Nije glup ko ide u ŠUP

Šta je to zapravo “dualno obrazovanje”, da li bi ga i zašto trebalo uvesti u Srbiji, ko se i zašto tome protivi i ko će, na kraju krajeva, sve to da plati

Izvor: Novi magazin/Mijat Lakićević
Podeli
(Foto: Thinkstock.com)
(Foto: Thinkstock.com)

Na nedavnom skupu “Nauka, privreda i društvo”, koji je organizovala Srpska akademija nauka (NM br. 267, 9. jun) Branko Milutinović, (su)vlasnik svetski najpoznatije srpske firme Nordeus, kao jedan od najvećih problema s kojima se oni suočavaju naveo je – nedostatak odgovarajućih kadrova. Tačnije – to što srpski obrazovni sistem “proizvodi”, s jedne strane, ljude pune nepotrebnih znanja, a sa druge, bez ikakvih dodira sa praksom. Sa ovom konstatacijom složili su se i svi drugi privrednici koji su učestvovali na tom skupu: Miodrag Kostić, MK grupa (poljoprivreda, bankarstvo, hotelijerstvo), Andrej Jovanović (“Moji brendovi”, tj. “Knjaz”, “Bambi” i “Imlek”, dakle prehrambena industrija), Dobroslav Bojović, Napred (građevinarstvo) i Nebojša Matić, Mikroelektronika (elektronska industrija). A složili su se i prisutni akademici.

Doduše, svi oni su pre svega mislili na visoko obrazovanje, ali su nam njihove reči više poslužile kao šlagvort za glavnu temu jer je visoko obrazovanje nekako mnogo više u društvenom fokusu, mada je zapravo stanje u srednjem obrazovanju još gore. Jer, tek se tu programi nisu menjali decenijama i tek je rascep između onoga što škole stvaraju i što privredi treba ogroman. Tako da su preduzeća koja su htela da obezbede potrebne kadrove morala sama da ih školuju. Kao što je, recimo, uradio nemački Simens koji je, da bi mogao da popuni radna mesta za koja je potrebna srednja stručna sprema, u subotičkim školama morao sam da organizuje posebna odeljenja, kako je to još pre nekoliko godina u razgovoru za Novi magazin ispričao tadašnji direktor Miodrag Rajlić. Naravno, Simens je veliki pa to može sebi da priušti, ali veliki broj malih firmi to nije u stanju, pa se od preduzetnika u Srbiji neretko čuje da moraju proizvodnju da organizuju samo u jednoj smeni jer za drugu nemaju ljudi. Kada se to podigne na makronivo ispada da je nedostatak stručne radne snage ograničavajući faktor privrednog rasta zemlje. Na listi prepreka u razvoju poslovanja nedostatak kadrova primiče se vrhu – u 2006. godini bio je na osmom mestu, u 2013. se našao na 3. mestu. Ovaj problem, međutim, ima još jednu, socijalnu dimenziju. Mlade nezaposlenost pogađa mnogo više nego druge kategorije stanovništva: dok je opšta stopa nezaposlenosti u Srbiji oko 20 odsto, među mladima je dvostruko veća.

Najveći potencijali

Analiza odgovora na upit o potrebama privrede pokazuje da najveći deficit u kadrovima postoji u metalskoj i elektroindustriji, poljoprivredi, tekstilnoj industriji i građevinarstvu. Na osnovu toga izabrani su sledeći obrazovni profili za zanimanja u kojima postoji veliki potencijal za zapošljavanje:

Električar: veštine u vezi sa električnim instalacijama (izuzev onih koje se odnose na visoki napon);

Bravar-zavarivač: veštine u vezi sa različitim vrstama zavarivanja, uključujući veštine i znanja u vezi sa obradom metala;

Industrijski mehaničar: veštine u vezi sa upravljanjem mašinama i postrojenjima u proizvodnji, njihovim održavanjem i popravkama.

P(OTPOR)A: Iako (već) na prvi pogled deluje logično, ideja o dualnom obrazovanju, tj. učenju koje će se uporedo odvijati u školi i fabrici, nije oberučke prihvaćena u Srbiji. Naprotiv. Da li zato što se u ulozi jednog od njenih prvih zagovarača pojavio Aleksandar Vučić ili zbog generalnog otpora kulturno-prosvetne zajednice bilo kakvim sistemskim promenama – nije ni važno, tek otpora je bilo mnogo. To je razumljivo jer u promenama, čak i kad su na bolje i u korist većine, uvek neko strada. Ipak, ne treba zaboraviti – iako smo očigledno zaboravili – da je sličan sistem u Srbiji, kao i u celoj Jugoslaviji, već postojao. Ne, nisu to bile čuvene “šuvarice” i usmereno obrazovanje, nego škole učenika u privredi, skraćeno ŠUP. Đaci koji su pohađali te škole, čuveni šupovci, išli su pola u školu, pola u neko preduzeće gde su se obučavali zanatu koji su odabrali. Tako je u Srbiji u to vreme, za razliku od današnjeg, bilo mnogo odličnih majstora, koji su posao lako nalazili ne samo u blaženopočivšoj SFRJ, nego i diljem zapadne Evrope, naročito u Nemačkoj.

