"AC Naložbe": Važna je strategija

BiF: Kakav je, u stvari, pravni status vaše kompanije?

Blaž Pesjak: «AC naložbe» zvanično nisu fond, nego su normalno akcionarsko društvo koje funkcioniše kao fond, mogli bismo reći da smo neka vrsta zatvorenog investicionog društva, a to smo zato što je to bilo neophodno zbog tržišta na kome investiramo. Iz više razloga odlučili smo da investiramo kao zatvoreno investiciono društvo, ali sa strategijom da se možda kasnije pretvorimo u klasični, otvoreni investicioni fond.

BiF: Gde je težište vašeg poslovanja?

B. Pesjak: Teritorijalno posmatrano, «AC Naložbe» kao zatvoreno investiciono društvo ima u svojoj strategiji zapisanu regiju jugoistočne Evrope, od  Slovenije do Ukrajne i to su nam primarna tržišta. Oko 60 odsto našeg portfolija čine strateške investicije u onim sektorima za koje mislimo da će rasti u celom periodu tranzicije, gde tražimo vlasnički udeo između 3,5 i 15 odsto, zavisno od veličine preduzeća. Drugi tip investicija je u firme  za koje procenjujemo da bi u roku od godinu dana mogle napraviti neki dobar rezultat, a preostali deo čine dnevne transakcije.

BiF: Kako su uređeni odnosi unutar društva, kakva je vlasnička struktura?

B. Pesjak: Naši investitori su uglavnom velike slovenačke firme ili finansijske institucije. Ukupan broj deoničara je 50, a ostalo su veliki jaki privatni investitori koji su uložili novac, ali su, prethodno tražili od nas tačnu orijentaciju u smislu rizika. U našem statutu tačno je opredeljeno koliko možemo uložiti u jedno tržište, u jedno preduzeće, u jednu mrežu privrede, i određeni su svi postupci koje moramo da obavimo pre nego što investiramo u neko preduzece. Procedura je veoma detaljna i veoma teška, puno treba da napravimo pre nego što se odlučimo da kupimo neku deonicu.

BiF: Na koji se način donose bitne poslovne odluke vezane za investiranje ili procenu rizika?

B. Pesjak: Prvi nivo odlučivanja je skupština koja donosi statut firme, a tim dokumentom se preciziraju ograničenja koja ima uprava društva. Nadzorni odbor odobrava svaku investiciju koja je veća od 10 odsto kapitala društva. Na nivou društva formulisana je poslovna strategija kojom je precizirano koliko možemo, u procentu investicija, uložiti u svaku pojedinačnu zemlju u kojoj poslujemo. Unutar svake zemlje tačno je ograničeno koliko možemo da uložimo u neki pojedinačni sektor privrede, koliko u pojedina preduzeća. Razrađen je i sistem ovlašćenja brokera koji samostalno mogu da odlučuju o investicijama do 100 hiljada evra. O većim investicijama se odlučuje na nivou organa društva, na osnovu analiza i investicionih predloga. Analize koje radimo su veoma detaljne i moraju, osim finansijskih, da sadrže i sve ostale bitne podatke o nekom preduzeću i njegovoj vlasničkoj strukturi. Investicioni komitet odlučuje o ulaganjima većim od 200 hiljada evra, a za investicije koje prelaze 500 hiljada evra direktno se razgovara sa upravom preduzeća o strategiji poslovanja i razvoja jer taj nivo investicija na ovim prostorima već predstavlja značajan vlasnički udeo. BiF: Kako, posle dve godine prisustva, ocenjujete tržište u Srbiji i položaj Beogradske berze?

B. Pesjak: Naša matična firma «AC Broker» posluje u Srbiji od 2002. godine. Mi od tada pratimo srpsko tržište i zaključili smo da ono, kao i ostala regionalna tržišta, ima veliki potencijal, i to je dovelo do formiranja «AC Naložbe» koje sad imaju gotovo dve godine poslovanja iza sebe. Smatramo da je Beogradska berza, kao i ostale berze u regionu,  dobro regulirana institucija koja nudi nama kao investitorima sve što nam treba da učestvujemo na tržištu kapitala. Mada se u poslednje vreme uslovi poslovanja poboljšavaju jer tržište raste, naša osnovna zamerka je da broj preduzeća na berzi ne prati broj potencijalnih stranih investitora. Na Beogradskoj berzi se posebno oseća izostanak nekih preduzeća, nedostaju ona najbolja i najveća kao što su NIS, Telekom, elektroprivreda i drugi veliki sistemi.

BiF: Iste primedbe mogu se pročitati u slovenačkim novinama, za Ljubljansku berzu.

