Jelašić: Ponosan sam na rezultate

Sve dok NBS ima guvernera to će uvek biti pitanje koalicionog ugovora, samo je pitanje da li će biti član jedne ili druge stranke, hoće li zamrznuti svoju funkciju, hoće li biti „prijatelj“ neke stranke ili ne

Biljana Stepanović, Milan ĆulibrkIzvor: Bankar
Podeli

Narodna banka Srbije ponovo će, posle višegodišnjeg moratorijuma, početi da odobrava greenfield licence za otvaranje stranih banaka u Srbiji, potvrdio je ekskluzivno za „Bankar“ guverner NBS Radovan Jelašić.

On je precizirao da NBS već razmatra to pitanje i da će uskoro verovatno dati saglasnost za ulazak još nekih stranih banaka na domaće tržište. Takve licence NBS će davati samo u izuzetnim slučajevima, isključivo za najbolje strane banke, kazao je Jelašić. On nije direktno odgovorio na pitanje da li to znači da će takvu licencu dobiti i američka Siti banka, koja je nedavno dobila saglasnost da u Srbiji otvori svoje predstavništvo.

U svakom slučaju, na licence mogu da računaju banke kao što su Siti ili Dojče banka, naveo je Jelašić, uz opasku da ne očekuje navalu prvoklasnih stranih banaka. Ali, ko voli neka izvoli, poručio je on.

Bankar: Bilo je reči da se neće više izdavati green field licence?

Jelašić: Država je imala dovoljno vremena da za tri godine proda svoje udele u bankama i ona je uradila šta je planirala. Ostale banke, koje nisu privatizovane, neko će kupiti ako nešto vrede, jer je to lakše nego osvajati tržište od početka. Svi koji su ovde osnivali banke kao finansijsko odeljenje neke druge osnovne delatnosti, shvatili su da ne moraju da imaju kravu ako hoće mleko, jer mogu da dobiju kredit i ako nemaju svoju banku i svi su odlučili da prodaju ono što im nije osnovna delatnost. Oni su izašli iz bankarskog sektora i to je mnogo bolje za deponente, državu i NBS, jer za supervizora ništa gore od konglomerata, u kojem su spojene proizvodna, trgovinska i bankarska delatnost.

B: Do koje su tačke na skali od 1 do 10 stigle reforme u bankarskom sektoru?

J: Bankarski sektor je negde između 8 i 9, a osiguranje oko 7 i tu ima još mnogo da se radi. No, teme kojima se danas bavimo u bankarskom sektoru neće doći na dnevni red u realnom sektoru ni za 10 godina. Nije mi jasno šta političare zaustavlja da reforme sprovedu i u drugim sektorima.

B: Možda se plaše masovnih otpuštanja?

J: I mi smo otpustili 8.000 ljudi i nije bilo ni jedne banke u Knez Mihailovoj. Sada ima 28.000 radnika, 7.000 više nego pre zatvaraja loših banaka, a plate su u proseku četiri puta veće. No, umesto što zavidimo bankarima, treba pitati zašto to nije urađeno i kod drugih. Ako smo u Srbiji prihvatili činjenicu da nije važno u čijim su rukama banke, u kojima srpski državljani čuvaju više od 250 milijardi dinara, zašto je onda problem u čijem su vlasništvu benzinske pumpe i elektro-mreža ili čijim avionima letimo?

B: Za banke je, ipak, vladalo veće interesovanje nego za realni sektor? J: A zašto? Pre tri godine rečeno je da će država prodati svoj udeo u svim bankama, u kojima je većinski vlasnik i to sve je i odrađeno. I?

B: Da, ali ko može da nađe kupca za „Zastavu“, „JAT“...?

J: Nismo ni mi prodali Beogradsku, Investbanku, Jugobanku i Beobanku. Da se u to vreme isto uradilo i sa Zastavom, ljudi u Kragujevcu bi već zaboravili šta se desilo, jer je njima važno samo da imaju posao, a ne i gde će da rade, kao što je to slučaj i sa zaposlenima u bankama.

B: Ne bi se sada ni ministri žalili da je u Zastavu uloženo 750 miliona evra?

J: Za to bi neko trebalo da odgovara, jer pare su potrošene, a ništa nije rešeno.

B: Zašto sve banke nisu na berzi?

