Valjda je sada jasno - bitkoin je bio balon, i pukao je

Sadašnje generacije, a i one buduće, dobile su upravo bolnu lekciju o špekulacijama – bitkon je bio balon. I pukao je.

Izvor: B92
Podeli
(Foto: Thinkstock)
(Foto: Thinkstock)

Bilo je takvih slučajeva ranije, na ovaj su mnogi pokšali da upozore. Prošle godine, cena bitkoina na kratko je dostigla 19.511 dolara, i onda je počeo potop epskih razmera i ta kriptovaluta izgubila je 82 odsto svoje vrednosti.

Da li to znači da je bitkoin umro? Ne mora da znači – kripovaluta se već nekoliko puta oporavljala i padala.

Mada, treba napomenutu da je i sadašnja vrednost tri puta veća nego početkom prošle godine. Međutim, za obične investitore, koji nemaju običaj da ulaze ranije na tržište potencijalno revolucionarnih novih tehnologija ili da imaju sreću na tržištu, bitkoin je balon koji bi trebalo da posluži kao lekcija. Najvažnija lekcija je: finansijski mehurići su stvarni i mogu da vas koštaju ako ne budete pažljivi.

Formalno, aktivni mehur je samo brz rast i nagli pad cena. Stručnjaci kažu da dosta zavisi od uverenja investitora o stvarnoj vrednosti imovine. Ali teško je identifikovati razlog zašto bi svaki racionalni investitor tako iznenada revidirao svoju procenu dugoročnih dobitaka kompanija 1929. godine ili dugoročnu održivost startapa 2000. godine ili dugoročnu vrednost nekretnina 2007. godine.

Slično tome, nije postojao očigledan razlog zašto bi imalo smisla da se veruje da je bitkoin valuta budućnosti krajem decembra 2017. godine, ali imati takav stav danas je već nešto drugo.

Blumberg piše ni da regulatori nisu srušili bitkoin, zapravo, regulatorna struktura je generalno bila prilično prilagođena tehnologiji. Nisu se pojavile ni kritične tehnološke mane, bitkoin mreža je postala preopterećena, ali ovaj problem je predviđen ranije.

Pre će biti, da je to bila kombinacija više faktora – ponašanja na tržištu, špekulacija, i ulaska na tržište velikog broja novih, slabo informisanih investitora.

Kako prosečni investitori izbegavaju ovakvu sudbinu? Mehuriće je teško uočiti – ako bi bilo laše, logično, ne bi ni postojali. Ali postoje dve važne strategije koje investitori mogu da koriste da ograniče svoj rizik.

Prvo, trebalo bi shvatiti da ne postoji siguran ulog. Optimistična priča o bitkoinu, ta da će zamentii svetske valute, oduvek je imala rupe. Drugo, kriptovalute rade na principu impresivne nove tehnologije, ali postoje i velika ograničenja koja su u vezi sa bezbenošću korisnika koja bi tek trebalo prevazići.

Dakle, u redu je da uložite nešto novca u nešto kao što je bitkoin, ali samo ako cena raste. Ako krene da pada, neće izgubiti mnogo, jer niste ni uložili svu svoju imovinu.

I ono što bi trebalo svima da bude jasno – ako nešto izgleda previše dobro da bi bilo istinito, obično i nije istinito.

Analiza

Legalno je a da li i moralno: Dovedu u stečaj a onda opet gazduju

Premda domaća regulativa dozvoljava da bivši vlasnici firme koju su odveli u stečaj mogu ponovo da je kupe, ukoliko se ne utvrdi da su to učinili namerno i ako ostane imovine za nadmetanje nakon što su u stečajnom postupku namireni svi zaposleni i poverioci, logično je pitanje kako će oporaviti firmu isti ljudi koji su je i oterali u bankrot? Prema tvrdnjama ekonomskih stručnjaka, raskorak između legalnog i moralnog u ovom slučaju je još veći ako se ima u vidu da se utvrđivanjem činjenica da li je firma namerno gurnuta u stečaj u Srbiji niko ozbiljno ne bavi, jer domaćoj praksi nije strano da se preduzeća svesno upropašćavaju uz blagoslov vlasti.

Analiza ponedeljak 12.11. 13:24 Komentara: 5

Rad i iz penzije: Ko, kako i pod kojim uslovima?

U vreme kada ogroman broj penzionera u Srbiji jedva spaja kraj s krajem, ne čudi što se jedan deo njih, koji sebe još uvek smatra radno sposobnim, odlučuje da se ponovo uključi u neizvesnu potragu za radnim mestima. Neizvesnu, ne samo zato što je slobodnih radnih mesta u ponudi relativno malo, već i zbog velike nesigurnosti da će zaista dobiti zaradu koju su prethodno dogovorili sa poslodavcem. I dok se manji deo penzionera ponovo zapošljava preko ugovora o radu, mnogo je veći broj onih koji rade honorarno ili „na crno“, kao noćni čuvari, nadničari na poljima ili prodavci u trgovinama.

Analiza sreda 31.10. 13:51 Komentara: 6

IT jeste 10% BDP-a, ali šta se zaista krije iza te cifre

Krajem prošle nedelje Tatjana Matić, državni sekretar Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija iznela je podatak da je izvoz IT industrije u prvoj polovini ove godine iznosio milijardu evra, što čini 10% bruto domaćeg proizvoda (BDP). Kako je pcpress.rs nezvanično saznao oko 88% tog izvoza čine usluge, tako da o izvozu proizvoda skoro da ne može ni da se govori. Iako najveći zagovornici mogućnosti Srbije da uhvati ritam sa tehnološki jačim državama, non-stop insistiraju na softverskim rešenjima, koja bi trebala da budu osnov srpskog IT izvoza, izgleda da je situacija nešto drugačija.

Analiza utorak 18.09. 17:29 Komentara: 16