Bankar godine: Oliver Regl

Iako je nagrada naslovljena sa „Bankar godine“, žiri časopisa Bankar u obzir je uzeo poslovanje banke u proteklih šest godina. Na izvestan način, Regl je nagradu dobio i za hrabrost.

U proleće 2001. godine, kad je Raiffeisen banka od centralne banke dobila licencu za poslovanje, mnoge strane banke koje se danas „kunu“ u srpsko tržište, nisu ni pomišljale na poslovanje u Srbiji.

Od novembra prošle godine Regl je bio na funkciji predsednika IO. Od novembra 2002. do 2005. godine zauzimao je poziciju zamenika predsednika, a od januara 2001. bio je član Izvršnog odbora te banke.

Kako izgleda voditi banku u Srbiji?

Oliver Regl: Veoma je interesantno. Ima veoma puno prijatnih i neprijatnih iznenađenja. Najneprijatniji događaj je sigurno bilo ubistvo premijera Zorana Đinđića. To je uticalo i na celokupnu ekonomsku i političku situaciju. Ali, bilo je i puno pozitivnih trenutaka. Da nije tako, ne bih ovde bio već šest godina.

Dokle planirate da ostanete u Srbiji?

O. Regl: Moj ugovor traje do 2010. godine i imam nameru da do njegovog isteka ostanem u Srbiji. Ali, u našoj banci ne postoje vremenska ograničenja. Postoje moje kolege koje u jednoj zemlji rade i po više od 15 godina. Ne vidim ni jedan razlog zbog kojeg ne bih produžio ugovor.

Jedino je moguće da nakon 2010. godine od centrale banke dobijem zahtev za prelazak u neku drugu zemlju. Raiffeisen banka se širi i dalje. Kupili smo banke u Rusiji i Ukrajini, a ja sam tamo već radio. Ali, u ovom trenutku takav aranžman za mene ne dolazi u obzir.

U Srbiji sam bio član menadžerskog tima od samog početka. Prve ljude sam ja zaposlio, našao sam lokaciju za prvu poslovnicu. Zbog toga sam jako vezan za Raiffeisen banku u Beogradu

Šta danas najviše otežava poslovanje bankarima?

O. Regl: Najviše otežava regulativno okruženje. Dosta se priča o monetarnim restrikcijama. Monetarna vlast je bila jako uspešna kad je reč o obaranju inflacije. Bankari su svesni da celokupna ekonomija i bankarski sistem mogu da budu zdravi samo ako su ekonomija i monetarno okruženje zdravo.

Ali, kad je reč o obimu nekih mera, ponekad je bilo preterivanja. Nivo obavezne rezerve je visok, ali sa druge strane, i inflacija je bila visoka.

Raiffeisen banka je najburnije reagovala nakon što je propisana obaveza bankama da stanje bruto dinarskih plasmana odobrenih stanovništvu bude najviše 200 odsto vrednosti osnovnog kapitala banke na kraju svakog kalendarskog meseca...

O. Regl: Neki krediti treba da budu izuzeti iz te mere. Ne vidim razlog zbog kog bi trebalo u tom segmentu da budu stambeni krediti. Nadam se da će se to izmeniti.

Takođe, očekujem da će se propisi koji određuju visinu posebne rezerve za obezbeđenje od potencijalnih gubitaka uskladiti sa međunarodnim standardima. Neke banke su za prvih devet meseci iskazale gubitke, ali su po međunarodnim standardima poslovale sa profitom, zbog drugačijeg obračunavanja te rezerve.

Raiffeisen banka je takođe, po međunarodnim standardima, za prvih devet meseci poslovala pozitivno. Nadam se da će se taj jaz između međunarodnih standarda i propisa koji važe u Srbiji smanjiti. Moguće da ćemo već sledeće godine i u Srbiji raditi po međunarodnim standardima.

Mira Eriæ Joviæ, viceguverner NBS predaje priznanje Oliveru Reglu

Mislite li da će monetarna politika da se relaksira na račun fiskalne politike, kao što mnogi ekonomisti savetuju?

O. Regl: To će se tek videti. U naredna dva meseca čućemo mnoga obećanja. Ali, nova Vlada će morati veoma pažljivo da razmisli o tome šta sebi može da priušti, a šta ne. Investicije u infrastrukturu su svakako potrebne, ali bi moralo da se pazi da investicije ne izazovu inflaciju.

U tom slučaju će NBS morati da reaguje. Svima je jasno da centralna banka mora nekad da preduzima nepopularne mere da bi držala pod kontrolom inflaciju.

Dosta ste često ulazili u javne diskusije sa NBS. Kakav je Vaš odnos sa centralnom bankom?

O. Regl: Trebalo bi da ima više komunikacije između NBS i poslovnih banaka. Udruženje banka je veoma zainteresovano za takvu komunikaciju. Posebno u ovom trenutku, kad postoje velike potrebe za tim, naročito kad su u pitanju rezervisanja za potencijalne gubitke.

Rezervisanja ne utiču samo na profit banaka, već će uticati i na adekvatnost kapitala. Međutim, kad je u pitanju politika rezervisanja, postoji još jedan bitan aspekt. Prema novim regulativama, svaka grinfild i projektna investicija klasifikuju se u najgore kategorije.

