Ko kupuje Viktoriju? Dva igrača, malo jača

U trci za otkup dugova jedne od najvećih domaćih kompanija su MK Miodraga Kostića i konzorcijum dva američka investiciona fonda. Onaj ko se prvi dogovori sa bankama mogao bi postati novi većinski vlasnik Viktorije.

Petrica ĐakovićIzvor: NIN
Podeli
Foto: Thinkstock
Foto: Thinkstock

NIN-ovi izvori tvrde da i bankama više odgovara da svoje dugove prodaju zainteresovanim investitorima, pa čak i uz veliki otpis, jer bi u suprotnom Viktorija mogla da ode u stečaj, pa bi kreditori bili još više „ošišani“. Zato se i očekuje da će do dogovora banaka, sadašnjih vlasnika i zainteresovanih kupaca sigurno doći. A ko će postati većinski vlasnik Viktorija grupe, zavisiće od toga ko je spreman da bankama plati više za otkup njihovih potraživanja.

Da su se dugovi Viktorija grupe domaćim bankama i stranim finansijskim institucijama pokazali kao tvrđi orah no što je rukovodstvo ove kompanije mislilo pre godinu-dve dana, kada je u finansijskom izveštaju navedeno da će kompanija „biti u mogućnosti da iz poslovanja generiše dovoljno novca za plaćanje svojih obaveza“, pokazuje žurba da firma pronađe novog vlasnika. NIN saznaje da konzorcijum dva inostrana investiciona fonda Jork kapital menadžment i Elements kapital partners pregovara sa bankama kojima Viktorija grupa duguje kako bi otkupili njihova potraživanja. Ukoliko u tome i uspeju, ovi fondovi mogli bi za oko polovinu iznosa duga, postati većinski vlasnici Viktorija grupe, koju čini čak 15 zavisnih preduzeća. U saopštenju koje su izdali početkom ove nedelje, predstavnici investicionih fondova tvrde da su se prošlog petka sastali i sa premijerkom Anom Brnabić, ali i sa bankarima koji drže dugove Viktorija grupe i koji su se, stoji u saopštenju, obavezali da će pronaći rešenje da sačuvaju sva radna mesta u ovoj kompaniji, ali i posao za nekoliko hiljada lokalnih poljoprivrednika koji rade za nju. Pomenuti fondovi, kažu, nameravaju da ulože i dodatnih 100 miliona evra kako bi od gotovo posrnule kompanije napravili regionalnog lidera u sferi agrobiznisa, i „raduju se što će novac uložiti pre kraja ove godine“.

NIN, međutim, saznaje da u ovoj trci za većinsko vlasništvo u Viktorija grupi nisu sami, kao i da posao preuzimanja vlasništva neće ići tako brzo i lako kao što se najavljuje za početak decembra. Naime, iste namere kao i dva fonda ima i MK grupa Miodraga Kostića, iako je iz nje, takođe prošle nedelje, stiglo saopštenje medijama da ne objavljuju neproverene informacije. A oglasili su se posle navoda da „Kostić kupuje Viktorija grupu“.

Prema saznanjima NIN-a, namera oba potencijalna kupca je da se dogovore sa banakama da od njih otkupe 265 miliona evra dugova Viktorija grupe. Naravno, uz diskont koji bi mogao iznositi i više od 50 odsto, te da onda konverzijom tog potraživanja u kapital kompanije postanu njeni većinski vlasnici. Pojednostavljeno, investitori bi od banaka mogli kupiti dug za 120 do 160 miliona evra, jer banke su svesne da od dužnika, Viktorija grupe, teško da mogu naplatiti više. Time bi budući kupac duga stekao pravo da se upiše kao većinski vlasnik kompanije. Time bi, najverovatnije, ne samo stekli mogućnost da grupom upravljaju, nego bi Viktorija grupu očistili i od dugova koji se pokazali kao nepremostiva prepreka za njeno dalje poslovanje. Protiv ove strategija nema ništa ni sadašnja uprava Viktorija grupe, jer je svesna da je i za kompaniju to najbolje rešenje, s obzirom na to da je pogrešnim poslovnim odlukama od pre nekoliko godina i zapala u finansijske probleme.

