Nije samo korona; Sve više ljudi se vraća u Srbiju - ko se vraća, zašto, gde će da rade

Koliko je talas povratnika u Srbiju uticao na tržište rada i šta to isto tržište ima da im ponudi?

Izvor: B92/Ana Ristović
Podeli
Ilustracija: Profimedia
Ilustracija: Profimedia

Pandemija koronavirusa primorala je mnoge da se vrate u matične zemlje. Tako se u martu prošle godine govorilo da se u Srbiju vratilo čak 400.000 naših građana.

Ipak, čini se da ljude nije samo "muka naterala" da se vrate u rodnu zemlju, već i prilike koje im se ovde sada pružaju, a kojih nije bilo kada su rešili da se presele u inostranstvo.

Povećan broj kandidata za posao

Menadžer za odnose sa javnošću sajta Poslovi Infostud, Miloš Turinski, kaže da broj kandidata koji su konkurisali za posao jeste porastao, ali da se ne može precizno utvrditi da li su to u pitanju povratnici ili ovdašnji ljudi koji su jednostavno zbog krize ostali bez posla.

"Koliko će potraga za poslom po povratku u matičnu zemlju biti izazovna zavisi od toga ko je došao sa kakvim kvalifikacijama. Znamo da su zanatlije poput stolara, frizera, građevinskih radnika i drugih - deficitarni kadar i oni bi mogli da imaju dobru šansu", kaže Turinski za B92.net.

Ko će u Srbiji lako naći posao, a koga će tek da boli glava: Za jedno radno mesto 83 kandidata

Direktor programa za cirkularne migracije - Tačka povratka, Ivan Brkljač, navodi da, imajući u vidu da je Tačka povratka krenula aktivno sa radom baš u toku pandemije (mart prošle godine) teško bi bilo napraviti poređenje sa periodom pre pandemije kada su brojevi u pitanju. Ipak...

"Od početka pandemije obratilo nam se više od 5.000 ljudi, a nekoliko stotina smo sproveli kroz proces povratka i pomogli sa reintegracijom u različitim kapacitetima. Tačni brojevi cirkularme migracije u prethodnom periodu nisu zvanično objavljeni, međutim, ono što možemo da izdvojimo kao utisak je da je sve više porodica koje razmišljaju o povratku usled promena koje su nastale na globalnom tržištu rada i činjenice da je sve prisutiniji rad od kuće odnosno rad na daljinu", zapaža Brkljač.

Ilustracija: Depositphotos, AndreyPopov
Ilustracija: Depositphotos, AndreyPopov

Tačka povratka je program povezivanja i saradnje između srpskih zajednica iz celog sveta kroz razmenu znanja i iskustava, koji se realizuje uz podršku Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) i Vlade Republike Srbije, a osnivači su dijasporska organizacija Serbian Enterepreneurs i Naučno-tehnološki park Beograd. Ideja pilotiranja programa javila se na konferenciji Talenti na okupu u decembru 2018. godine, a početak rada Tačke povratka najavljen je godinu dana kasnije, u decembru 2019. godine na istom događaju. Osnovna ideja programa je izgradnja otvorenog srpskog društva, koje slobodno razmenjuje informacije, koristi potencijale srpske dijaspore i vodi dijalog na temu odlaska i povratka.

Naš sagovornik dodaje da je sve više upita u prethodnih godinu dana koji se tiču prilike za zapošljavanje povratnika i beneficija koje prate povratak, kao i mogućnosti za rad iz Srbije, ali za poslodavca koji se nalazi u inostranstvu.

"Ovo je verovatno najveća promena koja se desila u tom smislu, nakon pandemije, a tiče se cirkularne migracije, pa je i naš odgovor na te promene bio da u saradnji sa poslovi.infostud.com kompanijom napravimo posebnu pretragu prilika za zapošljavanje za kandidate sa međunarodnim iskustvom", kaže Brkljač.

Zašto se ljudi vraćaju?

Kako dodaje, razlozi i motivi za povratak i odlazak su često isti - karijera, studije, porodica, povezanost sa prijateljima i bliskim osobama - samo vode ka različitim destinacijama u različitom životnom dobu.

Rad od kuće sve se više i nudi i traži: Da li je sve baš tako sjajno?

"Motivacija za povratak je uvek vrlo kompleksna i povezana je kako za poreklo tako i za neke lične okolnosti, kao i prilike koje se otvaraju u Srbiji, a kojih nije bilo kada se jedan broj ljudi iselio pre 10 ili 15 godina. Startap kultura, beneficije za povratnike, poreske olakšice, podrška kreativnim industrijama, razvoj IT sektora u prethodnoj deceniji, ali i otvaranje globalnog tržišta prema našim stručnjacima su uticali da se migratorni tokovi na koje smo navikli menjaju", napominje Brkljač za naš portal.

Sa eUpravom se, tvrdi, dosta stvari promenilo, pa je niz administrativnih procedura ubrzan i olakšan, dostupan onlajn.

"Ali te novine sad treba da kao infromacije procirkulišu kroz dijasporu. Mi smo baš sa idejom prevazilaženja tih prepreka napravili Vodiče za povratnike koji treba da posluže davanjem pravih informacija kada je povratak u pitanju", dodaje on.

Ilustracija: Depositphotos, depositedhar
Ilustracija: Depositphotos, depositedhar

Carinske olakšice kao benefit

Poslednjim izmenama Uredbe o carinskim povlasticama u 2019. godini, limit za oslobađanja od plaćanja uvoznih dažbina na predmete domaćinstva koji se uvoze iz inostranstva podignut je sa 5.000 na čak 20.000 evra, za sve koji su u inostranstvu proveli do 10 godina. Za građane Srbije iz dijaspore koji su živeli u inostranstvu duže od 10 godina, ovaj limit je u potpunosti sada ukinut, a više o tome možete pročitati u posebnom tekstu.

Ko se vraća?

Tačka povratka fokusirana je na komunikaciju sa našom visokobrazovanom dijasporom.

"Međutim, veliki broj proizvoda koje imamo digitalno i informacija koje smo obezbedili na sajtu namenjen je široj populaciji povratnika - odnosno celoj dijaspori. Nama se uglavnom javljaju mlađi ljudi - od 25 do 40 godina, koji razmatraju da svoje karijere nastavljaju u Srbiji, da osnuju startap ili počnu neki posao sa iskustvom koje su stekli u inostranstvu", objašnjava Brkljač.

Koliko zaista zarađuju programeri u Srbiji: Subotica dvostruko "jeftinija" od Beograda

Ističe i da je Srbija, prema istraživanju Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije, u periodu od 2015. do 2019. godine imala neto pozitivnu migraciju visokoobrazovanih povratnika u svim starosnim grupama, što vrlo jasno može da se shvati kao indikator promena u zemlji.

Kako da lakše dođu do zaposlenja?

Ono što Miloš Turinski uočava kao čestu pojavu jeste da ljudi koji konkurišu za posao ne pristupaju tome kao ozbiljnoj stvari.

"Pronalazak posla je posao. Kandidati neretko šalju isti CV svima, što je greška. Treba ga prilagoditi adresi na koju se šalje i ostaviti samo relevantne informacije, a poželjno je da se uz to priloži i motivaciono pismo. Sem toga, naš savet je da se uvek uradi detaljno istraživanje poslodavaca i pozicija koje se nude - raspitati se o iskustvima zaposlenih, pretražiti dostupne informacije o poslodavcu na internetu i slično", zaključuje Turinski.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 2 idi na stranu