IT jeste 10% BDP-a, ali šta se zaista krije iza te cifre

Krajem prošle nedelje Tatjana Matić, državni sekretar Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija iznela je podatak da je izvoz IT industrije u prvoj polovini ove godine iznosio milijardu evra, što čini 10% bruto domaćeg proizvoda (BDP). Kako je pcpress.rs nezvanično saznao oko 88% tog izvoza čine usluge, tako da o izvozu proizvoda skoro da ne može ni da se govori. Iako najveći zagovornici mogućnosti Srbije da uhvati ritam sa tehnološki jačim državama, non-stop insistiraju na softverskim rešenjima, koja bi trebala da budu osnov srpskog IT izvoza, izgleda da je situacija nešto drugačija.

Izvor: PC Press
Podeli
(Foto: Thinkstock)
(Foto: Thinkstock)

Osnovni makroekonomski pokazatelji Srbije

“Prema poslednjem izveštaju Republičkog zavoda za statistiku, realni rast BDP-a u drugom kvartalu 2018. godine u odnosu na isti period prethodne godine iznosio je 4,8%. Posmatrano po delatnostima, najznačajniji pokretači realnog rasta BDP-a u prvom polugodištu su bili: građevinarstvo, polјoprivreda, šumarstvo i ribarstvo, kao i informacione i komunikacione tehnologije. Narodna banka Srbije je stopu rasta za 2018. godinu revidirala naviše na 4% u odnosu na inicijalno planiranih 3,5%, dok Ministarstvo finansija očekuje da će realni rast BDP-a u 2018. biti 4,2%, što je za 0,7 procentna poena bolje u odnosu na početnu projekciju. U poređenju sa drugim evropskim zemlјama stopa rasta Srbije je među pet najuspešnijih zemalјa, a očekivana stopa rasta je iznad globalnog proseka od 3,7% za 2018. godinu”, kaže za pcpress.rs Bojan Stanić, direktor Sektora za strateške analize, analitiku, usluge, servise i pakete proizvoda Privredne komore Srbije.

Prema podacima Sektora za strateške analize PKS-a, ukupna spolјnotrgovinska razmena Republike Srbije za period januar – jul 2018. godine iznosila je 21,8 milijardi evra, što je povećanje od 10,8% u odnosu na isti period 2017. godine. Vrednost izvoza iznosila je 9,4 milijarde evra, što je povećanje od 8,5% u odnosu na isti period prošle godine. Vrednost uvoza iznosila je 12,4 milijardi evra, ili 12,7% više u odnosu na isti period prošle godine. Sa druge strane, međunarodna trgovina uslugama nastavlja pozitivan rast i očekuje se da suficit bude oko jedne milijarde evra.

Industrijska proizvodnja u periodu januar – jul 2018. godine, u odnosu na isti period 2017. godine, ostvarila je rast od 3,7%, dok je prerađivačka industrija ostvarila rast od 3,4%. Prosečna bruto zarada za jun 2018. godine iznosila je 68.047 dinara, dok je prosečna neto zarada iznosila 49.226 dinara. U poređenju sa istim mesecom prošle godine, prosečna bruto zarada je nominalno veća za 5,3%, a realno za 2,9%. Prosečna neto zarada za jun 2018. godine iznosi 417 evra, govore podaci Sektor za strateške analize PKS. Cilj Narodne banke Srbije – stabilna monetarna politika

Inflacioni pritisci su i dalјe mali, naglašava naš sagovornik i dodaje da se inflacija kreće u okviru cilјa NBS (3,0 ± 1,5%). Inflacija u julu je iznosila 2,4% (međugodišnje). Takođe, cilj NBS je stabilnost monetarne politike, održavanju niske, stabilne i predvidive inflacije na srednji rok, što je ujedno i jedan od glavnih preduslova ekonomskog rasta. Tokom prve polovine 2018. godine neto priliv stranih direktnih investicija iznosio je 1,3 milijardi evra (povećanje od 6,9% u odnosu na prethodnu godinu). Prilivi su uglavnom bili koncentrisani u izvoznoj industriji, govore podaci PKS-a.

