Jelašić: NBS će se boriti za stabilnost

Da li je u Srbiji očuvana stabilnost cena, ako se imaju u vidu skoro svakodnevna poskupljenja u Srbiji?

U Srbiji se sve stavlja na račun svetske krize, uticaja iz inostranstva, rasta cene nafte. Ja ne znam šta još u Srbiji treba da se desi pa da ljudi kažu ’hajde da vidimo šta je to što mi možemo i moramo da uradimo’.

Naravno, ti efekti iz inostranstva utiču i na sve ostale zemlje, ali smo mi to dodatno „dosolili“ sa našim specifičnostima. Vlada je građanima obećala inflaciju od šest odsto, a sada neko kaže sedam odsto, neki drugi osam, pa onda jednocifrena, a na kraju kažu „nema veze, samo nek smo mi živi i zdravi“.

Kolika je trenutna inflacija i na koji će način NBS očuvati stabilnost cena?

Ona je sada 11,5 odsto i trebaće jako mnogo odricanja da se ona obuzda i biće jako teško to uraditi isključivo ako se očekuje od centralne banke da „zateže“, a da ostali koji nešto mogu da preduzmu ne rade ništa. Ako se to tako nastavi, ljudi će izaći na ulice nezadovoljni neispunjenim obećanjem da će inflacija biti šest odsto i tražiti povećanje plata.

NBS je uradila deo tih nepopularnih mera i još ćemo više povećati restriktivnost da bi se održala stabilnost cena. Ali, postavlja se pitanje da li to sve mora da radi NBS ili ima još neko ko može nešto da preduzme i da li treba čekati da ljudi izađu na ulice za nekoliko meseci.

Čini se da NBS i Vlada Srbije nikako ne mogu da usaglase svoje politike?

Mi usaglašavamo naše politike, ali stvari se menjaju iz dana u dan i moraju se uzeti u obzir promene na međunarodnom finansijskom tržištu, rast cene nafte, rizik zemlje i onda bi trebalo da se politika koriguje u zavisnosti od tih uticaja. Ne možemo bez obzira na sve te promene da nastavimo da podižemo akcize i druge cene.

Kako će najnovija poskupljenja uticati na naš standard sledećeg meseca?

Ne znači da će se automatski poskupljenja preneti na proizvode i na građane. Struja je, na primer, poskupela više za privredu i privrednici će pokušati da to prevale na potrošače, a da li će uspeti i koliko, to ćemo videti. Ponavljam da će NBS pokušati da uradi sve što može i treba reći da će te mere ojačati dinar, ali ne treba izgubiti iz vida da je velika politička neizvesnost i da ona trenutno više utiče na kurs nego mere NBS.

Međutim, njihovi efekti će se osetiti za nekoliko nedelja, odnosno meseci. Promet na međubankarskom tržištu je i dalje mali. Juče je bio nešto veći i iznosio je 22 miliona evra, bez NBS, ali to je i dalje malo u odnosu na uobičajenih 100 miliona evra. Bankari su suzdržani zbog političke situacije i čekaju.

NBS je prošle nedelje povećala referentnu kamatnu stopu, da li ćete je još povećavati?

Nikoga neće iznenaditi da NBS, ako ne postigne svoj cilj, bude dodatno restriktivna. U ovakvim uslovima, centralna banka je mnogo bliže da ponovo reaguje i pooštri.

Ako se nastavi ovakva situacija, kolika će inflacija biti u sledećem kvartalu?

Do kraja drugog kvartala će se postojeći trend zadržati, ako ne i pojačati. Ne očekujem da će biti smanjenja ukupne inflacije pre druge polovine ove godine. Što se tiče bazne inflacije, odnosno rasta cena koje nisu pod kontrolom države, očekivanja su da će ona u drugom kvartalu izaći iz planiranog okvira i da će se kretati od 6,5 do sedam odsto, a da će se tek u četvrtom vratiti na projektovani nivo od tri do šest odsto.

Da ste na mestu građana u Srbiji, da li biste se u ovakvoj istuaciji odlučili da uzmete stambeni kredit od neke banke?

U poslednja dva meseca evidentno je da nivo zaduživanja građana po osnovu stambenih kredita stagnira. Sa jedne strane, pitanje je cene i toga da li građani imaju mogučnosti da uzmu kredit, jer što se tiče cena stanova, Beograd može da se takmiči sa Berlinom i Frankfurtom.

Bojim se da se trenutni politički izazov neće biti rešen preko noći. Oni koji su od ranije planirali zaduživanje i pronašli hipoteku, verovatno će i dovrštiti transakciju. Da li je neko spreman da sada krene u to, neka razmisli svako za sebe.

Da li će i na koji način na inflaciju uticati najavljeni rebalans budžeta, za koji ne znamo šta sadrži i kada će biti, osim što znamo da će biti izvršen da bi se obezbedio dodatani novac za Kosovo?

Sve što se tiče preraspodele, neće uticati na inflaciju, ali se nadam da se radi samo o preraspodeli, pošto se često na mala vrata provlače neke stvari i dodatni troškovi. NBS je tu i i mi ćemo reći naše mišljenje. Do sada, centralnoj banci nije upućena informacija o rebalansu budžeta.

Koliko dugo NBS može da brani kurs sa postojećim deviznim rezervama?

Sa rezervama od 14,5 milijardi dolara (9,5 milijardi evra) to može da potraje dugo. Toliko nema ni dinara, jer se devizama pokriva 350 odsto domaće valute u opticaju. Ali nije NBS ta koja treba da odredi kurs, mora tržište da odredi koji je ekvilibrijumski kurs tog dana.

