stav da je narušena nezavisnost NBS? Onaj kome je ugrožen interes i to je prirodno. Ali nije dopustivo da bilo čiji pojedinačni interes bude ispred interesa društva i građana. A ko je više politički guverner, ja ili Šoškić, koji je potpisao nezakonito Zvonimiru Nikeziću saglasnost da bude član Upravnog odbora Agrobanke? Ko je donosio odluke o osnivanju Nove Agrobanke, o kupovini Politike, ko je zatvarao oči pred neobezbeđenim i sumnjivim plasmanima? NBS je u prethodnom periodu promašila osnovni cilj - inflaciju. I hoćete da kažete da je to bilo dobro i da prethodni guverner nije bio politički?

*A kako objašnjavate to da su tri rejting-agencije kao razloge za obaranje kreditnog rejtinga navele, uz visok deficit i javni dug i izmene Zakona o NBS? Da li se osećate delom odgovornom i za to što ćemo se skuplje zaduživati?

Ne, ne osećam se odgovornom nimalo jer je rejting pao i mnogim drugim zemljama. Uostalom, Zakon smo promenili tako da smo poboljšali nadzor Skupštine nad NBS koja nije ničija privatna narodna banka, viceguverneri se biraju u Skupštini, što je Jeger i predlagao 2010. MMF je tada imao jedan stav, danas drugi. Upravom za nadzor ćemo ojačati zapostavljenu kontrolnu ulogu NBS koja je odgovorna za stabilnost finansijskog sistema.

*U kojoj će meri pozicija NBS biti otežana ukoliko ne bude novog aranžmana sa MMF-om?

Biće otežana u nekoj meri, ali mnogo više pozicija Vlade, jer će morati da se zadužuje po mnogo višim kamatama. Ali svedoci ste da su trenutno kamate na svetskom tržištu u padu, tako da ni to nije data, apsolutno nepromenljiva i negativna veličina za nas.

*Vladi bi više odgovaralo da eventualne pare od MMF-a budu potrošene za krpljenje rupe u budžetu, a ne za popunu deviznih rezervi? Da li bi NBS gledala blagonaklono na to?

Nisam srećna kada se novac troši za popunu budžetskog deficita. Vlada mora da odmeri svoje prihode u skladu sa mogućnostima privrede i da ne preteruje sa potrošnjom. Besmisleno je da vam neko non-stop pokriva minus na kartici, jer se onda nikada nećete zaustaviti. Zato sam za stend baj aranžman, koji podrazumeva podršku deviznim rezervama, jer samo takav aranžman može da popravi rejting zemlje. 

*Sada se priča i da je Nova Agrobanka dala kredit Farmakomu Miroslava Bogićevića, koji je kupio 50 odsto Politike?

Nemam uvid u konkretne plasmane banaka, niti želim da od kontrole tražim takve informacije. Ne zanima me Bogićević kao pojedinac već principi političke zloupotrebe banaka, koje su i dovele do ovakvih slučajeva. Očigledno je, ali još nemam dokaza za to, da je osnivanje Nove Agrobanke bio politički projekat, koji je zapao u škripac zato što je posle izbora formirana drugačija vlada od one koju su neki očekivali.

*Čiji je to stranački projekat bio, Demokratske stranke?

Zar o tome ne govori dovoljno sastav UO? Sklona sam i da verujem da je istina što pišu pojedini mediji da je Nikezić rekao u istrazi da Šoškić i Cvetković znaju gde je 300 miliona evra Agrobanke. Srbija još nema institucije, a i NBS je delom bila prilično privatizovana.

*Šta pod tim podrazumevate? Ko ju je privatizovao?

Tu najmanje mislim na Šoškića. Mislim da on i nije bio guverner „u punom kapacitetu“ iako je to formalno bio. Monetarnu politiku je vodio i stvarni guverner bio Bojan Marković. On je donosio odluke, bio je kalif umesto kalifa.