Republički budžet prešao je na suficit od 1,2% BDP-a u 2017. godini (prvi suficit od 2005. godine). Prema podacima Ministarstva finansija, u periodu januar – jul 2018. godine ostvaren je suficit republičkog budžeta u iznosu 49,1 milijarde dinara. Dobra situacija u javnim finansijama je posledica kontinuiranog rasta poreskih prihoda i održavanja postignutih rezultata fiskalne konsolidacije. Kao posledica, odnos duga prema BDP-u je znatno manji, a krajem jula 2018. godine iznosio je 59,6% što je ispod kriterijuma iz Mastrihta, naglašava Stanić.

Perspektive IT sektora

Kada je reč o izvozu kompjuterskih usluga za prvih šest meseci 2018. godine, u odnosu na isti period prošle godine, povećao se za 36%, sa 341 milion evra na 464 miliona evra. U 2014. godini u odnosu na 2013. izvoz kompjuterskih usluga je zabeležio rast od 16,22%, sa 296 miliona na 344 miliona evra. Sledeće, 2015. zabeležen je rast od 32,27% u odnosnu na predhodnu, i iznosio je 455 miliona evra. Vrednost izvoza u 2016. iznosila je 590 miliona evra i bila je viša za 29,67% u odnosu na 2015. Nešto niži rast je zabeležen u 2017. od 28,81% u odnosu na 2016. godinu i izvoz IT usluga tada je iznosio 760 miliona evra, objašnjava direktor Stanić i dodaje, “Ako govorimo o prosečnoj godišnjoj stopi rasta u istom periodu, od 2013. do 2017. godine, ta stopa je iznosila 26,58% godišnje.

Prema rečima Tatjane Matić, izvoz IT sektora u 2017. iznosio je 900 miliona evra i da se na osnovu rezultata u prvoj polovini godine može da se očekuje rast od 30%. Verovatno je u ovu cifru uključen ukupan izvoz IT sektora, jer je izvoz kompjuterskih usluga prema podacima PKS-a za 2017. godinu iznosio 760 miliona evra. Praktično, to znači da izvoz usluga u ukupnom izvozu IT sektora čini blizu 85%, što opravdava podatke naših nezvaničnih izvora. Izvoz IT proizvoda čini preostalih 15%, odnosno svega 240 miliona evra.

Ujedno, je državni sekretar Matić istakla da bi prilivi od IT industrije bili značajno veći da postoji razvijenija infrastruktura. Ukazala je da je jedan od najvećih izazova u procesu digitalizacije uspostavljanje širokopojasnog interneta kojim je tenutno pokriveno 60% teritorije. Kako je tom prilikom istakla, ulaganje od 110 miliona evra u širokopojasni internet doveo bi do rasta u IT sektoru za 16%, što bi omogućilo rast BDP od dva do 2,5%. “Na osnovu ovih podataka je jasno da digitalizacija ne može da bude zahtev, to je imperativ vremena”, istakla je Matić i dodala da je prošle godine samo u jednom minutu u svetu prosečno razmenjeno 3,7 miliona poruka preko društvenih mreža i poslato 188 e-mailova. Srbija se, prema njenim rečima, visoko kotira kao zemlja kada je u pitanju sajber bezbednost i razvoj informacionog društva.

Upravo sve ove teme biće predmet razgovora i izlaganja učesnika i panelista na prestojećem BIZIT 2018. Ne propustite priliku da iz prve ruke čujete šta nas očekuje u narednom periodu u biznisu i IT sektoru.

Analiza

Tiha voda dolar roni - vreme je da Kina preuzme tron

Najveći svetski uvoznik nafte svakog dana u svoje rafinerije pretovari oko devet miliona barela „crnog zlata“ za koje mora da obezbedi adekvatnu količinu dolara. Kako bi se oslobodila ogromnog deviznog pritiska i promenila odnos snaga na svetskom tržištu nafte, Kina je krajem marta pokrenula berzansku trgovinu fjučersima koji su indeksirani u juanima. Logika je jednostavna: ogromne količine najtraženije svetske sirovine mnogo je bolje plaćati u svojoj nego u tuđoj valuti.

Analiza subota 14.07. 13:33 Komentara: 3