Izvori NIN-a bliski kreditorima kažu da su oni prilično nestrpljivi, te je rešenje potrebno pronaći što pre, ali ono nije jednostavno kako se u medijima predstavlja. Najpre je potrebno postići dogovor sa devet kreditora - sedam domaćih banaka, Evropskom bankom za obnovu i razvoj i Međunarodnom finansijskom korporacijom (ogranak Svetske banke) - o otkupu celog ili bar najvećeg dela duga, a to nije lako, jer banke imaju i „različite iznose kredita i različita sredstva obezbeđenja“, a svi raniji pokušaji da se dug otkupi uz određeni otpis su propali. Budući kupac sa bankama mora da dogovori cenu otkupa tih potraživanja i onaj ko u tome uspe, verovatno će mnogo lakše nakon toga postići i dogovor sa sadašnjim akcionarima Viktorija grupe o strukturi budućeg vlasništva i načinu upravljanja kompanijom, nakon promene vlasničke strukture.

Foto: Thinkstock
Foto: Thinkstock

Viktorija grupu su, inače, pre 16 godina osnovali Stanko Popović, Milija Babović i Zoran Mitrović, ali tokom prethodnih godina kompanija se širila, menjala je i sedište i suvlasnike. Vlasničke udele stekli su, u međuvremenu, i EBRD (21,35 odsto) i Apsara limitid sa Kipra (11 odsto), dok po 22,55 odsto udela imaju Zoran Mitrović i Milija Babović. Preostalih 22,55 odsto Viktorija grupa je pre nekoliko godina otkupila od Stanka Popovića, pa je sama kompanija postala vlasnik njegovih akcija.Upućeni kažu da je kompanija zapala u probleme u poslovanju zbog nemogućnosti da povrati ili čak i da pokrene neke od svojih investicija, što ju je onda dovelo u situaciju da firme u njenom sastavu, poput Sojaproteina koji je jedinstven po tome što jedini proizvodi genetski nemodifikovanu soju u Evropi, opterećene visokim troškovima kamata, počnu da posluju sa gubicima, umesto sa profitom.

Prema konsolidovanom finansijskom izveštaju za 2016. Viktorija grupa je zabeležila neto gubitak od 4,8 milijardi dinara, trostruko veći nego godinu dana ranije. Poslovni prihodi pali su sa gotovo 57 na 45 milijardi dinara, dok su prihodi od prodaje robe smanjeni na trećinu. Grupa, ipak, ima najveći problem sa kreditima - em što dostižu 258 miliona evra (plus još oko 6,7 miliona evra dinarskih kredita), em što je većina dospela za naplatu, pa se čeka ishod pregovora sa strateškim partnerima. Zato se u finansijskom izveštaju i navodi da su kratkoročne obaveze Viktorija grupe poslednjeg dana 2016. bile veće od njene obrtne imovine.

Iako upućeni kažu da ih ne čudi zainteresovanost investitora za većinsko vlasništvo nad Viktorija grupom, jer u njenom sastavu ima atraktivnih proizvodnih pogona, poput Viktorija logistika, Viktorijaoila u Šidu, Sojaproteina, ali i Veterinarskog zavoda u Subotici, činjenica je da je većina kompanija koje čine grupu prošle godine zapala u gubitke. Gledajući njihove pojedinačne finansijske izveštaje vidi se da je Sojaprotein, primera radi, iz dobiti od 1,1 milijardu u 2015. prešao u gubitaša naredne godine, sa ostvarenim neto gubitkom od 383 miliona dinara, a isto se desilo i firmi Viktorijaoil, kao i Luci Bačka Palanka, koja je takođe u sastavu Viktorija grupe. Izvori NIN-a navode da je ovaj gubitak posledica nekih loših poslovnih odluka u prethodnom periodu, kada je bilo dosta grešaka i sa finansiranjem setve kod kooperanata.