J: Iskustvo je pokazalo da se na berzu uglavnom ide samo onda ako se zna i ko je kupac i po kojoj ceni. Ubeđen sam da su cene akcija pojedinih banaka znatno iznad onoga što mi vidimo sa stanovišta supervizije. Kupci tih akcija i danas računaju da će te banke uspeti negde da se udome zato što misle da više neće biti greenfield licenci. No, zadatak NBS nije da cementira pozicije i postojećim akcionarima omogući ekstra-profit. Država je već uradila šta je htela sa svojim akcijama u bankama, a EU, MMF i STO nam sugerišu da još jednom razmotrimo pitanje greenfield licenci i to ćemo vrlo skoro i uraditi.

B:  Može li NBS kao supervizor mirno da spava, znajući koliko su visoke cene akcija nekih banaka na berzi?

J: Zbog konflikta interesa mi to ne smemo javno komentarisati. Tačno znamo šta ima u tim bankama, gledamo to sa stanovišta likvidnosti i potencijala i mislim da su cene akcija nekih banaka spekulativnog karaktera, a primer je Poštanska štedionica. No, uveren sam da će se to tržište ohladiti, jer je nešto slično viđeno i u ostalim zemljama u tranziciji.

B: Da li su domaće banke spremne za primenu standarda „Bazel 2“?

J: Najveći izazov u 2007. za banke u Srbiji biće prelazak na „Bazel 2“ i većinom su spremne za to, naročito one koje imaju strateške partnere iz inostranstva, a i NBS mora što pre svoje supervizore da prešaltuje u drugu brzinu. Strani vlasnici sami guraju banke da što pre pređu na „Bazel 2“ i to je jedan od pozitivnih efekata promene vlasničke strukture. No, ima još što-šta da se uradi i sa standardima „Bazel 1“, čija je primena u Srbiji odlagana nekoliko puta, kao uostalom i prelazak platnog prometa sa ZOP-a na banke. „Bazel 2“ se ne sme odlagati, a to nam nameće i korist koju će od toga svi imati. Uz to, većina zemalja će do početka 2008. preći na „Bazel 2“ i Srbija ne može sama ostati u 20. veku.

B: Kako komentarišete primedbe pojedinih bankara da ih niste konsultovali prilikom donošenja novih mera?

J: Uopšte nisam pristalica sastanaka po nekih restoranima ili skrivenim sobama. Nemamo mi o čemu da se dogovaramo, jer bankari bolje znaju, nego što knjiga piše, šta oni treba da rade. To pre svega važi za banke koje imaju iskustva i u drugim zemljama, a danas predstavljaju većinu bankarskog sistema. Znaju oni i šta su krediti sa deviznom klauzulom u švajcarskim francima ili evrima i kakvom se riziku izlažu naši građani. Pitanje je samo u kojoj meri i oni gledaju interes na srednji i duži rok, a ne samo da li će do kraja godine ili meseca plasirati sredstva koja su dobili iz Beča, Atine ili Milana. Banke bi mnogo bolje prošle da su proaktivnije. Ne vidim zašto same ne bi reklamirale kakva prava imaju potrošači. Da sam danas bankar, preveo bih celokupnu praksu tih banaka iz matičnih zemalja i uradio deset puta više nego što NBS traži. I one bi takvim pristupom bile na dobitku. Neke od banaka sada spremaju takve poteze i samo se nameće pitanje zašto uvek moramo najpre da doteramo cara do duvara.

B: Koliko su opravdane primedbe da su banke sa stranim kapitalom „malo više  ravnopravne“ u odnosu na domaće?

J: To je loš izgovor onima koji su ranije navikli da imaju poseban tretman i potenciraju podelu na domaći i strani kapital, a nisu uspeli da se uhvate u koštac sa problemima. Najbolji dokaz da te tvrdnje nisu tačne je Komercijalna banka, koja nije imala većinskog stranog vlasnika, država je nije punila depozitima, a još uvek na bazi domaćih izvora drži poziciju broj dva po mnogim parametrima.

B: Planira li NBS u dogledno vreme da smanji obavezne rezerve?

J: Već smo smanjili stopu na dinarski deo i bićemo srećni ako budemo mogli da je i dodatno smanjimo. No, uoči izbora regulativa NBS sigurno ni na koji način ne bi trebalo da utiče na političku kampanju. NBS sprema paket mera, ali on neće sigurno biti primenjen dok ne prođu izbori. I ja stalno ponavljam da je obavezna rezerva previsoka i što budžet za 2007. bude restriktivniji, to će NBS imati mogućnost da više olabavi svoje restrikcije. Srbija sada uživa blagodeti visokog priliva direktnih stranih investicija i zato bi država trebalo da smanji nivo intervencija u privredi. Tada bi NBS smanjila svoje barijere i na taj način omogućila da u zemlju uđe još više privatnog kapitala. A ne obrnuto, da NBS zateže, a da država popušta. Kod nas bi, dakle, država trebalo da zateže, a NBS da popušta.

