Polt: Odvojiti privredu od vlasti

Majkl Polt, američki ambasador u Srbiji, smatra da vlada ne treba direktno da upravlja slobodnom, tržišnom ekonomijom, već da obezbedi povoljne uslove. Samo privatni sektor ubrzava ekonomski razvoj.

Biznis, A. Nikolić
Podeli

„Biznis i politika idu ruku pod ruku. Međutim, kad se politika povezuje sa biznisom obično se misli se na prljave poslove, ali to ne mora da bude tako. U demokratiji se pod politikom podrazumeva način na koji se demokratske odluke sprovode u život.  Postoji dobra, ali postoji i loša politika.  Dobra politika podrazumeva neuplitanje u biznis. Neka funkcioniše slobodno tržište. Bilo koja vlast se mora držati dalje od biznisa, jer ona nije sposobna da vodi ekonomiju. Privatni sektor upravlja ekonomijom, a vlada samo treba da obezbedi povoljne uslove za njegovo neometano funkcionisanje“, ovako je Majkl Polt, ambasador Sjedinjenih Američkih Država, u razgovoru za Magazin „Biznis“ prokomentarisao povezanost politike i ekonomije.

Iako se njegovo ime najčešće vezuje za izjave izrečene povodom važnih političkih dešavanja Majkl Polt kaže da je njegov lični stav i cilj ambasade u kojoj radi, fokusiranje na ekonomskim problemima i privrednom boljitku Srbije. Za dve i po godine koliko živi u Srbiji nije bilo ni jedne važne političke odluke a da novinare nije interesovalo njegovo mišljenje o njoj. Ambasador i sam priznaje da mu je teško da pobegne od pitanja Kosova ili ratnih zločina, ali da se trudi da u radu ostvari cilj za koji smatra da donosi dobro građanima Srbije, a to je da ekonomija postane problem broj jedan u ovoj zemlji.

„Ako pitate Amerikance da li su im, primera radi, od rata u Iraku i nuklearnih proba Severne Koreje važniji njihovi lični problemi, svako od njih će odgovoriti da se na prvom mestu nalaze njegova porodica, opština, zdravlje, prijatelji i posao. Ni Srbi nisu ništa drugačiji. Ako se udubite u srpske probleme, vidite da i oni dele iste ciljeve i iste ambicije kao svi ostali „, kazao je Polt i dodao da zna da ljudi u Srbiji i žele i zaslužuju bolji život od onog koji žive.

Uveren je da su Srbi sposobni da poboljšaju kvalitet svog života, ali da ih politika vraća nazad. Ako ljudi, ističe Polt, brinu o ekonomiji i ličnom prosperitetu i ako znaju kako to da postignu onda bi i politički lideri trebalo da se skoncentrišu na ono što je važno za narod. To su, ističe Polt, najvažniji elementi demokratskog procesa. Ista stvar poboljšaće i poziciju Srbije na svetskoj investicionoj mapi.

Test na cigaretama

Potpisivanje CEFTA sporazuma o zoni slobodne trgovine kočio je dogovor oko duvana. Posle bezmalo dva meseca od njegovog potpisivanja, „Filip Moris Internešnelu“ velike brige zadaje konkurencija iz Hrvatske, koja će, zbog ukidanja carina, ovdašnjim pušačima moći da ponudi jeftinije cigarete. „Pričao sam mnogo sa ljudima iz „Filip Morisa“. Oni su veoma zabrinuti. CEFTA sporazum promenio je neke uslove poslovanja, ali i neke od kalkulacija koja je ta kompanija napravila o investiciji i vraćanju uloženog novca. Nemam ništa protiv tog sporazuma, smatram da je to dobra stvar, ali Filip Moris, s pravom, očekuje da srpska vlada ispoštuje ranije preuzete obaveze i da nađe neko rešenje. Ukoliko se to ne desi, onda se šalje poruka nepredvidljivosti za strane investitore. Ovo je važan test za srpsku vladu da pokaže da su ovde uslovi poslovanja predvidljivi, jer ako se to desilo Filip Morisu šta onda može da očekuje neka manja kompanija. Znam da ministar Parivodić i drugi ljudi u vladi rade na iznalaženju rešenja za ovu situaciju.“

