Najslabija godina za srpske korporacije od izbijanja krize

Sumarno posmatrano, kompanije koje sačinjavaju reperni indeks Beogradske berze, Belex15, zabežile su u prošloj godini prihod od 375,5 milijardi dinara što predstavlja smanjenje od 11,2 odsto, dok je ukupan neto dobitak oslabio 48,6 odsto na 23,5 milijardi dinara.

NIS je i u protekloj poslovnoj godini bio dominantna članica indeksne korpe sa učešćem od oko 60 odsto u ukupnim prihodima i krajnjem rezultatu. Pre svega usled pada cene sirove nafte, prihod NIS-a se spustio 18,5 odsto na 210,7 milijardi dinara, dok je dobit oslabila 47,5 odsto na 14,6 milijardi dinara. S obzirom na aktuelni oporavak cene nafte, za očekivati je da u tekućoj godini bude zabeležen preokret trenda, čemu će doprinos dati i ozakonjena naplata duga od Srbijagasa.

Osim NIS-a, najveći doprinos slabijim rezultatima dala je Komercijalna banka koja je zabeležila ogroman gubitak od 6,3 milijarde dinara, premda je godinama ranije poslovala sa visokim dobicima. Očito je reč o ispravkama vrednosti loših plasmana koje su sprovedene sa novom upravom, što je još jednom bacilo svetlo na nizak kvallitet finansijskih izveštaja domaćih kompanija, posebno banaka.

Veliki pad profitabilnosti od 85 odsto zabeležio je i Imlek, u prvoj godini nakon preuzimanja od investicionog fonda Mid Europa, ali pre svega kao posledica visokih ostalih rashoda (obezvređenje osnovnih sredstava). Oštar pad profitabilnosti zabeležilo je i Jedinstvo iz Sevojna usled otežanih uslova poslovanja u Rusiji i sve nepovoljnije poslovne klime na domaćem tržištu.

Dobitnik protekle godine bio je Tehnogas koji je ostvario rekordnu dobit od 3,6 milijardi dinara, ali u velikoj meri zahvaljujući jednokratnim efektima. Ekspanziju profitabilnosti zabeležila je i AIK banka, dok je Metalac uspešno sanirao udare ruske krize boljim poslovanjem na domaćem i drugim stranim tržištima što mu je donelo rast dobiti od 31,3 odsto. I bečejski Sojaprotein je ostvario snažan skok prihoda i profita na 1,1 milijardu dinara, ali se kompanija i dalje bori sa visokim nivoom duga koji je reprogramiran od strane banaka.

Gotovo identičnu profitabilnost kao i godinu pre zabeležili su građevinar Energoprojekt holding i vranjski Alfa plam, dok je standardno zdravo poslovanje i u 2015. prikazala Galenika Fitofarmacija uz rast profita od 14,2 odsto.

Osim Komercijalne banke, dakle, sve kompanija iz indeksne korpe zabeležile su pozitivno poslovanje u protekloj godini, još jednom potvrdivši nadmoć korporativne forme organizovanja kada su u pitanju velike kompanije. Istina, rezultati bi bili značajno bolji da tržište kapitala funkcioniše na način zbog kojeg i postoji u uređenim ekonomijama, ali sa ovdašnjim tretmanom berze i akcionarstva teško da ćemo taj scenario gledati na našim prostorima.