U Viktoriji za NIN kažu da kontinuirano razmatraju opcije za strateška partnerstva, zajedničko investiranje, akvizicije i spajanja, ali da ne mogu komentarisati dalje planove dok traju pregovori. Ipak, kažu da se trenutno pregovara u ime cele grupe, a ne pojediničanih kompanija u njenom sastavu. Na pitanje šta je dovelo do problema u poslovanju i gubitaka, odgovaraju: „Osnovni pokretači smanjenja dobiti kompanija, poput Sojaproteina ili Viktorijaoila, jesu usklađivanje tržišne vrednosti njihove non core imovine sa trenutno važećim tržišnim okolnostima, kao i visoka opterećenost kompanija rashodima za kamate i kursnim razlikama“. Upitani šta se desilo sa njihovom fabrikom biodizela u Šidu, kažu da je jedan od važnih razloga za donošenje odluke o ovoj investiciji bilo očekivano usvajanje ekoloških propisa u skladu sa regulativom EU, koji bi regulisali obavezu mešanja određenog procenta biodizela u dizel gorivo koje se koristi na domaćem tržištu. „Trenutno ova fabrika proizvodi samo jestivo rafinisano ulje, ali ukoliko se steknu tržišni uslovi odnosno potreba za biodizelom, oprema i tehnologija omogućavaju da se ponovo počne proizvodnja biodizela“, kažu u Viktorija grupi, dodajući da su do potpisivanja „stend stil“ aranžmana sa kreditorima (mirovanje obaveza) uredno plaćali svoje obaveze i da su do tada ukupno za kamate isplatili nepuna 63 miliona evra. „Tada su počeli pregovori sa strateškim partnerima i oni treba da rezultiraju reprogramom dugova koji će omogućiti usklađenost sa otplatnim kapacitetom kompanije i unaprediti rast i razvoj kroz nove investicije, prvenstveno u Sojaproteinu“.

Analiza

Da li je ovo raj ili pakao za privrednike iz Srbije?

Ako ste privrednik koji se više oslanja na okolnosti nego na jasno definisane ciljeve i naredni posao započinjete tek pošto se odmorite od prethodnog – teško ćete uspeti u Nemačkoj. Ukoliko, pak, tačno znate šta hoćete, umete to jasno da predstavite, poštujete dogovoreno i unapred planirate naredne korake, onda imate velike šanse da se dobro snađete na nemačkom tržištu.

Analiza četvrtak 15.02. 19:55 Komentara: 12

"Paraćin vs. BG na vodi: 2,5x više kvadrata"

Direktne strane investicije ne znače obavezno veću zaposlenost, poručio je Saša Paunović, predsednik opštine Paraćin. Paunović je predstavio detaljno istraživanje o ulaganjima i broju zaposlenih paraćinskoj opštini godinama unazad. Podaci ukazuju da je potrebno preispitivanje decenije politike državnih podsticaja velikim stranim kompanijama, budući da se na primeru ovog grada i opštine, vidi da na porast zaposlenosti najviše utiču domaća mala i srednja preduzeća. U istraživanju ima i zanimljivo poređenje sa projektom gradnje "Beograd na vodi" u prestonici.

Analiza četvrtak 2.11. 08:51 Komentara: 18

Pitanje od million USD – otkud sindikatu 250.000 EUR

Posle pisanja Danasa da rukovodstvo Samostalnog sindikata u kompaniji Fijat-Krajsler automobili Srbija, radnicima te fabrike koji su letos štrajkovali, isplaćuje jednokratnu novčanu pomoć, nedavno se oglasio suparnički Granski sindikat industrije, energije i rudarstva Nezavisnost koji je od premijerke Ane Brnabić i nadležnih državnih organa zatražio da "ispitaju dešavanja u FCA Srbija".

Analiza sreda 27.09. 12:16 Komentara: 8
strana 1 od 53 idi na stranu