I upravo iz Nemačke – koja je u međuvremenu, za razliku od nas, sačuvala i industriju i sistem dualnog obrazovanja – stiže glavna potpora (re)implementaciji, tj. ponovnom uvođenju ovog oblika školovanja u Srbiju. Nemačka Vlada, naime, posredstvom dve važne institucije – Nemačkog društva za međunarodnu saradnju (GIZ) i Privredne komore Nemačke (DIHK) – trenutno daje najveću podršku uvođenju sistema dualnog stručnog obrazovanja u Srbiji. Ali, u ovaj proces uključile su se aktivno i Privredna komora Austrije, kao i Švajcarska organizacija za razvoj i saradnju. Ove tri u svakom pogledu, a ne samo u privrednom, visokorazvijene zemlje trebalo bi da budu garancija da se radi o primeru koji nije loše slediti.

Ali, nažalost, nisu samo najrazvijeniji otišli daleko ispred Srbije. U susednoj “Lijepoj našoj” Hrvatska obrtnička komora (HOK) već 16 godina sprovodi dualni model obrazovanja za trogodišnje zanatske profile. Trenutno se na ovaj način mladi u Hrvatskoj obrazuju za čak 25 zanimanja.

Srbija je, međutim, tek na početku. Uz pomoć već pomenutog GIZ-a urađena je Studija izvodljivosti reforme srednjeg stručnog, odnosno uvođenja dualnog obrazovanja u Srbiji. Krajem prošle i početkom ove godine (od novembra do februara) ta studija je promovisana po celoj zemlji, u 15 gradova (Kragujevac, Užice, Zaječar, Kruševac, Novi Sad, Kraljevo, Subotica, Valjevo, Sremska Mitrovica, Sombor, Zrenjanin, Leskovac, Pančevo, Kikinda i Požarevac).

“Na tim konferencijama u regionalnim privrednim komorama učestvovalo je preko 400 poslodavaca koji su takoreći jednodušno podržali uvođenje dualnog obrazovanja i izrazili spremnost da se u tome i lično angažuju”, kaže na početku razgovora za Novi magazin Mirjana Kovačević, direktor Centra za edukaciju Privredne komore Srbije. Kao institucija čiji je glavni zadatak da služi interesima privrede, na sebe preuzela jednu od glavnih uloga u sprovođenju ovog poduhvata.

No, čak i nezavisno od toga, angažovanje privrednika u ovoj stvari prosto je prirodno pošto su oni i do sada održavali veze sa školama. Prema istraživanju koje je sprovela Komora, u Srbiji oko 1.300 privrednih subjekata već ostvaruje neki vid saradnje sa školama. Ali to se najčešće ogleda u svakojakim donacijama (oprema, mašine, materijali). To su svakako pozitivna nastojanja, ali “donacije ne mogu pratiti dinamiku tehničko-tehnoloških promena u proizvodnji, a vežbanje u školskim radionicama ne može biti adekvatna zamena za realne radne uslove”, kaže Kovačević.

Sa druge strane, istraživanja takođe pokazuju da poslodavci češće sami organizuju obuke da bi pokrili nedostatke u edukaciji mladih za vreme njihovog školovanja nego što sprovode ili mlade šalju na visokosofisticirane i napredne obuke.

Uvođenje dualnog modela obrazovanja predstavlja investiciju, ali je ipak znatno skuplje za privredu da nema obučene kadrove. Prema rezultatima jednog istraživanja, od 2001. do 2012. godine nedostaci obrazovnog sistema (čitaj nedostatak potrebnih kadrova) privredu su koštali blizu 3,5 milijardi evra.

Slučaj Sremska Mitrovica

Treću godinu uzastopce engleski časopis FDI, specijalizovano izdanje Fajnenšel tajmsa, Sremsku Mitrovicu svrstava među Top 10 evropskih gradova budućnosti po ekonomskom potencijalu. Nesumnjiv uspeh postignut je zahvaljujući organizovanom privlačenju investitora iz celog sveta. Na putu daljeg napretka, međutim, Sremskoj Mitrovici uskoro se može ispostaviti jedna ozbiljna prepreka – nedostatak kadrova potrebnih za novo vreme i novu industriju koja se stvara u središtu Srema.