„Ako ljudi kažu da im je najvažniji ekonomski boljitak, onda i vlada mora svaki dan, veliki deo svog vremena da posveti tome. Da se usredsredi na jedan cilj i da stalno govori o ekonomskom progresu.  Međutim, mi svaki dan slušamo priče o Kosovu, o neispunjavanju obaveza u vezi ratnih zločina, o raznim političkim intrigama i mahinacijama i slično.  Ja ne umanjujem značaj ovih problema, niti kritikujem vladu, ali ta pitanja dolaze posle onih koje građani očekuju da se reše a to su ekonomija, ekonomski napredak i integracija sa zajednicom evropskih naroda.  Važno je ne oklevati. Najbolji primer za to je privatizacija. Ako ste orijentisani na brzi napredak ekonomije onda vlada, poslovna zajednica i građani treba da u potpunosti bez ikakvih rezervi prihvate tržišnu ekonomiju. Drugim rečima, to treba da bude slobodna tržišna ekonomija bez prevelikog upliva vlade.  Vlada ne treba da poseduje preduzeća, ne treba direktno da utiče na privatne biznise i privatizacija treba da ide duplo brže nego do sada“, konstatovao je Majkl Polt i dodao da se ne može poricati da stvari idu na bolje, pogotovo ako se ima u vidu situacija u kojoj je zemlja bila pre sedam godina.

Njegova ocena je da se u Srbiji posluje mnogo bolje nego što se poslovalo, ali da može i još bolje. Svet oko nas, ocenjuje Polt, napreduje veoma brzo i nije dovoljno biti samo brz, već morate biti brži od drugih.

„Dobre osobine srpskih preduzetnika su inventivnost, preduzimljivost, energičnost i fleksibilnost. Upoznao sam mnogo preduzetnika od radnika do vlasnika velikih komapanija koji, čak i ako im zatražite da vam za dve nedelje izgrade hotel oni odgovaraju pozitivno. I vi i oni znate da je to nemoguće, ali taj preduzetnički duh i volja puno znače. U tom smislu su pozitivni i slični Amerikancima. Negativno je to što su biznismeni opterećeni korupcijom, koja vuče korene još iz Miloševićevog perioda. Reputacija poslovnog sektora i dalje je je takva da će potencijalni investitor reći da mora da bude oprezan ako želi da posluje ovde. Američka privredna komora, Savet stranih investitora i druge organizacije rade puno da bi popravili ugled poslovne zajednice“, istakao je Polt i dodao da treba uložiti mnogo truda kako bi neko rekao da je poslovati u Srbiji i dobro i čisto.

Važan preduslov za strane ulagače, smatra američki ambasador je predvidljivost. Oni žele da znaju šta mogu da očekuju za 5 ili 10 godina, koliko poverenje da imaju i šta će se desiti ako u Srbiju, primera radi, ulože 10 miliona dolara. Kada će od tog ulaganja moći da očekuju profit.

Kao ambasadoru, ne deluje mu nerealno situacija u kojoj Amerikanci u svojim supermarketima kupuju srpske proizvode. To je moguće postići, kaže Polt, ukoliko bi proizvođači ispoštovali standarde u kvalitetu.

„Kako da ne“

Majkl Polt kaže da mu je omiljena fraza na srpskom: „kako da ne“. Kada se ta rečenica, kaže on, prevede na engleski ne znači ništa, ali ovde ima veliko značenje. Ambasador priznaje i to da je znanje njegovog srpskog jezika veoma siromašno, ali da je bez obzira na to od ranog jutra zatrpan srpskom štampom. „Pratim i elektronske medije, ali mi je potrebna pomoć oko prevoda. Ponekad, dok listam novine osećam se kao da čitam bajku braće Grim, poneki tekstovi su zabavni, neki su degutantni, ali ima i realnih i dobrih članaka. Primećujem da se sutuacija polako poboljšava. Publikacije poput vaše su dobre jer ekonomiju čine interesantnom i uzbudljivom, ali istovremeno zadržavaju ozbiljan pristup i čuvaju činjenice“.

Druga bitna stvar je marketing.

Srpski đus mora, ne samo da bude kvalitetan nego i da izgleda dobro. Izgled je bitan isto koliko i kvalitet proizvoda, savetovao je Polt. Prethodna dva uslova ne znače mnogo ako proizvođači ne mogu da obezbede kontinuiranu isporuku većih količina proizvoda. On takođe podseća i na zlatno pravilo trgovine da proizvođač treba da prati želje kupaca i proizvodi ono što oni žele da pazare.

