Srbiji neophodna standardizacija

To je samo jedan od mnogih sertifikata koji je obavezan za sve kompanije koje žele da posluju sa inostranstvom, ali će sa ulaskom Srbije u Evropsku uniju primenjeni standardi u poslovanju biti neophodan uslov da bi kompanije uopšte mogle da ostanu na tržištu.

Evropska unija propisuje više hiljada standarda koji se primenjuju u ne samo u proizvodinim delatnostnima, već i sektoru pružanja usluga.

Ipak, preduzetnici u Srbiji uglavnom nisu upoznati ni sa osnovnim informacijama o standardima koji su im neophodni za poslovanje, ni o načinu kako mogu da ih uvedu, kaže Radoje Đorđa, vlasnik kompanije "Sertifikacija".

"Iako su napravljeni mnogi koraci koji vode ka Evropskoj uniji, ja sam zabrinut, što građanima niko ne govori šta im potpisivanje sporazuma zaista donosi, kakve promene oni mogu da očekuju i šta treba da urade. Prvo, prilaskom Srbije Evropi otvara se put za velike investicije iz strukturalnih fondova, ali druga stana medalje je ta da se otvaraju granice. Dolaze strane kompanije i dolazi konkurencija", kaže Đorđa.

On napominje da strane kompanije kao najveću prednost nad domaćim firmama imaju uvedene standarde i konkurentne cene, što domaće kompanije tek treba da dostignu.

"Do sada smo pogotovo ako se gleda tržište hrane bili gotovo zaštićeni, međutim kada se pojavi mnogo stranih kompanija koje imaju implementirane standarde i niske cene postaviće se pitanje da li će naše firme moći da opstanu na tržištu", objašnjava Đorđa. Radoslav Nikolić, konsultant za primenu evropskih standarda, kaže da je učestvujući na seminarima o sertifikaciji u gradovima u unutrašnjosti došao sam do podataka da 90 odsto preduzetnika koji se bave proizvodnjom hrane ne zna da će od 1. januara morati da imaju primenjen HACCP standard o bezbednosti hrane.

"Većina privrednika nije znala ni da je donet zakon koji ih na to obavezuje. Uopšte nisu shvatili da im preti upravo ono što se desilo u Bugarskoj prošle godine, kada od 1. januara niko ko proizvodi ili trguje hranom nije mogao da radi jer nije imao sertifikat".

Kako napominje, standardi Evropske unije nisu obaveza, već preporuka, ali i dodaje da ukoliko kao firma ne primenjujete određene sisteme, gubite tržišnu utakmicu.

"U Evropskoj uniji imate samo preporuke i niste obavezni da imate nikakv standard, ali ako nemate standarde onda jednostavno niste na tržištu, niste u igri. Ako rešite da se bavite biznisom morate znati šta hoćete i kakave firme imate u okolini. Morate znati kakve su tražnje kupaca i da li ćete vi opstati ako nemate standarde koje kompanije već primenjuju", navodi Nikolić.

Jedno od pitanja koje male privrednike muči je finansiranje sertifikacije. Radoslav Nikolić napominje da to ne treba da bude problem jer postoji mnogo fonodova koji bespovratno daju novac upravo za te namene.

"Pre dve nedelje je završen konkurs koji je raspisala Agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća gde se uvođenje standarda sufinansira sa 50 posto sredstava. Svaka buregdžinica koja je to htela, mogla je to da uradi. Uvođenje standarda nije nešto nedostižno, jer pored države postoji veliki broj finansijskih insitiucija koje podržavaju ovakvu vrstu ulaganja", objašnjava Nikolić.

Drugi, mnogo značajniji problem, je pronalazak prave konsultantske kuće koja će na kvalitetan način da uradi implementiranje standarda.

Strane kompanije, prema Nikolićevim rečima, najčeće su preskupe za male privrednike, dok u nedostatku kvalitetnih domaćih kuća za sertifikaciju mnogi, nedovoljno obrazovani ljudi, koriste situaciju.

"Prošle godine Evropska komisija posetila je preduzeća u Srbiiji po pitanju bezbednosti hrane. Pet klanica koje su imale HACCP su izgubile licencu jer sistem koji je implementiran nije živeo. Postojao je samo u papirima i registratorima na koje pada prašina. Jedino je klanica ‘Čajetina Zlatibor’ prošla kontrolu", navodi Nikolić.

Kompanija Biomed nedavno je uvela HACCP i ISO standard u proizvodnji. Direktor Novak Pečko kaže da bez tog sertifikata ne bi mogli da posluju od 2009. godine i da je to jedan od motiva zašto su se odlučili da uvedu standarde.

"Nakon uveđenja standarda shvatili smo da nije u pitanju samo zakonska reuglativa koja nam nameće uvođenje određenih sistema, već da to kompaniji donosi mogućnost plasmana proizvoda u inostranstsvu, donosi nam uštede i olakšava menadžerima dalji posao u radu", navodi Pečko.

U Srbiji inače ne postoji ni jedno telo koje vodi evidenciju o firmama koje su uvele standarde u svoj proces proizvodnje, ili u svoj sistem pružanja usluga, pa je i broj takvih kompanija nepoznat.