Ekonomski rast u Srbiji je laž

Talasu otpuštanja radnika, koji je poslednjih godinu i po zapljusnuo srpska preduzeća, još se ne nazire kraj. Po vašem mišljenju, šta će se dešavati u narednom periodu?

Nažalost, slede nam dalja otpuštanja. Po novom zakonu o stečaju ogroman broj preduzeća će otići u stečaj. Ovo nema veze ni sa privatizacijom, ni sa ostalim našim tradicionalnim problemima.

Koliko god bilo bolno to se mora učiniti, jer ako imate bolesnika koji dugo leži i uporno tvrdite kako je on zdrav, on ipak nije zdrav i sa njim morate nešto uraditi. Problem tih preduzeća je što neka od njih boluju već dvadeset godina.

Po nekim procenama u tim preduzećima ima između 60 i 70 hiljada ljudi i oni bi u jednom kratkom vremenskom periodu trebalo da budu zbrinuti od strane Nacionalne službe za zapošljavanje.

Ipak, postavlja se pitanje kako, jer su svi budžeti te službe za ovu godinu određeni i popunjeni. Još veći problem ovih ljudi su njihova tehnološka, radna znanja koja su ostala na nivou od pre dvadeset godina, pa je za njihovu prekvalifikaciju potrebano uložiti ogroman novac kojeg u Srbiji nažalost nema.

Najavili ste da će sindikat Nezavisnost vršiti pritisak da se ponište lažne i nezakonite privatizacije i da se reši status firmi kod kojih je bezuspešno pokušavana privatizacija. Koji su to načini kojim će vaš sindikat izvršiti pritisak na nadležne organe?

Pitanje je šta se može uraditi legalnim putem u ovoj zemlji. U pristojnim zemljama ako napišete pismo kao građanin određenoj državnoj instituciji sigurno će te dobiti odgovor.

Sindikat je mnogo puta podnosio gomilu papira koji dokazuju da sa određenim privatizacijama nije nešto u redu, ali od strane državnih institucija uglavnom odgovori nisu stizali. Čak i ako stignu odgovori, prosto je smešno šta u njima piše. Država se ponaša kao malo dete. Tako, naprimer, političari nam zameraju da u našim primedbama ima politike. A šta ima u njihovom ćutanju?

Kako ocenjujete sastanke vlade, privrede i sindikata koji su se dešavali u proteklom periodu? Vi niste bili na tim sastancima. Zašto? Milsite li da su predstavnici drugih sindikata pogrešili što su bili tamo?

Nisu to sastanci sa privrednicima. To je organizovano sa Klubom privrednika iz Šekspirove i to nema nikakve veze sa nama. Mi imamo poslodavce koji su se organizovali da bi pregovarali sa nama. To je Unija poslodavaca Srbije. Oni po zakonu čine jednog od članova Socijalnog-ekonomskog saveta Srbije.

Klub privrednika iz Šekspirove ne želi da učestvuju u Savetu, njihovi dokumenti jasno govore da se nisu osnovali zbog toga. Većina njih je bila u prvom sazivu 2003. godine kada je Savet i osnovan, ali su odjednom nestali. Videli su da ne mogu da rade svoje poslove na svoj način i prestali su da dolaze. Bili su tu i niko ih nije izbacio.

Socijalno-ekonomski savet nije privatna prćija. On je konstituisan kako je to propisano zakonom i, donekle, kako to radi Evropa, kao i prema regulativi Međunarodne organizacije rada. Da biste vi bili član morate da ispunjavate određene uslove, koje klub privrednika iz Šekspirove ne ispunjava, niti ih zanima da ih ispune.

Pošto njih ne zanima da učestvuju u razgovorima sa nama, zašto bi nas interesovalo da učestvujemo u razgovorima sa njima? Mi želimo da razgovaramo i sa njima u okviru mehanizma koji se zove socijalni dijalog, gde i mi možemo nešto da dobijemo, a ne samo da dajemo.

Ne želimo da učestvujemo ako će oni od 100 razgovora dobijati u 140. Nama to ne treba. Sindikati koji su išli na te razgovore treba da se zapitaju šta su dobili od tih pregovora. Ja vidim, svako to može da vidi, nisu dobili ništa.

Kakav je položaj radnika u preduzećima bogatih domaćih privrednika? U nekim od njih čak i nema sindikata...

Nema sindikata u takvim preduzećima. Ima ih tek u nekoliko preduzeća koja su kupljena naknadno. U preduzeća koja su nastala u vreme Slobodana Miloševića, Sindikat „Nezavisnost“ kao izraziti protivnik toga režima nije mogao da priviri.

Samostalni sindikat je kao Miloševićev sindikat imao pristup tim preduzećima jer je bio deo sistema. Da li sada imaju pristupim tim preduzećima? Ne znam. Čas kažu da imaju, čas kažu da nemaju. Koliko znam u nekim delovima Miškovićeve imperije ni slovo „S“ nije dozvoljeno, a kamoli sindikat.

