Stiže nam Crni petak: Prevara trgovaca ili prilika za uštedu

Beograd -- Sa prvim ukrasima, stiže i praznična atmosfera. Iako "Blek frajdej" ili Crni petak u Srbiji zvanično nije praznik, za kupoholičare je vrlo poseban dan.

Izvor: Darja Balšić, B92
Podeli
Foto: B92, Darja Balšić
Foto: B92, Darja Balšić

Naziv Crni petak se prvi put pojavljuje u štampi 1966. godine, u magazinu "Američki filatelista".

Dan najvećih popusta, koji svoje korene nosi iz Amerike, gde je i danas najpopularniji, polako ali sigurno se širi svetom. "Blek frajdej" potiče iz Amerike i obeležava se jednom godišnje, prvog petka posle Dana zahvalnosti.

Termin Crni petak odnosi se na događaj iz 1869. godine, kada su Džim Fisk i Džej Gould, finansijeri sa Vol strita, kupili ogromne količine američkog zlata, u nadi da će cene porasti, a oni ostvariti zaradu.

Bolovanje zbog šopinga

Ipak, 24. septembra 1869. godine američko tržište zlata se srušilo, a akcije dva optimistična finansijera dovele berzu do bankrota.

Policijaci u Filadelfiji su, pedesetih godina prošlog veka, koristili izraz Crni petak za opisivanje opšteg kolapsa u saobraćaju, koji je karakterističan za dan posle Dana zahvalnosti. Naime, nijedan saobraćajac nije smeo da uzme slobodan dan na Crni petak jer se taj dan smatra nezvaničnim početkom božićnih i novogodišnjih rasprodaja, pa je policija imala najviše posla.

Crni petak je još tada začarao Amerikance koji su masovno uzimali bolovanja kako bi mogli neometano da kupuju po sniženim cenama. "Epidemija" Crnog petka se širi zemljom, a mnogi od poslodavaca, umesto proveravanja radnika, odlučuju da ovaj dan proglase plaćenim praznikom.

Iako Crni petak nije savezni praznik, gotovo polovina američkih država ga prepoznaje kao državni praznik, a oko 80 odsto poslodavaca zaposlenima daje plaćeni slobodan dan. Neke škole i fakulteti spajaju Dan zahvalnosti i Crni petak kako bi svojim studentima dali priliku da otputuju kući i posete porodice.

Popusti i u Srbiji

Groznica Crnog petka poslednjih godina zahvatila je i Srbiju i sve više prodavnica obećava velike popuste tog dana. Većina radnika u prodavnicama u sklopu tržnih centara u Beogradu kažu da znaju da će cene biti snižene, ali najveći broj njih kaže da tačne informacije o tome koliki će popusti biti još uvek nemaju.

Foto: B92, Darja Balšić
Foto: B92, Darja Balšić

Crna statistika

U poslednjih 12 godina zabeležena su 44 odvojena incidenta, koja su kao rezultat imala 12 smrtnih slučajeva i 117 povreda.

Prošle godine Crni petak bio je 23. novembra, a ove godine pada šest dana kasnije. Ipak, popusti i akcije su već uveliko počeli u prestoničkim prodavnicama. Beograđani tvrde da ovih dana samo "razgledaju", a da će se vratiti u petak, u nadi da će artikal koji im se dopada biti na sniženju.

Prodavnice širom zemlje nude popuste, a najviše na odeću, obuću i belu tehniku.

Oni koji sada znaju kada će sledeće godine ići na letovanje, već mogu da rezervišu aranžmane po znatno nižim cenama.

Aleksandar Seničić, direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija, za B92 kaže da su trenutno aktuelni popusti za letovanja i zimovanja. Najavljuje zanimljive akcije u sklopu Crnog petka, kao na primer besplatne avio-karte za letovanje na Kritu za dete do 33 godine.

Seničić navodi da je sada pravi trenutak za uplatu aranžmana za letovanje, jer se popusti za hotele u Grčkoj, Turskoj i Egiptu kreću od 30 do 60 odsto. Popularne su i šoping-ture u Mađarskoj, Italiji i Rumuniji.

"Šoping-ture su jeftini aranžmani, pa na njih nema popusta, jer cene aranžmana počinju već od 39 evra", navodi Seničić i najavljuje poskupljenje sledeće godine, zbog najave uvođenja taksi za prolazak autobusa kroz Hrvatsku i Sloveniju. Povećaće se i broj lokacija koje naplaćuju gradske takse, pa će se Rimu u naplaćivanju turističkih taksi pridružiti Venecija i Barselona.