*A ko je stajao iza Bojana Markovića, pa je on bio toliko moćan? Zar mu niste i vi nudili da ostane viceguverner?

Da. Htela sam da mu pružim priliku da ostane, ako zaista jeste patriota koji se vratio iz inostranstva da ovde pomogne. Međutim, ispostavilo se da je on hteo da ostane viceguverner u ostavci, a da i dalje vuče sve konce. On je mlad i perspektivan čovek, ali mislim da nije shvatio da ne može da bude pola riba pola devojka i da mora da se odredi prema poslu. A uverena sam da je i on shvatio da ću se ja baviti svojim poslom. Bila sam iskreno razočarana kada sam videla da je istog dana kada je podneo ostavku postavio neke ljude, iako nesporne, za direktore, uključujući i direktora sektora za monetarne operacije. To je u najmanju ruku nemoralno. Zašto ih je držao u stanju neizvesnosti, što ih nije postavio za direktore ranije nego na dan odlaska?

*Jelašića ste ranije mnogo kritikovali, a sada ste bili spremni sa njim da sarađujete. S druge strane, Šoškića ste hvalili dok ste bili u opoziciji, a onda ste ga smenili. Nije li to paradoks?

Ne, zato što nikada nemam problem sa ljudima već samo sa njihovim radom ili politikom. Što se mene tiče, nemam ništa lično protiv Jelašića, ali sam ga kritikovala kao guvernera. Danas ne bih imala problem da s njim sarađujem jer sam pre svega profesionalac. Šoškića je prethodna vlada htela da smeni u januaru. Sam je podneo ostavku, zbog izmene zakona - što viceguvernere ne bira sam guverner, već na njegov predlog Skupština?! Čovek uvek nađe neki izgovor koji želi da predstavi kao razlog.

*Nekima mnogo smeta što ste za guvernera došli sa visoke političke funkcije.

To je vaš stav. Znate, meni je šef pred izbore zamerio što sam javno rekla da sam ja ekonomista u politici. *Govorite o Tomislavu Nikoliću?

Da, predsednik SNS- a u to vreme. Objasnila sam mu da to nije potcenjivanje političke pripadnosti, već da sam čovek, majka, ekonomista - uvek, a potpredsednik stranke onoliko koliko traje mandat.

*Dakle, ne mislite da vam je mana to što ste bili potpredsednik SNS-a?

Ne samo da nije mana, prednost je. Moje iskustvo iz parlamenta u donošenju zakona je neverovatno vredno, jer ne mogu da mi se serviraju rešenja koja nisu prava. Moja podeljenost na privatni i na društveni interes nikada nije postojala. Nisam nikada imala privatnu firmu, nisam imala nijednu aferu ni kao nekadašnji ministar za privatizaciju i moja želja da uradim najbolje nije predstava i poza.

*Mogu li građani koji su se zadužili u švajcarskim francima da očekuju neku pomoć?

Nije u redu, niti je u skladu sa Zakonom o obligacionim odnosima da građani koji su uzeli kredit od 50.000 evra i pet godina uredno plaćaju mesečne rate sada ponovo duguju 50.000 evra. Neki od njih su u vrzinom kolu i nikad ne mogu da isplate kredit, koji je postao besmislen. S druge strane, iz budžeta se vraćaju ulozi u Dafiment banku i Jugoskandik, iako država za njih nije garantovala. Pošto NBS nije sprečila reklamiranje kredita u švajcarcima, građani su dovedeni u zabludu. U međuvremenu su neke banke te kredite konvertovale u drugu valutu, dinare ili evre i videćemo kakva je njihova praksa, da li je moguće da to isto urade i druge banke. Kod te konverzije ne bi smelo da bude dodatnih troškova za dužnike. Ove nedelje poslaćemo pritužbe građana Udruženju banaka Srbije i očekujem predloge rešenja za ovaj pro