Danas imamo situacije da smo za prvoklasne kredite najboljim domaćim i stranim firmama morali da izdvojimo rezervacije u vrednosti od 50 ili 100 odsto kredita. Alternativa je da stopiramo ta kreditiranja. U tom slučaju neće biti projektnog kreditiranja, niti kreditiranja grinfild investicija. To znači da neće biti ni zapošljavanja. Jasno je da nova radna mesta mogu da budu otvorena samo u novim projektima. Privatizacija ne donosi nove poslove. Naprotiv, većina privatizovanih preduzeća mora da se restrukturira.

NBS je u poslednje vreme dosta često menjala propise za poslovanje banaka. Koliko vam to predstavlja problem?

O. Regl: Inflacija je pre godinu dana bila potpuno nepredvidiva. Jasno je bilo da su određene mere bile neophodne i da je nešto moralo da se učini sa inflacijom od 17 odsto. U takvoj situaciji može da se dogodi da određene mere ne mogu unapred da se predvide.

U kojoj meri je Raiffeisen banka, kao članica međunarodne bankarske grupacije, u prednosti nad bankama koje nemaju snažnu maticu iza sebe?

O. Regl: Ne bih rekao da mi imamo neograničenu podršku od matice u inostranstvu. Kad se finansiramo iz inostranstva, i mi moramo da snosimo troškove političkog rizika.

Naša matica nas podržava, ali po tržišnim cenama. Ne postoji politika da se kćerke banke subvencioniraju po svaku cenu. Naravno, postoji mnogo više fleksibiliteta kad je u pitanju sopstvena banka.

Kad je reč o raspoloživosti izvora iz inostranstva, ranije su „strane“ banke možda bile u prednosti, ali danas ima sve više kreditnih linija i za banke koje nisu članice neke bakarske grupacije. Sve više institucija, kao što su EBRD ili IFC, je zainteresovano za partnerstvo sa tim bankama.

Viceguvernerka Mira Erić-Jović Vam je poručila da očekuje da budete odgovorni u širenju etike i najbolje bankarske prakse. Znači li to da se danas ne ponašate na taj način?

O. Regl: Ponekad se u javnosti vodi priča o tome. Lično smatram da banke koje danas posluju u Srbiji rade po dobrim etičkim principima koji važe u inostranstvu. Raiffeisen banka u Srbiji je članica velike grupacije koja se kotira na bečkoj berzi i stalno smo pod lupom analitičara. Oni gledaju na svaku našu aktivnost, u bilo kojoj zemlji u kojoj poslujemo.

Kao takva grupacije na možemo sebi da priuštimo da ne radimo po zakonu i po sopstvenim standardima. Klijent u Srbiji ima isti tretman kao i klijent u bilo kojoj drugoj državi, u okviru propisa koji ovde važe. Cene usluga mogu da budu drugačije.

Koji su planovi za širenje banke? Mislite li da će Raiffeisen banka jednog dana biti članice neke veće bankarske grupacije, kao što je Citigroup ili HCBS?

O. Regl: Raiffeisen banka planira da do kraja naredne godine ima 87 filijala. Rast ćemo nastaviti bez akvizicija drugih banaka. Mislim da bečka Raiffeisen Zentralbank Österreich AG (RZB), koja je vlasnik 70 odsto akcija Raiffeisen International-a (u čijem sastavu je i Raiffeisen banka u Srbiji), ne namerava da proda svoj većinski paket.

Bez saglasnosti RZB, preuzimanje, naravno, nije moguće. Akcije Raiffeisen International-a prošle godine su vredele 32 evra, a u međuvremenu su skočile na 97 evra. Siguran sam da je RZB kao jedna od vodećih bankarskih grupacija u centralnoj i istočnoj Evropi jako interesantna za bankarske grupe koje su propustile svoju priliku da se pozicioniraju na tom tržištu.

Dokle će, prema Vašem mišljenju, u Srbiji ići koncentracija vlasništva u bankama?

O. Regl: U Srbiji nema velike koncentracije vlasništva i ne vidim da će se to u dogledno vreme promeniti. Na domaćem tržištu može da dođe do koncentracije Banca Intesa i italijanske banke Sanpaolo (vlasnik Panonske banke). Ali, ne vidim druga spajanja na nivou centrala banke, a time ni na lokalnom nivou. Mnoge banke koje danas imaju po dva ili tri odsto tržišta planiraju da zauzmu deset ili 15 odsto udela, ali ne verujem da će to moći da urade.

Karijera Olivera Regla

U Raiffeisen Banking Group zaposlen je od jula 1991. Pre toga, od juna 1998. do kraja 2000. radio je u Network Banks Management iz Beča kao viši menadžer i član Nadzornog odbora banaka RZB u Bugarskoj i Ukrajini, a od avgusta 1996. do juna 1998, bio je direktor Sektora za poslove s privredom i finansiranje trgovine Raiffeisenbank Austria u Moskvi.

Godinu i po pre toga bio je direktor moskovskog Predstavništva RZB. Od jula 1991. do kraja 1994. radio je u Beču kao viši regionalni menadžer za nova tržišta (ZND, Južna Amerika, Srednji Istok i Afrika), a tokom 1990. je radio u Oesterreichische Volksbanken AG (OEVAG) iz Beča kao analitičar tržišta hartija od vrednosti. Regl je diplomirao na Univerzitetu za ekonomiju i poslovnu administraciju u Beču (Wirtschaftsuniversitaet Wien), a magistrirao je ekonomiju i društvene nauke, smer bankarstvo i finansije na University of Illinois, SAD.