Milosavljević: Nepotrebna psihoza da nas čekaju poskupljenja

On tvrdi da će niska kupovna moć potrošača biti sidro za najavljena poskupljenja, a da će mnogi proizvođači odustati od korekcije cena. Kao primer, navodi hleb, koji uprkos poskupljenju velikih pekara, u trgovini neće menjati cenu.

Da li će biti povećanja cena koje su pod kontrolom države, kao što su struja i gas?

Neće biti korekcije cena električne energije i gasa i to je moralno kada su ”zamrznute” zarade i penzije. Ove godine bilo je već jedno povećanje struje od 10 odsto i bilo bi potpuno neprihvatljivo i neodbranjivo da opet poskupi.

Pojedine cene, ipak, izmiču kontroli. Hoćemo li ”probiti” planiranu inflaciju?

Dva meseca inflacija je na nuli, a na godišnjem nivou je 5,1 odsto i na dobrom smo putu da ostvarimo cilj. U avgustu bi rast cena trebalo da bude ispod jedan odsto i to u vreme kada je svaki dan psihoza kako sve poskupljuje. Ubeđen sam da će stabilizacija i blago jačanje dinara relativizovati najave o višim cenama.

Podržavate li stav ministra ekonomije koji traži ”odmrzavanje” plata u javnom sektoru? Samo sam za realnu ekonomiju i struku koja kaže da plate i penzije treba da rastu, ako raste produktivnost. Punjenje budžeta je na nivou planiranog, kao i rast ekonomskih pokazatelja, ali imamo dogovor sa MMF da se ne odmrzavaju plate do kraja godine uz isplatu bonusa i investicionu potrošnju. Ja sam za poštovanje dogovora.

Onda ste na strani ministarke finansija i guvernera?

Da. I mnogo je važnije da se završe koridori, uloži u infrastrukturu, nego da se potroši ono malo što preostaje. Kada završimo godinu, presečemo i vidimo rezultate i, ukoliko bude pozitivno, zašto ne povećati plate.

Da li je Vlada stoga nejedinstvena u pregovorima sa MMF?

Ljudi smo i prirodno je da smo različiti. Kao ministar trgovine voleo bih da se povećaju plate, jer bi trgovine imale veći promet i bio bih onda uspešan ministar. Razumem i potrebu da se neko manje ili više ponaša populistički i politički, a neko racionalnije.

Privrednici se žale da neopravdano najavljujete kraj recesije i da se ne živi od statistike.

Ceo svet meri statistikom ekonomska kretanja i treba biti srećan kada su rezultati pozitivni. A, Srbija ima razloga da se ponosi rezultatima koje postiže. U vreme krize imamo 4,6 odsto rast industrijske proizvodnje i to je baza za boljitak i smanjenje stepena rizičnosti ulaganja.

Žale se i da nemaju podršku države za ulaganja u regionu. Kako može da im se pomogne?

Investitore delim na uspešne, poštene i korektne i one druge. Da je neko u Srbiji našao računicu i opravdanje da plati ”Drogu Kolinsku”, sigurno bi to uradio. Nije najbitnije da li je vlasnik Mađar, Hrvat, Italijan, već da li isplaćuje zarade, zapošljava, investira, uplaćuje poreze i doprinose. Sve drugo bi bio neprimeren rasizam.

Ima li, ipak, ideja kako da lakše pređu granicu?

U strategiji razvoja trgovine jedan od ciljeva je pomoć domaćoj trgovini da izađe van granica Srbije i to se dešava. Nije to samo ”Delta”, već i ”Lili”, ”Rodić”, Asocijacija CBA, ”Simpo”, ”Hemofarm”, ”Galenika”, ”Imlek”. Treba biti realan, jer potencijali Srbije nisu za tržište od 40 do 100 miliona stanovnika. Nedavno je traženo 5.000 tona suvih šljiva bez koštica za Moskvu, a mi to nemamo.

Nedavno su se čuli pozivi da naši privrednici vrate kapital iz ”of šor” firmi u Srbiju. Je li neko to uradio?

Nisam čuo, ali je bitno da se poreski prihod poveća i teret ravnomernije rasporedi. Na kraju godine videćemo efekat, a u vremenu krize to je pitanje poslovnog i ljudskog morala. Prijatna je vest da desetak svetskih milijardera polovinu bogatstva doniraju u humanitarne svrhe posle smrti. Voleo bih da se to desi i u Srbiji.

Da li je to realno?

Jeste, ali ne bih voleo da bude iznuđeno, već da neko oseti potrebu i kaže - imam milijardu dolara, a mogu da odvojim 10 miliona za gradnju neke sportske sale. Ima primera ljudi koji su uradili nešto korisno, ali su retki i nisu glavna tema.