"To neće biti značajna poskupljenja, ali će cena svakako biti povećana za nekoliko evra", ističe Seničić.

Aktuelni su i popusti na kupovinu bele tehnike, pa se, na primer, veš mašina može kupiti za 41.990, umesto 71.100 dinara, ili Sonijev televizor za 99.990 dinara, što, iako deluje mnogo, predstavlja popust od 31 odsto u odnosu na originalnu cenu od 144.433 dinara.

Radnica prodavnice donjeg veša u Beogradu kaže da i oni nude popuste kupcima, a da će određeni artikli biti sniženi čak 40 odsto.

Odlična prilika za nesavesne trgovce

Predsednik Nacionalne organizacije potrošača Goran Papović pita se da li je Crni petak još jedna prilika za trgovce da ponovo iskažu nepoštovanje prema kupcima.

Foto: B92, Darja Balšić
Foto: B92, Darja Balšić

"Po novom Zakonu o trgovini, imate sezonska sniženja, rasprodaje i akcije. Kada su u pitanju akcije, trgovci ne moraju da istaknu ni cenu pre sniženja, ni aktuelnu već samo procenat sniženja, a to je prilika za nesavesne trgovce", kaže Papović za B92.

"Ovo je odlična prilika da proverimo da li tržišna inspekcija poštuje novi zakon, da li na licu mesta izriče kazne trgovcima", kaže Papović, ali dodaje da se plaši da ozbiljnije kontrole neće biti.

Papović ističe da je ovo prilika da neko zaradi, jer se ovaj dan ne može nazivati Crnim petkom, već samo akcijom, koja ne može da traje duže od tri dana.

"Sezonsko sniženje je od decembra do januara, a ovaj datum se, po zakonu, ne uklapa u to. Rasprodaja je ako neko prestane sa radom i sve živo rasprodaje", kaže Papović i kaže da je Crni petak još jedna prilika da nas trgovci prevare.

"Trgovci nisu u obavezi da istaknu staru i novu cenu, već samo piše 20 odsto jeftitnije", kaže Papović, i pita se ko ovo kontroliše a ističe važnost tržišnog nadzora u ovim situacijama.

"Potrošači, otvorite četvoro očiju i pažljivo pogledajte cenu onoga što želite da kupite", upozorava Papović.

Zakon o trgovini koji je stupio na snagu u avgustu navodi da ako trgovac reklamira sniženje od 70 odsto, onda makar 20 odsto te robe mora da bude sniženo za upravo toliko.

Ginuli zbog popusta

Uprkos pokušajima kontrole gomile kupaca, nisu retke povrede, obično kao posledica guranja i velikih gužvi.

Foto: Getty images, Stephen Chernin
Foto: Getty images, Stephen Chernin

Veliki broj ljudi svake godine od ranih jutarnjih sati čeka u redovima ispred prodavnica kako bi prvi kupili željene proizvode, a sukobi su toliko česti da postoj i sajt koji prati povrede i smrtne slučajeve koji se u SAD dogode ovog dana.

U poslednjih 12 godina zabeležena su 44 odvojena incidenta, koja su kao rezultat imala 12 smrtnih slučajeva i 117 povreda.

Većina incidenata (69 odsto) desila se u maloprodajnim objektima, 20 odsto na ulazu u prolaznicu, a 11 odsto izvan prodavnice. Uzroci su različiti i nisu ograničeni samo na gužve, blio je i pucnjava, uboda, udaraca pesnicama, pa i saobraćajnih nesreća koje su izazvali vozači koji su zaspali za volanom nakon dugog dana kupovine.

Prvi smrtni slučaj zabeležen je 2008. godine, kada je radnik lanca Volmart, star 34 godine, poginuo kada je gomila besnih kupaca provalila ulazna vrata i upala u prodavnicu. U tom inicidentu zabeležene su četiri povrede, među njima i žene u osmom mesecu trudnoće.

Godine 2008. došlo je do pucnjave u prodavnici igračaka u Kaliforniji, kada su poginule dve osobe.

Crni petak 2012. godine obeležio je tragičan događaj, kada je muškarac, posle celodnevnog šopinga i samo tri sata sna u periodu od 24 sata, izazvao saobraćajnu nesreću u kojo su poginule njegove dve ćerke. Naime, četiri ćerke bile su "stisnute" na sedištu namenjenom za troje, nastradale nisu imale vezan pojas, a veća tragedija izbegnuta je pukom srećom. Prema izveštaju policije, treći red sedišta u automoblilu bio je spušten kako bi porodica mogla da spakuje sve što je pazarila tog dana.