OTP banka: Cilj 5-10 odsto srpskog tržišta

O ambicijama i planovima OTP banke u Srbiji u razgovoru za B92 govori direktor OTP banke Đula Pap.

Zašto ste odlučili da kupite tri manje banke umesto jedne veće?

OTP banka je želela da kupi banke koje nude mogućnost rasta. Tri manje banke koje smo kupili imaju tu mogućnost.

Zajedno u paketu imaju veliki potencijal i naše prisustvo na srpskom tržištu će, samim tim, biti vidljivije. Mi nismo bili uspešni u ranijim pokušajima kupovine većih banaka.

Planirate znači da spojite te tri banke u Srbiji u jednu OTP banku?

Da, pripreme za proces spajanja su već u toku.

Kad će spajanje biti gotovo?

Po našem rasporedu, kraj spajanja je predviđen za prvu polovinu ove godine, ali to takođe zavisi i od vlasti u Srbiji. Potrebna nam je dozvola od nadležnih institucija u Srbiji, ali nadam se da će to ići glatko jer mi ispunjavamo sve zakonske zahteve u tom pogledu.

Kako ćete te tri banke integrisati u jednu?

Došli smo u Srbiju da ispunimo strategiju naše banke koja predviđa da budemo prisutni u zemljama regiona Centralne i Istočne Evrope, koje imaju veliki potencijal za ekonomski rast, ali i rast bankarskog sektora. Prošlogodišnji podaci pokazuju da je bankarski sektor u Srbiji rastao velikom brzinom i da je naša odluka o dolasku ovde bila ispravna. Ključni element u integraciji tih banaka biće uspostavljanje zajedničkog informacionog sistema koji će omogućiti spajanje banaka u praksi. Ali da li ste zadovoljni sa svojim tržišnim udelom, koji je, kad spojite udele ove tri banke, oko tri odsto?

Možda izgleda da trenutno imamo nisak tržišni udeo, ali potencijal je ogroman. Naročito kad završimo integraciju banaka i uvedemo nove proizvode u njih. Kombinovani tržišni udeo ove tri banke koje će biti spojene u jednu je tri odsto, ali mi naravno nismo zadovoljni sa ovom pozicijom, tako da je naš cilj da osvojimo pet do deset odsto tržišta Srbije na srednji rok.

Da li planirate ta uvećate svoj udeo u ovim bankama?

Niška banka je gotovo sto odsto u našim rukama, u Kulskoj imamo više od 80 odsto, a u Zepter banci smo osigurali vlasnitšvo od 75,1 odsto. Mi smo spremni da uvećavamo vlasništvo u ovim bankama, naravno ako su uslovi prihvatljivi.

Hoće li to značiti proceduru „istiskivanja” - squeeze-out procedure?

Trenutno smo zadovoljni sa strukturom vlasništva, ali, ponavljam da ne isključujemo mogućnost uvećanja naših udela u budućnosti.

Kako će OTP banka implementirati spajanje ovih banaka koje su različite u veličini i imaju različite nominalne cene akcije, kao i tržišne cene akcije? Kako ćete meriti njihov odnos u tom procesu spajanja?

OTP banka je izračunala odnos u skladu sa odgovarajućom metodologijom koja definiše vrednost akcija u svakoj od tri banke. To će omogućiti svim akcionarima da znaju koliko jedna akcija svakoj banci vredi u odnosu na akcije u ostalim bankama...

Koji su vam planovi, ciljevi i ciljne grupe u Srbiji?

Naš plan je da završimo spajanje ove tri banke i uvedemo nove proizvode iz OTP grupe koji su prilagođeni zahtevima srpskog tržišta i potrebama ovdašnjih potrošača. Želimo da pokušamo da pronađemo poslovni potencijal u svim segmentima tržišta, i u velikim kompanijama, malim i srednjim preduzećima, i u poslovanju sa stanovništvom. Strategija OTP grupe je da omogući potpun opseg finansijskih usluga u svim zemljama gde posluje. Dajte nam primer?

OTP banka će uvesti najmodernije proizvode u Srbiju, koristeći iskustvo stečeno u Mađarskoj i ostalim zemljama. Komforni servisi za klijente - tekući računi, elektronsko bankarstvo, razne vrste potrošačkih kredita, zajmovi za stanovništvo, paketi za velika, srednja i mala preduzeća jesu ili će uskoro biti dostupni.

Ponudićemo kartice vlasnicima tekućih računa, kao i kreditne kartice. Usluge za korporacije i mala i srednja preduzeća će naravno takođe podrazumevati tekući račun, brze zajmove i kanale za brzi pristup uslugama, poput poslovnih terminala i kartica.

Da li ćete se baviti i lizingom i osiguranjem?

OTP kao grupa nudi širok spektar finansijskih usluga u Mađarskoj. Naravno, mi planiramo da i u Srbiji organizujemo kompanije iz oblati osiguranja, lizinga, da  osnujemo penzijski fond, što zavisi od potreba tržišta. Kada budemo otvarali zavisne kompanije (podružnice), imaćemo u vidu i zakone u Srbiji. Širenje našeg biznisa će doći na dnevni red u drugoj polovini ove godine, nakon što završimo priču sa spajanjem ove tri banke.

Da li ste zadovoljni poslovnim rezultatima ovih banaka? Niška i Zepter su zabeležile gubitke prošle godine...

Pretpostavljam da je to zbog činjenice da da struktura ovih banaka različita. Niška posluje u jugoistočnom delu Srbije i fokusirana je na poslovanje sa preduzećima. Sada će i stanovništvu ponuditi razne usluge i mi smo već otpočeli sa marketingom na tom polju.

Zepter banka je bila fokusirana na potrošačke kredite i poslovala sa nekoliko korporacija, i zabeležila manji gubitak. Kulska banka koja posluje u severnom delu Srbije je stabilna i bila je profitabilna u 2006.

Nakon spajanja ovih banaka u jednu, širok spektar novih proizvoda će biti ponuđen kroz jedinstvenu mrežu i to će uvećati promet i profit.