Pitić: Reforme su imperativ

- FIC objavljuje devetu po redu Belu knjigu. Koje su glavne preporuke ovogodišnjeg izdanja?

Ključni zaključak Bele knjige 2011 jeste da nije bilo značajnog napretka u regulatornom okviru u proteklih godinu dana, pa je veliki broj prošlogodišnih preporuka našao svoje mesto i u ovogodišnjem izdanju. Glavne preporuke Saveta stranih investitora ostaju iste: potrebno je odlučnije sprovoditi reforme i poboljšati uslove za poslovanje. Prevelika birokratija, nedostatak transparentnosti i korupcija i dalje predstavljaju probleme sa kojima se treba odlučnije uhvatiti u koštac. Sporo i nedosledno sprovođenje zakona u svim poljima, kao i sporost u sprovođenju sudskih odluka takođe predstavljaju važna pitanja koja treba rešiti. - Da li posle 9 godina objavljivanja poruka možete da kažete da ih relevantne institucije, pre svega Vlada Srbije, uzimaju u obzir i rade na njihovom ispunjenju ili imate neki drugi utisak?

Mogu da potvrdim da, generalno gledano, Vlada Srbije uzima u obzir stavove Saveta stranih investitora prilikom definisanja državnih politika. Po našem iskustvu, svaka nova godina donosi napredak u saradnji s Vladom i jasno se vidi sazrevanje institucije javno – privatnog dijaloga. Međutim, nismo zadovoljni tempom kojim Vlada sprovodi reforme, pa samim tim ni kako radi na ispunjenju naših preporuka. Dobar primer je poznati projekat Giljotina propisa, koji i ni nakon dve godine nije završen. Savet stranih investitora je dao preko 120 preporuka u okviru ovog projekta. Vlada je usvojila više od polovine, ali realizovala svega jednu trećinu. Upravo zato je jedna od osnovnih preporuka edicije Bela knjiga potreba da se poboljšaju administrativni kapaciteti države da donešene zakone sprovede u delo.

- Šta znači kad ministri svakodnevno ponavljaju da su strane direktne investicije prioritet a onda svetska banka objavi “Doing business” listu na kom smo četiri mesta lošije rangirani nego prošle godine? Da li je u pitanju nemar, neznanje ili nešto treće?

Važno je utvrditi cilj, ali je važno i efikasno raditi na njegovom ostvarenju. Dobro je što članovi Vlade prepoznaju značaj stranih direktnih investicija, koji je višeslojan. Strane investicije doprinose makro-ekonomskoj stabilnosti, donose nova radna mesta, ali i nove tehnologije i moderne modele upravljanja.

Međutim, ovih pozitivnih vrednosti su svesne i druge države, u regionu i van njega, te se Srbija sa njima takmiči u privlačenju stranih direktnih investicija.

- Svi se spremaju za izbore a najavljuje se i drugi talas krize. Da li treba očekivati veće pomake vezane za ispunjenje preporuka iz Bele knjige u narednih godinu dana?

Nažalost, istorija govori da predizborno vreme ne pogoduje značajnim reformama. Međutim, ovo nije obično vreme, već krajnje vreme za suštinske promene. To su nam nedavno i demostrirali naši evropski susedi postigavši važan dogovor za borbu protiv velike evropske krize. Mislim da i sadašnja i buduća Vlada Srbije treba da učine isto, jer će u suprotnom Srbija dočekati novi talas krize bez makro-ekonomskog štita i sa netransparentnim okvirom za poslovanje.

- Najkraće rečeno, šta je to što potencijalnim ulagačima najviše smeta ili nedostaje kad razmatraju Srbiju kao destinaciju za investiranje?

Kao što sam naveo, potencijalni ulagači porede Srbiju sa drugim tržištima, uglavnom u regionu, a ključni element u donošenju odluke je predvidljivost poslovnog okruženja. Kompanije ne investiraju na kratak rok, te im je potreban sistem u kom mogu da planiraju na srednji i dugi rok.