Sremska Mitrovica ima 4.000 nezaposlenih, što za grad sa bezmalo 80.000 stanovnika nije previše, posebno u poređenju sa drugim jedinicama lokalne samouprave, AP Vojvodinom i Srbijom u celini, ali veliki problem je obrazovna struktura nezaposlenih. Prema rečima gradonačelnika Branislava Nedimovića (intervju Novi magazin, broj 252, 25. Februar 2016, strane 24-27, link http://www.novimagazin.rs/vesti/intervju-branislav-nedimovic-kako-ugoditi-gospodinu-investitoru) “kvalifikovanost ljudi je najveći problem”. Kao primer naveo je Hemijsku školu koja “ima smerove koji ničemu ne služe”.

Jedinica lokalne samouprave ne može da sprovodi reformu obrazovnog sistema, ali može da je inicira i podrži najavljene promene, poput dualnog obrazovanja.

U susret novom sistemu Sremska Mitrovica je kroz poseban projekat izdvojila novac iz budžeta kojim subvencioniše kompanije da izaberu i po svojim programima obučavaju ljude za struke koje su im potrebne. Prema dostupnim informacijama, dve kompanije će obezbediti posao za 50 tako obučenih mladih ljudi.

Sremska Mitrovica na svojoj teritoriji ima deset osnovnih i šest srednjih škola (ako ne računamo muzičke), kao i Visoku školu strukovnih nauka. To je dovoljan potencijal za usmeravanje mladih za školovanje prema potrebama tržišta rada.

NEPOZNANICE: Sadašnji sistem srednjeg stručnog obrazovanja u Srbiji prevashodno je školski, a učenje na radu, i kada ga ima, odvija se u virtuelnim školskim radionicama, a ne u preduzećima. Sa druge strane, dualno obrazovanje je model stručnog obrazovanja po kojem se ono realizuje na dva mesta: u obrazovnoj instituciji, tj. školi i u preduzeću. Ono što je najvažnije – najveći broj časova, čak do 80 odsto, realizuje se u kompaniji. Zbog toga se učenici nalaze u posebnom obrazovno-radnom odnosu sa firmom, tj. poslodavcem.

To u Srbiji, međutim, danas nije, a i ne može biti slučaj. Naprotiv, u postojećoj saradnji između škola i privrede ima mnogo neizvesnog i neuređenog. Najpre, ta saradnja nije sistemski uspostavljena i regulisana već se pre svega zasniva na pojedinačnim inicijativama i entuzijazmu škola i nastavnika sa jedne, odnosno roditelja, sa druge strane. Zatim, kriterijumi za izbor kompanija u kojima će se realizovati praktična nastava, odnosno uslovi za akreditaciju učeničkih radnih mesta, nisu utvrđeni. Takođe, nisu definisana prava i obaveze kompanija, ali ni učenika. I, konačno, nisu definisani uslovi koje mora ispuniti radnik u kompaniji da bi mogao biti mentor učenicima.

Ali, iako upravo sa stanovišta privrede nesumnjivo poželjno, dualno obrazovanje (do)nosi i određene probleme. Pre svega zbog već pomenute činjenice da, s obzirom na to da se ono najvećim delom realizuje u preduzećima, ona snose i najveći deo troškova. Utešno, pak, za privrednike može biti to što se 60 do 80 odsto tih troškova odnosi na stipendiranje samih učenika (zarada i osiguranja). Povrh toga, deo tereta na sebe preuzima i država koja pruža podršku kompanijama: kako direktnu, putem subvencija (na primer, kompenzacijom jednog broja isplaćenih zarada, odn. stipendija učenicima), tako i indirektnu (poreske olakšice).

A kada su već pomenute koristi, prema rečima Mirjane Kovačević, njih zaista ima mnogo: povećana ponuda kvalifikovane radne snage; prevazilaženje nedostataka u veštinama kroz prilagođeno srednje stručno obrazovanje; pozitivan efekat na zapošljavanje i zadržavanje radne snage; unapređenje produktivnosti i učinka kadrova; pozitivan efekat na usavršavanje zaposlenih; porast inovativnosti; niži troškovi zapošljavanja i profesionalne orijentacije novih radnika i, konačno, manji rizik od pogrešnog zapošljavanja.

Statistički podaci pokazuju da se od ukupnog broja učenika koji posle završene osnovne škole nastave školovanje, tri četvrtine njih opredeli za srednje stručne škole, ali se oko četvrtina tog broja opredeli za ekonomiju, pravo i medicinu. Druga četvrtina se opredeli za neku od škola koja će omogućiti lakši ulaz na fakultet nego gimnazija. Zanimljivo je da mnogi ipak ne upišu fakultet ili ga ne završe, pa je na kraju u strukturi aktivnog stanovništva Srbije najviše onih sa završenom srednjom stručnom školom (51 odsto), dok je učešće stanovništva sa visokim obrazovanjem znatno manje i kreće se oko 18 odsto. Mnogo je alarmantnija jedna druga grupa podataka. Među nezaposlenima je najviše onih sa srednjom školom (čak 65 odsto), koji su takođe najbrojniji u kategoriji dugoročno nezaposlenih lica. Stopa neaktivnosti mladih iznosi 70 odsto, a gotovo dve trećine njih koji se nalaze na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje nije imalo nikakvo radno iskustvo. Konačno, oko 150.000 mladih, uzrasta 15 do 24 godine, nije zaposleno, a nije ni u obrazovanju.