Ali na tržištu svi čekaju, banke čekaju, merkaju i razmišljaju i njihovi klijenti čekaju, a marže su značajno povećane. Ja se pitam dokle to, kada se život nastavlja, uvozi se, izvozi se, ljudima trebaju devize. Ali to traje već mesec dana, od drugog kruga predsedničkih izbora, kada je domaća valuta ojačala za dva dinara, a posle se iskomplikovala politička situacija.

Srbija je u prošloj godini imala 775 miliona evra grinfild investicija, dok je Bugarska u tom periodu imala 3,5 milijardi evra, a Rumunija 4,5 milijardi evra. Šta nam ovi podaci pokazuju?

To znači da je lako privući investicije kroz privatizaciju, a da je nešto sasvim drugo da neko dođe na livadu i da krene iz početka da gradi novu fabriku ili je preseli iz Nemačke ili Francuske. Takva ulaganja znače zaposlenost i bolji standard.

Cifre pokazuju ko je već ušao u Evropsku uniju i ko je blizu i gde će se povećavati privredni rast i biti više radnih mesta i bolje plaćenih radnih mesta. To je ono što Srbija gubi ako se ne približava EU.

Ako se prekid u procesu pridruživanja nastavi, kakve će to još posledice imati po Srbiju i njene građane?

Srbija se u 2007. neto zadužila u inostranstu za pet milijardi dolara. Nikada Telekom Srbije ne bi kupio Telekom Srpske, a da nema pristup međunarodnom finansijskom tržištu. Uz to je došlo tri milijarde evra stranih investicija i od tih osam milijardi evra smo finansirali naš tekući platni deficit, odnosno ono što više trošimo nego što smo zaradili.

Ako tih para nema, to će imati efekat makroekonomsku stabilnost, na kurs, na investicije, na državne prihode, ali i na zaposlene i penzionere. Jer, ako privatna investicija nešto ne uradi moraće država da da i biće manje za plate i penzije. Nadam se da su ljudi svesni sa čime se igraju.

Da li je tačno da je nekoliko fondova i osiguravajućih kuća otkazalo sastanke sa vama?

Da, u pitanju su inostrani fondovi i osiguravajuća društva koji ne posluju još u Srbiji, a imali su takvu nameru. Obavestitli su nas da zbog postojeće situacije otkazuju sastanke.

Ako Srbija dobije novu vladajuću većinu, da li ćete vi ostati guverner? Da li sa novom vladajućom većinom možete da radite posao kako mislite?

Zakonom su jasno definisani razlozi zbog kojih guverner može biti smenjen, ali naravno, mene niko neće pitati. Ostaću dok god to ima smisla i sprovesti reforme i ići u pravcu Evropske unije.

Teško je unapred prejudicirati šta će biti, stvari se menjaju iz sata u sat. Dok god se može održati minimalna podrška od strane fiskalne politike i stabilnost se može odražati i dok ima ekonomskih reformi, ne mislim da bi učinio Srbiji veliku uslugu da odem kada se desavaju previranja.

Ostaću na poslu nezavisno od toga šta se dešava, pre svega zbog toga da kad su takve turbulencije bar neko, odnosno NBS, da radi ono što treba.

Da li se u Srbiji i dalje sprovode reforme?

Od septembra, oktobra 2006. godine, kada je došlo pitanje ustava, pa novih parlamentarnih izbora, o tim reformama se mnogo više priča nego što se radi. Bruto domaći proizvod jeste bio 7,5 odsto prošle godine i raste, ali to je zahvaljujući onome što je urađeno 2004, 2005. i 2006. godine.

Ako ništa nismo posejali u prošloj i ovoj godini, taj dug će se platiti 2009. godine. Svi pričaju da je javna protrošnja prevelika, ali ništa ne rade da je smanje. Govore da se sačeka još ovo, još ono, a vreme prolazi. Pola vremena od sedam i po godina tranzicije izgubljeno je u tim pauzama i odlaganjima.

NBS je dala dozvolu za rad Moskovskoj banci i teško je oteti se utisku da to ima veze sa politikom?

Predstavnici Moskovske banke prvi put su došli pre dve godine interesujući se da uđu na srpsko bankarsko tržište. Posle toga su tražili i dobili dozvoli za kupovinu većinskog paketa jedne srpske banke, ali su od toga odustali. Pre tri meseca su podneli zahtev za licencu, ispunili uslove i dobili je.

Uslovi su bili da banka ima određeni rejting, procenu od međunarodnih ustanova minimum 3B minus, a drugi zahtev je da traži dozvolu. Ja bih bio srećan da mogu da dam licencu i Sitibanci i UBS iz Švajcarske, ali ne mogu jer je jednostavno nisu tražili.

Moskovska banka je ispunila uslove, odradili smo to profesionalno, a desilo se i to preklapanje sa političkim događajima. Moje mišljenje je da što više imamo kvalitetnih banaka iz različitih država, da će time biti bolji i naš banskarski sistem.

U bankarskim krugovima se priča da je ruska Gasprom banka kupila Univerzal banku. Da li je to tačno?

Do sada niko nije od NBS tražio saglasnost za takvu transakciju, a ona ne može da se obavi dok mi ne damo saglasnost. Tretman te banke će biti kao i svih ostalih banaka. Videćemo kakav je rejting banke i ocenićemo tu činjenicu. Ako ispunjavaju uslove, ne vidim zašto ne bi dali saglasnost.

Nedavno ste na sajtu NBS objavili iznos svoje zarade, koja mesečno iznosi nešto više od 400 hiljada dinara. Zašto ste to baš sada učinili?

Planirao sam to da uradim već neko vreme i ne postoji određeni razlog zašto sam to učinio baš sada. Mislim da to treba da urade i svi drugi državni funkcioneri. Znao sam da će mene kritikovati jer sam to uradio, a mnogo je važnije uašto svi ostali to ne urade.