B. Pesjak: Ne bih rekao da je Ljubljanska berza uzor. Uzor su zapadnoevropske berze, što zapadnije, to bolje, što se tiče tržišta. Nedostatak malih berzi kao što su ljubljanska ili beogradska je što nema akcija velikih preduzeća. U Srbiji se, dodatno, veoma brzo pravi vlasnička konsolidacija, pa preduzeća koja izlaze na berzu ponekad se već za šest meseci vlasnički konsoliduju. Zato je uvek prisutna bojazan da se takva tržišta brzo isprazne i da neće biti materijala za veliki broj investitora koji će u ovo tržište ući. To se na Beogradskoj berzi upravo dešava jer je potražnja puno veća od ponude. Ipak, ovde na berzi ima veoma dobrih preduzeća i banaka. To su akcije sa velikim potencijalom, ali bi svakako bilo dobro da ih ima više.

BiF: Kako ocenjujete domaću regulativu, da li mislite da su ispunjeni formalni uslovi za normalan rad finansijskog tržišta?

B. Pesjak: Mi smo zadovoljni jer su za nas, kao zatvoreno investiciono društvo koje nije uređeno kao deo kapitalskog tržišta, uslovi veom dobri i omogućuju nam fleksibilnost.

Možemo reći da su regulativne institucije koje sad kontrolišu Beogradsku berzu sasvim dobro uspele da održe i uspostave disciplinu i red. Ono što bi moglo više da nas brine, jeste ako bi postojala mogućnost da se berza kao institucija uzurpira u smislu nezavisnosti, uticanja na njene odluke, jer bi to rezultiralo smanjenjem transparentnosti same institucije. U tom slučaju posledica bi nužno bila povlačenje investitora i slabljenje kapitalnog tržišta kao dela finansijskog tržišta Srbije. To bi bilo štetno po privredu kao celinu i moglo bi da zakoči privredni rast. Zato treba tražiti korelaciju sa najtransparentnije uređenim kapitalnim tržištima, jer se tu vidi da što je tržište nezavisnije i transparentnije, to bolje za privredu. Što je više učesnika na berzi, teža je uzurpacija. Najgore za tržište je tesna vezanost berze za vlast.

BiF: Šta mislite o tešnjoj saradnji regionalnih berzi

B. Pesjak: Što se pre to dogodi, to bolje, jer bi to bilo od koristi za sve. Tržište kapitala na prostoru bivše Jugoslavije i zemalja regiona svakako bi za velike investitore bilo mnogo zanimljivije od pojedinačnih tržišta. Ako grubo procenimo obim malih tržišta na oko 1,5 miliona evra dnevnog prometa, njegovim ukrupnjavanjem bi se stvorilo tržište od preko 10 miliona evra, što je sasvim druga priča. Mala tržišta ne mogu da privuku velike igrače, oni uvek idu za velikim profitom. 

BiF: Kakve su vaše procene, kako će se kretati tržište u Srbiji i regionu?

B. Pesjak: Mi ovde pravimo ozbiljne analize i u ovom trenutku smo veoma optimistični zbog pozitivnih političkih i ekonomskih događaja koji su se desili u poslednjih nekoliko godina. To važi kako za Srbiju, tako i za zemlje u regionu gde se stopa privrednosg rasta stabilna ili se povećava, raste udeo izvoza u BDP svih zemalja, budžetski deficit, osim u Hrvatskoj gde je to veliki problem, u ostalim zemljama pada, valute su se stabilizirale. Hrvatska je postala kandidat za članstvo u EU, Makedonija je pridružena članica i predstavlja se kao zemlja velikih mogućnosti. Srbija je dobila pozitivnu ocenu i očekuje se nastavak pregovora, a dobila je i kreditni rejting i u nju su već ušli ozbiljni investitori, posebno velike strane banke. Slovenija je od ove godine ušla u evrozonu, Bugarska i Rumunija su postale članice Unije, što sobom nosi velike investicije. Ukrajina se oporavlja, Crna Gora je nedavno ušla u MMF, pa se generalno može reći da je dno tranzicijske krize definitivno za nama. Ako se to primeni na rezultate preduzeća, jasan je visok rast vrednosti svih investicija. Po našen mišljenju, ulaganje na ta tržišta je jedna od najboljih preporuka za investitore.

BiF: Slovenački fondovi su dosta ulagali na makedonsko tržište i dosta su «razdrmali» makedonsku berzu, ali su se kasnije mogle čuti pritužbe da je to dovelo do «naduvavanja» berze.

B. Pesjak: Na makedonsku berzu su slovenački fondovi išli ciljano i svi su uglavnom zaradili. Nikad više makedonska berza neće biti na tako niskom nivou na kakvom je bila pre nego što se to dogodilo, ali je zaista uvek prisutna opasnost «prenaduvavanja» berzi i to je opasno posebno za prosečne investitore koji uglavnom loše procenjuju trenutak ulaska na berzu. To sad imate i na Beogradskoj berzi gde se mali investitori pojavljuju kada najmanje treba, kada su akcije na visokim nivoima. S druge strane, kada na berzu ulaze mali investitori, veliki fondovi se obično povlače. Najčešća greška malih investitora je da ulaze na berzu kada raste, a izlaze baš onda kada treba da drže akcije. Zato treba imati dobre savetnike jer. ako se na berzu ulazi bez prethodnog znanja i dovoljno informacija, ona zaista postaje kocka i tu se, po pravilu, gubi.