Ti privrednici u poslednje vreme sve češće traže dodatne pogodnosti od države pravdajući to velikim brojem radnika koje zapošljavaju. Neretko nas svojim izjavama podsećaju i na njihov težak položaj i ’neprospavane noći’. Treba li, po vašem mišljenju, država da izađe u susret njihovim zahtevima?

U vreme socijalizma i bivše Jugoslavije svi su bili zaposleni. Tako su i sada u Kini svi zaposleni. Ali kako su zaposleni? Pod kojim uslovima i šta dobijaju za taj posao? Da li dobijaju dolar ili tri dolara dnevno? Da li mogu da kupe vodu za te pare? To je suštinsko pitanje, pa ne rade ljudi samo da bi radili, već da bi iz tog rada za sebe i svoju porodicu obezbedili pristojan život.

U Srbiji ima poslodavaca koji osam sati ne dozvoljavaju ni u toalet da se ide. To nije zapošljavanje, to je izrabljivanje. Oni kažu kako zapošljavaju veliki broj radnika, ali nam ne dopuštaju da vidimo kako i pod kojim uslovima ih zapošljavaju.

Tako bi, pošto se niko od zaposlenih kod Miškovića nikada nije oglasio da je nezadovoljan, to trebalo da znači da su izuzetno zadovoljni. Pa zašto onda da ne proširimo taj pelcer po Srbiji, zašto da se kriju ti uslovi. Zašto Mišković ne pomogne Srbiji tako što će obelodaniti kako je uspeo da učini svoje radnike toliko srećnim da im ne treba sindikat?

Kakav je vaš stav o podeli bonusa (regresa) zaposlenima u javnom sektoru? U vladi tvrde da mera nije populistička, već da treba da pomogne ugroženima. Ipak, novac će pratkično dobiti samo neproduktivni državni aparat. Granica za isplatu je 50.000 dinara mesečne plate, dok je prosek u Srbiji tek oko 33.000. Da li je, po vama, možda bilo bolje smanjiti broj činovnika i tu tražiti dodatni novac ili ga možda nije ni trebalo razmatrati?

To je jedan od uspešnih poduhvata pregovaračkog tima Vlade Srbije u pregovorima sa MMF-om u kome su se izborili da pet hiljada dinara podele kao interventnu meru siromašnima. I nije baš normalno sada osporavati ono što smo uspeli da dobijemo od MMF-a u situaciji kada naša zemlja teško dobija bilo šta.

Međutim, opet dolazimo do toga kako ćemo podeliti taj novac. Da li je rešenje da častimo sve i bacimo novac iz aviona pa ko šta uhvati ili imamo i neki cilj. Sa druge strane, čim uđemo malo dublje i počnemo da raslojavamo ko sve treba da dobije taj novac, moramo da postavimo pitanje i ko sve treba da dobije otkaz.

Mislim da je ovo odraz u ogledalu onoga što sledi u septembru, jer je Vlada ponovo prevarila MMF i nije otpustila 10 odsto administracije kao što je obećala, a to tako neće moći. Sledeća tranša novca koja sledi iz ovog kredita neće biti dobijena ukoliko se to ne uradi.

Ovo služi samo za zamazivanje očiju radnicima. ’Evo ti novac, ali evo ti i otkaz, ne odmah, već za nekoliko meseci.’ To su igre koje su u većini političarske, malo tu ima ekonomije, što i nije čudo jer naša zemlja već duži niz vremena živi po sistemu političkog marketinga.

Istovremeno, u samoj vladi postoje neslaganja po pitanju poreske reforme. Disonantni tonovi iz vlasti baš i ne ulivaju poverenje. Treba li, po vama povećati PDV i smanjiti porez na zarade kao što predlaže ministarka finansija? Da li bi to, kako ona kaže, podiglo plate i poboljšalo standard zaposlenih?

Iako bi te mere možda dovele do nekog eventualnog rasta zapošljavanja, sa njima se ne može ići u nedogled. Tražnja za radnom snagom nije limitirana samo negativnim troškovima rada, pa će tako svaki poslodavac sebi postaviti pitanje da li ima potrebe za radnom snagom i da li ima dovoljnu proizvodnju da mu je potrebno toliko radne snage.

Ključno je pitanje šta su strateški pravci Srbije za narednih trideset godina. Da li su to poljoprivreda, turizam, bankarstvo... U svakom slučaju, za šta god da se opredelimo moramo da vodimo računa o našoj infrastrukturi koja je u katastrofalnom stanju.

Trebalo bi da se zadužujemo preko glave samo da popravimo infrastrukturu, jer bez razvijene infrastrukture nema ni zapošljavanja, ni boljeg standarda, niti većih plata.