Koliko smo daleko od berzanskog sveta?

Beogradska berza je u prošloj godini uspela donekle da isprati rast globalnih tržišta, ali je po pokazanim karakteristikama domaće akcionarstvo nastavilo da odudara od uređenog berzanskog sveta.

Podeli
(Foto: Thinkstock)
(Foto: Thinkstock)

Drugu godinu zaredom domaće tržište akcija zabeležilo je rast vrednosti, ovaj put jednocifrenom stopom rasta od nepunih šest odsto odnosno skoro deset procenata realnog prinosa korigovanog za jačanje dinara u odnosu na evro. Promet akcija je porastao skoro 30 procenata u odnosu na 2016. godinu, ali je ostao prilično skroman - 67,9 miliona evra (prosečan dnevni promet od oko 270 hiljada evra).

Rastu prometa najviše je doprinelo preuzimanje Energoprojekta čime je nastavljen trend konsolidacije vlasništva na domaćoj berzi, sa sve minornijom količinom akcija raspoloživih za trgovanje. Da bude još gore, preuzimanje najvećeg domaćeg građevinara još jednom je izravno pokazalo sve slabosti domaćeg akcionarstva, potvrdivši da odsustvo investitora na domaćoj berzi predstavlja sve samo ne puku slučajnost. U bici za Energoprojekt moglo se svašta videti - postupanje zainteresovanih strana mimo svih legalnih okvira, regulatorno telo nedoraslo situaciji, država kao manjinski akcionar u ulozi glavnog statiste... Stoga i ne čudi masovan odziv akcionara na prodaju akcija, dok je potvrda ispravnosti ovog postupka stigla u potonjem padu cene akcija od tridesetak procenata.

Rastu Beogradske berze u protekloj godini najviše je doprineo Aerodrom "Nikola Tesla", pre svega usled sprovođenja koncesionog postupka za ovu kompaniju. Ovaj kratkoročni dobitak za investitore biće u slučaju izbora koncesionara novi gubitak za tržište jer će još jedna, koliko toliko likvidna hartija, u dugom periodu postati tek ikebana domaće berze. Doprinos skoku tržišta prošle godine dale su visokim dvocifrenim stopama rasta i najmanje kompanije indeksne korpe (Metalac, Impol Seval, Jedinstvo Sevojno), pre svega usled njihovog dobrog poslovnog trenda. Naftna industrija Srbije, uprkos snažnom preokretu poslovanja i poboljšanju profitabilnosti, nije uspela da zabeleži rast vrednosti u 2017, pre svega usled očitog odsustva krupnijih portfeljnih investitora. NIS kao najveća domaća kompanija polako postaje zatočenik nelikvidnog tržišta, premda je ostao retka karika domaće berze koja podseća na funkcionisanje uređenih tržišta.

Na globalnom nivou, viđen je snažan rast ključnih tržišta na krilima obećanja nove američke administracije (poreska reforma, državne infrastrukturne investicije, deregulacija), koji je u više navrata tokom godine dovodio do novih berzanskih rekorda. Glavni američki berzanski pokazatelji porasli su lani u proseku preko 20 procenata, čemu je doprinelo i veliko slabljenje dolara od oko 14 odsto. Predvodnik talasa rasta ponovo su bile tehnološke kompanije, premda su natprosečne prinose doneli i tradicionalni američki biznisi (mahom stacionirani u korpi Dow Jones 30). Glavno tržište evrozone, Nemačka, skočilo je 12,5 procenata, pre svega usled nastavka dobrih rezultata ove izvozne privrede koju nije osujetilo ni jačanje evra koji je stigao do dvogodišnjeg maksimuma u odnosu na dolar.

Proteklu berzansku godinu obeležilo je i tržište kriptovaluta, koje je nakon abnomarnog rasta pred kraj 2017. dobilo sve karakteristike piramidalne sheme. Rekordno visoki nivoi svetskih berzi, mahom posledica aktivnosti centralnih banaka u godinama za nama, povisili su apetite ulagača, koje obično prati ignorisanje rizika. Dovoljan razlog da se u 2018. dobrano preispita opravdanost aktuelnih vrednovanja finansijskih instrumenata, bilo da su to akcije najpoznatijih svetskih kompanija ili tehnološke novotarije poput bitcoina.

Autor: Nenad Gujaničić, Momentum Securities

Analiza

Da li je ovo raj ili pakao za privrednike iz Srbije?

Ako ste privrednik koji se više oslanja na okolnosti nego na jasno definisane ciljeve i naredni posao započinjete tek pošto se odmorite od prethodnog – teško ćete uspeti u Nemačkoj. Ukoliko, pak, tačno znate šta hoćete, umete to jasno da predstavite, poštujete dogovoreno i unapred planirate naredne korake, onda imate velike šanse da se dobro snađete na nemačkom tržištu.

Analiza četvrtak 15.02. 19:55 Komentara: 13

"Paraćin vs. BG na vodi: 2,5x više kvadrata"

Direktne strane investicije ne znače obavezno veću zaposlenost, poručio je Saša Paunović, predsednik opštine Paraćin. Paunović je predstavio detaljno istraživanje o ulaganjima i broju zaposlenih paraćinskoj opštini godinama unazad. Podaci ukazuju da je potrebno preispitivanje decenije politike državnih podsticaja velikim stranim kompanijama, budući da se na primeru ovog grada i opštine, vidi da na porast zaposlenosti najviše utiču domaća mala i srednja preduzeća. U istraživanju ima i zanimljivo poređenje sa projektom gradnje "Beograd na vodi" u prestonici.

Analiza četvrtak 2.11. 08:51 Komentara: 18
strana 1 od 54 idi na stranu