B: Zbog čega je dinar za godinu dana realno apresirao za više od 10 odsto?

J: Nikada dinar nije više plivao nego poslednjih šest meseci i sve smo bliži potpuno plivajućem kursu. Neki se čak žale što je kurs previše fleksibilan i traže od NBS da propiše gornju i donju granicu. Mnogi su mislili da će dinar više tonuti što bude više prepušten plivanju, a desilo se obrnuto. Pošto imamo značajan priliv deviza, pokušavamo stvari da održimo pre svega monetarnim instrumentima, repo operacijama i kamatnim stopama, ali smo prinuđeni i da kupujemo devize, kako bismo zaustavili još veću apresijaciju.

B: Kritičari kažu da je NBS ranije trebalo da se povuče sa deviznog tržišta, kada je tražnja bila veća od ponude?

J: Uskoro će neki da prigovore što se NBS nije pre dve godine povukla iz menjačkih poslova, zašto nije pustila kurs slobodno da pliva. Pa, trebalo je vremena da se sve to pripremi, a i ruke su nam bile vezane dok nije okončan trogodišnji aranžman sa MMF-om, koji je dugo smatrao da sa istim kursom može da se i smanji inflacija i ojača konkurentnost, a nije se postiglo ni jedno, ni drugo. Po Zakonu o NBS naš je osnovni zadatak stabilnost cena, a nekima smeta i što će inflacija biti niža od projektovane, što intervenišemo na deviznom tržištu, ali ne na strani prodaje, već na strani tražnje. Posnosan sam na kritike što su devizne rezerve previsoke, što će inflacija biti niža od planirane i što NBS mora da kupuje devize, a ne mora da troši rezerve da bi se sprečila devalvacija. Pa, shvataju li ljudi koliko su to lepe vesti? Svako ko dođe na moje mesto biće presrećan što će morati da se suoči sa ovim slatkim mukama, da brani evro, a ne dinar! Turska je, pak, za jedan dan potrošila milijardu dolara i za nedelju dana povećala kamatne stope sa 14 na 18 odsto, da bi odbranila valutu od još veće depresijacije.

B: Zašto svi usvajanje Ustavnog zakona tumače kao uvod u vašu smenu, kada to rešenje dopušta, doduše formalno, i mogućnost reizbora?

J: Bilo bi više fer da u Ustavnom zakonu piše da se bira novi guverner, jer bi tada bar sve bilo jasno. Ovako je prilično nefer. Ja sam ponosan na mnoge stvari koje sam za tri godine uradio. Iako će, posle još nekih spajanja, broj banaka biti smanjen na 31, bilansna suma, depoziti i kreditna aktivnost su značajno porasli, a kvalitet kreditnog portfelja je poboljšan. Zatvorena su i 24 osiguravajuća društva i to je bio jedan od „najprljavijih“ poslova, ali je to rezultiralo početkom privatizacije, tako da su došle ugledne kompanije Uniqa i Generali, a Kredit Agricole Life je nedavno dobio licencu NBS, ali je to samo početak. Postavili smo osnove i za targetiranje inflacije, u šta malo ljudi veruje, jer u Srbiji i danas većina pod monetarnom politikom podrazumeva samo kurs. Iako nas niko nije na to terao, prepolovili smo broj zaposlenih u NBS. Devizne rezerve su iznad 10 milijardi dolara i sav dug prema MMF-u ćemo pre dospeća izmiriti krajem marta 2007. Značajno sam doprineo i da NBS bude nezavisna institucija, s tim što će se to najbolje videti na osnovu onoga što će se u Srbiji dešavati naredih dva-tri meseca. Ni ja, ni NBS, nećemo se pojaviti u bilo kom političkom taboru.

B: Koliko je zaista NBS nezavisna? Da li ste u proteklom periodu bili suočeni sa pritiscima izvršne vlasti?

J: Iz odredbi novog Ustava, kojima se definiše status NBS, izostavljena je reč nezavisnost, iako smo nekoliko puta intervenisali. No, nezavisnost treba da se dokaže ne samo na rečima, već i konkretnim delima. Političari bi dokazali da je NBS nezavisna ako ne bi svake dve-tri godine menjali guvernera.

B: Kritičari tvrde da ste i vi na isti način, koalicionim dogovorom, izabrani za guvernera i da zato u celoj ovoj stvari zapravo nema ništa novo?

