Tiha voda dolar roni - vreme je da Kina preuzme tron

Najveći svetski uvoznik nafte svakog dana u svoje rafinerije pretovari oko devet miliona barela „crnog zlata“ za koje mora da obezbedi adekvatnu količinu dolara. Kako bi se oslobodila ogromnog deviznog pritiska i promenila odnos snaga na svetskom tržištu nafte, Kina je krajem marta pokrenula berzansku trgovinu fjučersima koji su indeksirani u juanima. Logika je jednostavna: ogromne količine najtraženije svetske sirovine mnogo je bolje plaćati u svojoj nego u tuđoj valuti.

Izvor: Milan Kokorić, BiF
Podeli
(Foto: Thinkstock)
(Foto: Thinkstock)

Pokretanje trgovine naftnim fjučersima denomiranim u juanima za Kinu predstavlja istorijski događaj po nekoliko osnova. U pitanju je prva sirovina kojom slobodno mogu da trguju strani investitori i ujedno prvi cenovni indeks sirove nafte lociran u Aziji. Šangajska berza fjučersa već godinama unazad se zalaže za pravljenje ovog koraka, koji bi najvećem svetskom potrošaču energenata trebalo da donese veći uticaj na formiranje cene sirove nafte u Aziji.

Krajnji cilj je, po svemu sudeći, da Kina svoju nespornu ekonomsku moć prevede u „pravu moć“ koja dolazi sa nacionalnom valutom koja ima globalni domašaj, poput dolara i evra danas, odnosno britanske funte u prošlosti

Naftni fjučersi predstavljaju trgovinu naftnim derivatima po trenutnim cenama, za isporuke u budućnosti. Uvoznici ih koriste da bi se zaštitili od očekivanog skoka cena, dok im proizvođači i prerađivači pribegavaju kada su cene u opadajućem trendu. Treba pomenuti i špekulante čiji je cilj unosna preprodaja i koji često veštački „pumpaju“ potražnju kako bi dobili velike količine sirove nafte po nižoj ceni i zatim iznenada prekinuli kupovinu, usled čega bi cene porasle.

Kina je nedavno postala najveći svetski uvoznik nafte i stoga ne čudi da je još 2012. godine ozbiljno razmatrala uvođenje svoje nacionalne valute u trgovinu naftnim fjučersima. U to vreme cena sirove nafte je probila barijeru od 100 dolara za barel i pred Kinom su ležali ogromni izazovi u smislu obezbeđivanja dovoljne količine dolara za podmirivanje buduće potražnje za naftnim derivatima. Nedugo zatim se cena sirove nafte prepolovila, pa je uvođenje „petrojuana“ odlagano iz godine u godinu. Kada je postalo izvesno da je minimum dosegnut i da prognoze za narednih 30 godina predviđaju ne samo nov rast cena sirove nafte, već i gotovo nekontrolisan rast domaće potražnje, Kina je ubrzala pripreme i najzad pokrenula trgovinu naftnim fjučersima u juanima. Prvog dana trgovine ponuđeno je više od 20 miliona barela sirove nafte u fjučersima, čija isporuka je fiksirana za septembar ove godine. Bilo je potrebno nešto više od dva sata da svi ovi bareli dobiju nove vlasnike, a početna cena od 416 juana skočila je za više od 6%.

Igra nulte sume

Zbog čega je rođenje „petrojuana“ važno do te mere da ga pojedini analitičari iz vodećih svetskih finansijskih institucija smatraju jednim od najvećih događaja ikada na tržištima kapitala? Objašnjenje leži u trenutnoj globalnoj strukturi trgovine sirovom naftom, u kojoj su glavni cenovni indeksi izraženi u dolarima, tako da svaki uvoznik mora da ima ili kupi dolare kako bi mogao da plati svoju porudžbinu. Kina je odlučila da je vreme da naftu iz uvoza počne da plaća u sopstvenoj valuti. Problem za SAD leži u igri nulte sume: što je više „petrojuana“ u opticaju, to je manja potražnja za „petrodolarima“ na svetskim energetskim berzama, što bi za posledicu imalo rast inflacije u SAD, dok bi u Kini potražnja za dobrima i uslugama bila u porastu.

Ukoliko Kini pođe za rukom da svu uvezenu naftu plaća u juanima, zemlje koje je snabdevaju će nagomilati ogromne zalihe kineske valute koje će ili biti potrošene na uvoz kineskih dobara, ili upumpane nazad na finansijska tržišta u Kini. U oba slučaja rezultat je isti – dramatično povećavanje kineskog uticaja na globalne ekonomske tokove. Pri tome treba imati na umu da Kina već sada drži najveći pojedinačni udeo u svetskoj trgovini, ima najveće rezerve stranih valuta, i troši većinu sirovina koje se prodaju na svetskom tržištu.