„Stvari su se mnogo promenile od vremena bivše Jugoslavije, koja je dobro poslovala i bila uspešna u specifičnim okolnostima. Bila je to najslobodnija zemlja u regionu koji nije bio slobodan i u konkurenciji sa zemljama iza "gvozdene zavese" mogla je da svoje proizvode uspešno prodaje. Danas, na slobodnom tržištu, srpske kompanije se takmiče sa švajcarskim, francuskim, austrijskim  i nemačkim i mnogo je teže u takvoj situaciji biti konkurentan“, objašnjava Polt.

Kao najveći ekonomski problem Polt vidi staromodni način razmišljanja i pesimizam.  Morate da iskoristite prilike kad vam se ukažu. Jednom propuštena šansa se ne vraća. Mnogi čekaju da preuzmu ono što ste vi propustili pravdajući se raznim izgovorima. Srbija može da bude uspešna evropska priča ukoliko budete fokusirani na prave stvari.  Kako kaže, insistira na tome da bude optimista kada je u pitanju srpska budućnost.

„Optimističnim me ne čine politika, tabloidi koji pišu koješta i pojedine nacionalističke snage koje stalno pričaju o vekovnoj viktimizaciji Srbije, već obični ljudi u Srbiji, bilo da su mladi novinari, proizvođači malina, farmeri ili kompjuterski programeri. Svoj život morate da oslobodite od onih koji žele da žive u prošlosti i kažete im, izvinite, ali ovo je moja budućnost!“

Intervju

Kamate u rikverc!

Efektivne kamatne stope na bankarske kredite su visoke, posebno na kredite građanima. Očekujem da bi, u narednom periodu, one mogle da se smanje, ali to podrazumeva da kretanje kursa i cena bude u stabilnoj zoni. Takođe, banke moraju pasivne kamate da drže na razumnom nivou, a centralna banka da ublaži mere koje utiču na troškove određenog dela depozitnog potencijala.

Intervju ponedeljak 26.02. 11:15 Komentara: 0

"AC Naložbe": Važna je strategija

Slovenačko akcionarsko društvo «AC Naložbe» posluje kao zatvoreni investicioni fond čije je strateško opredeljenje poslovanje u širem regionu od Slovenije do Ukrajine, uključujući Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu, Srbiju, Crnu Goru, Makedoniju, Rumuniju, Bugarsku i Moldaviju.

Intervju utorak 20.02. 10:59 Komentara: 0

Energoprojekt: Dolazimo na listing berze

Nedavno su ugovoreni poslovi gradnje puteva u Ugandi, vredni 25 miliona dolara. Očekivana bruto dobit za prošlu godinu iznosi oko sedam miliona evra, a za sledeću 10,5 miliona. Energoprojekt holding je u završnim pregovorima sa Beogradskom berzom oko izlaska na njen zvaničan listing.

Intervju nedelja 18.02. 17:55 Komentara: 20

Biće još dokapitalizacija

"Naš savet akcionarima je da kapitalno još jačaju banku. Njihov interes je da banka što više jača, a ne da joj obaraju cenu", tvrdi Dušan Antonić, predsednik izvršnog odbora Agrobanke.

Intervju ponedeljak 12.02. 10:29 Komentara: 1

ComTrade Group u potrazi za berzom

Da li će srpska informatička kompanija ComTrade da ide na Londonsku, Varšavsku, Bečku ili neku četvrtu evropsku berzu, trebalo bi da bude poznato za nekoliko meseci. Ako se proceni da bi akcije ComTrade-a trebalo da se kotiraju u Londonu, biće to na delu Londonske berze, poznatom kao „AIM“

Intervju ponedeljak 22.01. 10:20 Komentara: 5

Visoka cena sporih reformi

Kvalitet domaće privrede se nije bitnije popravio, pa smo na rang listi konkurentnosti veoma nisko, iza Hrvatske i Rumunije što, uz ostalo, mora da bude jedna od pouka iz 2006. godine. Rezultati nisu loši, ali je cena koja je za to plaćena prilično visoka i pitanje je koliko se na dugi rok može održati takva ekonomska politika.

Intervju četvrtak 18.01. 14:23 Komentara: 0
strana 1 od 3 idi na stranu