Česte promene u poslovnom okruženju, nejasna pravila za poslovanje i visok stepen birokratije su najčešći razlozi za donošenje odluke da se investira negde drugde, a ne u Srbiji. Jednostavno, zemlje sa kojima se takmičimo imaju bolje performanse u ovim poljima jer su dalje odmakle u procesu evropskih integracija. Upravo zato Savet stranih investitora propagira bržu ekonomsku integraciju sa Evropom. - Za celu deceniju, Srbija nije privuka nijednu značajniju grinfield investiciju. Zbog čega je to tako, po vašem mišljenju?

Nakon demokratskih promena fokus je stavljen na proces privatizacije i to je bio dominantan model ulaska stranih investicija u Srbiju. Postojala je jasna potreba da se država povuče i da se tzv. društvena preduzeća kroz proces privatizacije modernizuju i vrate u tržišnu utakmicu. Takođe, proces privatizacije doneo je značajne prilive u državni budžet.

Osnovni razlog zašto nivo grinfild investicija nije bio značajniji, po mom mišljenju, leži u činjenici da je za grinfild investicije bilo potrebno sprovesti korenite reforme i formirati prijemčiviji okvir za poslovanje. Podsetiću Vas da do pre samo nekoliko godina, kompanije nisu mogle da budu vlasnici građevinskog zemljišta, što je osnova grinfild investicije.

Problemi i danas postoje usled velikog broja administrativnih barijera, što potvrđuje pomenuti izveštaj Svetske banke. Dok se ne napravi bolja klima za ulaganje, značajne grinfild investicije će izostajati.

- Neki investicioni fondovi (Salford, Ašmor..) najavili su da će u Srbiji prodati svoja preduzeća? Da li je to možda šansa da kod nas dođu veći i ozbiljniji investitori?

Ipak mislim da je ključni preduslov predvidljiva poslovna klima i dobar okvir za poslovanje. Ukoliko se taj uslov ispuni, naravno da potencijalni investitori posmatraju tržišne trendove i analiziraju moguće modele ulaska. U tom smislu, sve dobre prilike za akviziciju, mogu biti šansa. - Neki domaći privrednici ocenili su da su naši radnici lenji i da neće da rade. A sa druge strane neki političari kažu da su naši radnici slabo plaćeni i da ne bi trebalo da rade kao robovi. Kakvo je iskustvo stranih investitora - da li ste zadovoljni našim radnicima, da li ih treba više plaćati…?

Kvalitetna radna snaga je jedno od pozitivnih iskustava koje postojeći strani investitori nose poslujući u Srbiji. Naši zaposleni imaju solidno stručno obrazovanje, a kroz dobre uslove za rad, konkurentna primanja i obrazovne programe, mi ih motivišemo da konstantno unapređuju preduktivnost i efikasnost u radu.

Međutim, ponuda kvalitetnih kadrova je ograničena i već je sada vidljiv nedostatak kadrova na tržištu za strateške pozicije u menadžmentu kompanija. Ukoliko Srbija teži da poveća broj stranih investitora i podstakne izvozno-orjentisani razvoj, potrebno će biti da Srbija dinamičnije sprovede reformu obrazovanja i obrati posebnu pažnju na usklađivanje stručnih i fakultetskih programa sa potrebama tržišta rada.

Vezano za drugi deo pitanja, svedoci smo ne samo pozitivnih, već i negativnih praksi u odnosima između poslodavaca i zaposlenih. Globalna finansijska kriza samo je pojačala i umnožila negativne primere, koji vuku korene iz pred-tranzitornog vremena i dominantno su vezani za poslovanje u sivoj zoni.

Smatramo da je odgovornost države da zaštiti radnike i kazni one kompanije koji posluju van zakona, te da u tom smislu inspekcijske službe treba da mnogo odlučnije postupaju i rade na smanjenju crnog tržišta. S druge strane, država treba da formuliše mnogo fleksibilniji model funkcionisanja tržišta rada, jer se poslodavci koji posluju u skladu sa zakonima suočavaju sa velikim administrativnim i finansijskim teretom.