„Prava moć“

Ako se imaju u vidu predviđanja koja kažu da će kineska potražnja za naftom u narednih 20 godina porasti za više od 30 procenata i dostići godišnju potrošnju od 750 miliona tona, logičan zaključak je da bi količina dolara neophodna za kupovinu sve te nafte predstavljala „crnu stavku“ u kineskom deviznom bilansu. Nasuprot tome, trgovina u juanima bi eliminisala zavisnost od dolara i omogućila kineskim uvoznicima da ugovaraju porudžbine i plaćaju kupljenu naftu u juanima. Uz to, kineska valuta bi dobila na reputaciji i suptilno se nametnula kao moguće sredstvo plaćanja u globalnoj trgovini, što je deo dugoročne strategije kineskih vlasti odnosno želje da se poveća udeo od 2% koji juan trenutno ima u globalnim finansijskim transakcijama. Ne treba zaboraviti ni inicijativu „Jedan pojas, jedan put“ koja je za Kinu od suštinske važnosti i počiva na jačanju ekonomskog uticaja ove zemlje u Evroaziji i na Bliskom istoku.

Rusija je još 2015. godine pristala da Kini prodaje naftu za juane, a iste godine to je učinila i Angola. Obe zemlje su maltene preko noći dramatično povećale isporuke ka Kini i u istoj godini pretekle Saudijsku Arabiju, koja je uprkos rekordnim isporukama, trenutno tek četvrti najveći snabdevač Kine sirovom naftom. Kina želi da učestvuje u najavljenom izlasku saudijske nacionalne naftne korporacije na berzu i na taj način poveća pritisak na saudijske trgovce, kako bi i oni prihvatili juan kao sredstvo plaćanja. Krajnji cilj je, po svemu sudeći, da Kina svoju nespornu ekonomsku moć prevede u „pravu moć“ koja dolazi sa nacionalnom valutom koja ima globalni domašaj, poput dolara i evra danas, odnosno britanske funte u prošlosti.

Šta će se promeniti

Bez obzira na značaj i potencijal „petrojuana“, analitičari se uglavnom slažu da ne treba očekivati da će se poredak međunarodnih valuta preko noći okrenuti naopačke. Ukoliko i bude tektonskih promena, biće potrebne godine da se one osete a proces globalizacije juana će, po svemu sudeći, ići polagano i pratiti proces ustoličavanja Kine kao najveće svetske ekonomije. Među glavnim faktorima svakako će se naći konvertibilnost kineske valute, koja je trenutno pod striktnom kontrolom vlade. Treba sačekati i reakciju najvećih naftnih korporacija i videti u kojoj meri će one prihvatiti juan kao sredstvo plaćanja odnosno biti spremne da mu se „izlože“.

Interesantno je da su za sada mnogo veći interes pokazali globalni giganti komoditi trgovine, pa su tako Glenkor i Trafigura bili najveći kupci u prvom danu trgovine na Šangajskoj berzi. Kineska vlada uvela je i određene mehanizme za zaštitu od špekulacija, tako da će se cene na dnevnom nivou menjati u okviru limita od 5%. Uz to je profitna margina limitirana na 7%, a troškovi skladištenja sirove nafte su veći od globalnog proseka. Što se tiče individualnih investitora, oni mogu trgovati naftnim fjučersima ukoliko, na svoj račun na Šangajskoj berzi polože depozit od pola miliona juana.

Denomincija naftnih fjučersa u juanima u ovom trenutku deluje prevashodno kao zaštitna mera za kineske uvoznike i potrošače. Biće potrebno mnogo vremena da „petrojuan“ postane regionalna indeksna valuta, a još više da stekne globalni uticaj. Ovo bi za mnoge velike igrače predstavljalo izvor frustracija, ali ako postoji nešto što se u Kini može pronaći u praktično neograničenim količinama, to je strpljenje.

Analiza

Gde je zapelo - ko nam koči ukidanje rominga

Na samitu lidera Zapadnog Balkana i Evropske unije u Sofiji prošle nedelje dogovoreno je da se u narednom periodu cena prenosa podataka u romingu između zemalja Zapadnog Balkana i EU izjednači, ali nije postignut dogovor o ceni razgovora i slanja SMS poruka niti je dogovoren iznos koji bi u narednom periodu operatori za roming usluge naplaćivali prilikom boravka naših građana u Uniji.

Analiza subota 26.05. 10:28 Komentara: 26