J: Sve dok NBS ima guvernera to će uvek biti pitanje koalicionog ugovora, samo je pitanje da li će biti član jedne ili druge stranke, hoće li zamrznuti svoju funkciju, hoće li biti „prijatelj“ neke stranke ili ne. A što se tiče mog izbora, posle sudskih odluka i priznanja aktuelnog predsednika Borisa Tadića još krajem 2003. svima je jasno da prilikom izbora Kori Udovički u Skupštini nije bilo 126 poslanika.

B: Da li Ustavna odredba, u kojoj se pominje Savet guvernera, može da se protumači i kao siguran znak da će uskoro biti promenjen i Zakon o NBS?

J: Pošto je i mene to interesovalo, neki ljudi su mi rekli da je to navodno greška. I ranije su mi povodom nekih drugih stvari pojedini ljudi govorili da je to očita greška, ali se takve greške ne dešavaju. Iza toga se krije određena ideja nekih ljudi, koja će do izražaja doći prilikom usaglašavanja Zakona o NBS sa novim Ustavom. Upravo zahvaljujući toj jednoj rečenici u Ustavu može kompletno da se izmeni način funkcionisanja NBS. No, u Ustavu stoji i da je guverner odgovoran za poslovanje NBS, tako da su političari ostavili obe mogućnosti. Koja će biti izabrana, znaće se prilikom izmena važećeg, ili usvajanja potpuno novog zakona o NBS.

B: Da li je Zakon o NBS u skladu sa evropskim sistemom centralnih banaka?

J: Taj zakon je prilično dobar i usklađen sa stavovima MMF, ECB i Svetske banke. No, dobra zakonska osnova je samo nužna, ali ne i dovoljna za to da centralna banka bude nezavisna i u praksi. Mislim da smo za ove tri godine dokazali koliko smo nezavisni. Možda nismo toliko «vrištali», ali smo na prilično dobar način odradili svoj posao.

B:Možda ste ipak previše «vrištali», jer ste povremeno kritikovali Vladu zbog nedovoljno restriktivne budžetske politike?

J: Nama u NBS je bilo mnogo lakše dok smo imali program sa MMF-om. Pri tome se sada svi članovi Vlade jako hvale nekim stvarima, prema kojima su pojedini ministri bili jako kritični, a to važi za suficit, priliv stranih direktnih investicija i restrukturiranje. To uopšte nisu bile lake odluke, ali su danas one jedan od ključnih argumenata ove Vlade. Ako je sve to tako dobro funkcionisalo, zašto sada treba menjati fiskalnu politiku, koja nas je dovela do viška prihoda nad rashodima, do mnogo veće stabilnosti cena nego pre dve-tri godine, do jačanja nacionalne valute?

B: Znači li to da je fiskalna politika do sada bila restriktivna?

J: Ona je bila restriktivna tokom cele prošle i za devet meseci ove godine, kao što je bilo i dogovoreno sa MMF-om. Ali, u poslednjem rebalansu budžeta došlo je do značajnog povećanja potrošnje...

B: Pa, nije li to očekivano s obzirom da se približavaju izbori?

J: To ste vi rekli. No, sigurno je da će povećanje potrošnje u zadnjem kvartalu imati značajan uticaj na porast domaće tražnje, a eventualno i na inflaciju i to u prvom-drugom kvartalu 2007. Tim pre što se ta dodatna tražnja neće reflektovati na kupovinu deviza, već će završiti u potrošnji.

B: Koliko je realna opasnost da početkom 2007. inflacija može sa silaznog da pređe u rastući trend?

J: To zavisi od toga ko će, kada i kakav budžet za 2007. usvojiti. Ako se pređe na privremeno finansiranje, ono će limitirati javnu potrošnju, s tim da će se povećani izdaci u zadnjem kvartalu ove, rasporediti na celu narednu godinu. No, da se restriktivnost iz prvog dela godine zadržala, kamate bi sada bile još niže.

B: Zakon o NBS mora se uskladiti sa Ustavom do kraja 2008. Znači li to da ni četvrti guverner posle oktobra 2000. neće dočekati kraj mandata?

J: Ako se umesto izmena donese novi Zakon o NBS, ko god da bude izabran za guvernera posle januarskih izbora treba da zna da se i on može suočiti sa zahtevom da „ispari“, kao što je to bilo i do sada već nekoliko puta. Njegovi dani, dakle, mogu biti odbrojani ako ne bude dovoljno „kooperativan“. No, u tom slučaju će se nametnuti i pitanje da li ju Srbiji od Evropske unije potreban samo novac, i to blanko, ili želi da stremi ka EU i na osnovu opšteprihvaćenih evropskih vrednosti i standarda. Očito, ovde mnogi razmišljaju samo sa stanovišta para, a nikako sa aspekta nekih vrednosti.

strana 1 od 2 idi na stranu