Pet godina od katastrofalnih poplava u Srbiji: Opomena o važnosti osiguranja

Ove godine navršeno je pet godina od katastrofalnih poplava u Srbiji koje su 2014. odnele 33 ljudska života i pričinile materijalnu štetu od 1,7 milijardi evra. Šteta u poljoprirvedi procenjena je na 108 miliona evra. Tada se od predstavnika vlasti moglo čuti da će biti potrebno pet godina da se poljoprivreda oporavi od posledica.

Sanja EkerIzvor: B92
Podeli
Foto: EPA/DRAGAN KADAREVIC
Foto: EPA/DRAGAN KADAREVIC

Poplave 2014. godine ponovo su "otvorile" temu o važnosti osiguranja u poljoprivredi, od koje u Srbiji živi više od dva miliona ljudi. Podatak koji "opominje" jeste da svega tri odsto od oko 500 hiljada registrovanih gazdinstava, osigurava svoje useve. Umesto u polisu osiguranja, paori u Srbiji češće gledaju u nebo.

Razorne moći bujičnih poplava te 2014. godine, osim Obrenovčana, najviše su upoznali žitelji Srema, gde je nekoliko sela, poput Jamene, Morovića, Višnjićeva bilo evakuisano. Napeto je bilo i u Sremskoj Mitrovici, gde je te godine bio smešten i Krizni štab, koji je sredinom maja, kada je bilo najkritičnije, pozvao i volontere da brane grad. Kolone Mitrovčana stigle su na Kej, dolazili su ljudi i iz drugih sela i gradova i ubrzo ih je na mitrovačkom keju bilo skoro 4.000. Uspeli su da odbrane grad. Veliki broj poljoprirvednika u Sremu, ipak, nije uspeo da odbrani svoja polja i useve.

Svesni činjenice da bi poplave iz 2014. u svakom trenutku mogle da budu ponovljene, Sremska Mitrovica pokrenula je pionirski projekat u Srbiji. Osigurali su poljoprivredna polja i useve, pšenicu i kukuruz. Dve najzastupljenije kulture. Projekat je realizovan u saradnji sa Svetskom bankom, koja podstiče lokalne samouprave da osiguravaju svoje budžete u slučaju elementarnih nepogoda.

"Podstiče se to da lokalne samouprave mogu da reaguju i pre nego što bude proglašena elementarna nepogoda. Od Zavoda za statistiku dobijamo prosečne prinose protekle godine i ukoliko je prinos manji za 30 odsto, onda može da se naplati premija osiguranja. Tada budžet lokalne samouprave dobija ta sredstva, a za njih se raspisuje konkurs i pomaže poljoprivrednicima da ponovo pokrenu proizvodnju", objašnjava gradonačelnik Sremske Mitrovice Vladimir Sanader.

U praksi ovakav model funkcioniše jednostavno - ukoliko dođe do pada prinosa, lokalna samouprava povlači polisu, naplaćuje je i preko Konkursa poljoprivrednim proizvođačima Grad dodeljuje sredstva da bi mogli da obnove proizvodnju. Kao parametre koriste prosečne prinose Republičkog zavoda za statistiku.

Foto: EPA/KOCA SULEJMANOVIC
Foto: EPA/KOCA SULEJMANOVIC

"Ukoliko dođe do smanjenja prinosa većeg od 20 odsto, mi smo u mogućnosti da naplatimo polisu osiguranja. To znači da, ukoliko dođe do smanjenja prinosa, bez obzira na to šta ga je prouzrokovalo, mi smo u mogućnosti da naplatimo polisu i da pomognemo našim poljoprivrednim proizvođačima”, objašnjava načelnik gradske Uprave za poljoprivredu Vladimir Nastović.

Model osiguranja kukuruza i pšenice koji primenjuje Sremska Mitrovica, u okviru projekta Svetske banke, pokazao se najefikasnijim u slučaju elementarnih nepogoda. Polisu osiguranja nudi lokalni partner kompanije za reosiguranje nekretnina u slučajevima prirodnih katastrofa "Evropa RE", a to je Energoprojekt Garant Osiguranje.

"Proizvod koji je Evropa Re donela i koje smo mi primenili u slučaju Sremske Mitrovice jeste osiguranje gubitka. Znači, finanasijskih gubitaka po osnovu smanjenog prinosa, a koji je nastao kao posledica elementarne nepogode, pre svega suše, poplave i svih onih drugih koji sve češće imaju potencijala da ugroze i da više nego prepolove prinose", kaže predsednik Izvršnog odbora kompanije "Energoprojekt Garant Osiguranje" Mirjana Bogićević.

Takvi scenariji u Srbiji viđeni su nebrojeno puta. Učestale suše i poplave dovode do ozbiljnih smanjenja u obimu poljoprivredne proizvodnje. Uzrokuju finansijske gubitke za poljoprivrednike, regionalnu i nacionalnu ekonomiju. Suša je jedan od najvećih rizika, a može da smanji prinos poljoprivrednih kultura za više od 50 odsto.

Svega tri odsto stambenih objekata u Srbiji ima neku vrstu osiguranja od elementarnih nepogoda. Poplave iz 2014. pokazuju da su u ukupnim štetama od poplava, one koje su pokrivene osiguranjem u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj učestvovale sa najviše tri odsto. U Rumuniji je pokrivenost od istih rizika čak 20 odsto.