U krizi treba investirati u sirovine

"Investicija u ETF fondove ne mora podrazumevati velike svote i stoga predstavlja odličnu priliku za manje investitore. Postoji veliki broj različitih fondova koji nude različitu izloženost i, samim tim, zahtevaju od investitora da malo istražuje pre nego što se odluče za neki fond", kaže Hansen. Da li sirovine predstavljaju sigurnu luku za investitore u 2012?

"Sirovina, u najširem smislu, neće predstavljati sigurnu luku u poređenju sa drugim vrstama sredstava, jer će trenutni (negativni) trendovi, kao što je evropska dužnička kriza i, samim tim, brojne brige oko ekonomskog usporavanja uticati na potražnju za sirovinama.

Neke vrste sirovina će nuditi veću sigurnost od drugih, kao što je slučaj sa zlatom, kod koga se potražnja od strane individualnih investitora i centralnih banaka drastično povećala u poslednjih nekoliko godina. Faktori koji podržavaju zlato, kao što su negativne realne kamatne stope, tj. prinosi na obveznice usklađeni sa inflacijom, ostaju negativni u većini zemalja iz grupe G20, dok će kupovina od centralnih banaka zemalja u razvoju u nastojanju da diversifikuju novčane rezerve biti nastavljena u skoroj budućnosti."

Sirovine kao deo naših portfolija može umanjiti rizik tako što će izazvati velike oscilacije kod akcija i obveznica. Ali, kako se to zapravo radi?

Investitori koji nameravaju da ulažu na duge staze bi trebalo da koriste diversifikovane investicione fondove kojima se trguje na berzi (ETF – exchange-traded funds, tip fondova kojima se trguje na berzama kao deonicama) da bi postigli adekvatnu izloženost sirovinama. Ulaganje u pojedinačne vrste sirovina, osim u slučaju zlata, povećava volatilnost i zahteva jedan praktičniji pristup upravljanju rizikom.

U poređenju sa fjučerima, ovi fondovi nam nude priliku da u robu ulažemo na isti način kao što ulažemo na berzi. Ovde se radi o finansijskim proizvodima kod kojih uloženih 100 dolara predstavlja izloženost od 100 dolara. Drugi proizvodi kao što su fjučeri, uglavnom teže zaradi koja može biti i desetostruko veća od investicije; međutim, u tom slučaju se i profil rizika značajno menja.

U koje vrste sirovina je najbolje ulagati tokom 2012? Sada već dugoročni uzlazni trend u trgovanju zlatom ima izgleda da se nastavi u 2012, a možda čak i u 2013. zbog čega je omiljen među investitorima. Oštra korekcija cene u septembru ove godine je čvrst dokaz da ništa, pa čak ni zlato, ne može da održi pravolinijski trend, tako da treba očekivati povremena iznenađenja.

Izgleda da se energetski sektor oslanja na Brent sirovu naftu čija je cena ispod 100 dolara. Ne očekujemo povećanja cena nafte, već ujednačeni, stabilan rast od pomenutog nivoa na gore. Ponavljam, treba koristiti ETF fondove da bismo postigli što veću izloženost energetskom sektoru uopšte.

Poljoprivreda je iskusila jedan ozbiljan pad tokom jeseni. U susret novoj sezoni, uz sveprisutne neizvesnosti vezane za vremenske uslove, smatramo da će se cene ponovo stabilizovati, posebno u slučaju kukuruza i soje.

Tokom recesije mnogi ljudi kažu da je u zlatu odgovor. Šta vi mislite?

Recesiju karakteriše pad cena deonica kao posledica smanjenih profita u korporativnom sektoru. Tokom ovog perioda investitori će biti u potrazi za onim što važi kao najsigurnije, u ovom slučaju – zlato. Takođe, niske realne kamatne stope će ukloniti oportunitetne troškove trgovine zlatom.

S obzirom da nervoza zbog krize u evrozoni ne jenjava, investitori se odlučuju za prodaju u cilju likvidnosti. Neki bi rekli da će to izazvati pravu katastrofu na tržištu robe. Slažete li se?

Ne, ne slažem se. Iako volatilnost tržišta tokom negativnih faza ima tendenciju da bude prilično izražena, smatram da skok koji sledi može biti podjednako snažan. Minus faze treba koristiti da za pronalaženje prilika u zemljama kao što je Kina. Toj zemlji konstantno treba sirovina i prehrambenih proizvoda kao što su kukuruz i soja.

Da li nafta može zauzeti mesto zlata?

Ne, nafta nije nešto što kupite i stavite u slamaricu za crne dane. Ona funkcioniše po principu ponude i tražnje, dok, takođe, ima ulogu globalne centralne banke. Kada cena nafte skoči, teret pada na potrošače, a kada u jednom trenutku postane previše skupa ekonomska aktivnost počinje da trpi, potražnja pada i cene se koriguju.

Evropa i SAD su u jednom nepromenljivom stanju čiji se kraj ne vidi. Da li smatrate da će berze i sirovine potonuti kada se Evropa približi ivici?

U Evropi, što se tiče potražnje za sirovinama, možemo zapaziti da je njena uloga na globalnom tržištu sve manja i manja. Takođe će doći do veće potražnje sa drugih strana; na primer, u narednih nekoliko godina naftu ćemo dobijati sa tržišta zemalja u razvoju. Američka ekonomija je počela polako da se oporavlja u poslednjih nekoliko meseci i u mnogo je boljoj poziciji što se tiče borbe sa tržištima zemalja u razvoju. Smatramo da će se u godinama koje su pred nama Amerika vratiti sa ivice ponora jer cena proizvodnje robe u Kini raste što će, na kraju krajeva, podići zaposlenost u SAD.

Kada se radi o ulaganju u sirovine, mnogi analitičari savetuju da se ugledamo na Kinu. Da li je to dobar savet?

Kina se ne može prevideti kada se radi o trgovini robom, s obzirom da je upravo ova zemlja veliki potrošač nekoliko važnih sirovina – na primer, 40% svih osnovnih metala. Dakle, ekonomski izgledi Kine su važan faktor kada razmatramo moguće cenovne trendove sirovina.