Upravo s obzirom na ove podatke, treba imati u vidu da kod uvođenja dualnog, ili kako se to još zove kooperativnog obrazovanja, nije reč samo o koristi za poslodavce i državu. Naime, istraživanja u Evropskoj uniji pokazuju da u zemljama čiji obrazovni sistemi ne obezbeđuju sticanje preduzetničkih znanja i veština svoju firmu nekoliko godina nakon školovanja otvori skromnih 3-5 odsto mladih ljudi; u sistemima gde su učenici tokom školovanja imali mogućnost da dobiju i neka preduzetnička znanja i veštine taj broj se penje na 15 do 20 odsto. Dualno obrazovanje, dakle, podržava i samozapošljavanje, odnosno podstiče preduzetnički duh, a to je ono što je Srbiji takođe preko potrebno.

(Tekst je deo projekta „Manjak kadrova – manjak investicija“ koji se sufinasira sredstvima Grada Sremska Mitrovica)

Analiza

"Masne" dividende za zbogom akcionarima

Uprkos rekordnoj isplati dividendi, prava manjinskih akcionara u Srbiji na nedopustivo niskom nivou. Domaća akcionarska društva odobrila su dividendu iz prošlogodišnje dobiti u ukupnom iznosu od oko 30 milijardi dinara, ali ova činjenica teško može svedočiti o boljem položaju manjinskih akcionara u našoj zemlji.

Analiza ponedeljak 25.07. 11:02 Komentara: 9

Formula turske ekspanzije: Prvi i na kraj sveta

Pažnja medija je sada usmerena na veliku političku krizu u Turskoj, dok se malo piše, a i ranije se nije mnogo pisalo, o ekonomskom razvoju ove zemlje. A ona je krajem prošle godine ostvarila zavidan privredni rast uprkos političkim tenzijama, kao što je, prethodno, uspešno prebrodila svetsku finansijsku krizu bez većih posledica. Osim efikasne državne strategije i veoma izražene difersifikacije izvoznih tržišta, za njen ekonomski uspeh posebno je zaslužan turski preduzetnik, koji je spreman da prvi ode do mesta za koje niko nije čuo ni u Turskoj, a kamo li u Evropi. Tako su turski privrednici redovno posećivali kavkaske metropole, dok evropski još nisu ni znali gde se nalaze Baku ili Dušanbe.

Analiza nedelja 24.07. 14:02 Komentara: 22

Kad porastem hoću duplo - kao bankar

Bilo da je reč o zapadnim tržištima, regionu ili Srbiji, zarade u finansijskom sektoru, a naročito u bankama, znatno su više od proseka u većini drugih industrija. Kod nas, plate u bankama su približno na nivou dvostrukog republičkog proseka, dok su zaposleni u osiguravajućim kućama i lizing kompanijama manje plaćeni od bankara, ali više od ostalih delatnosti. Nezvanično, bankari kažu da prosek u finansijskom sektoru podiže manja grupa rukovodilaca u bankama, kojima se isplaćuju velike ugovorene naknade.

Analiza petak 8.07. 15:33 Komentara: 1

Banke propadaju, niko ne odgovara

Da li je država najodgovorniji saučenik u propadanju srpskih banaka, za šta do danas niko nije kažnjen, a nekolicina onih koji su označeni kao mogući odgovorni nije otišla dalje od pritvora?

Analiza ponedeljak 30.05. 15:34 Komentara: 3

Al’ se danas brzo kvari, baš: Koliko vam traju aparati?

Srbija deli sudbinu ostatka sveta da što su proizvodi tehnološki napredniji to uglavnom kraće traju kako bi se veštački podstakla kupovina novih, sa "revolucionarnim“ unapređenjima. Ipak, na domaćem tržištu, većina servisera ima pune ruke posla oko popravki aparata, zbog niskog standarda stanovništva. U nekim drugim uslugama, poput obućarskih popravki, više je nego jasno da izraz "nizak standard“ predstavlja puki eufemizam za sve prisutniju – bedu.

Analiza subota 14.05. 09:06 Komentara: 25

Skandal jeste, ali i šansa za zaradu - VW je dokaz

Svet je ponovo šokirao skandal jednog automobilskog giganta. Taman kad je VW već napunio naslovne strane, Micubiši je priznao da je varao sa podacima oko potrošnje goriva. Dok se mnogi u industriji hvataju za glavu, pitanje je da li je s druge strane ovo signal za investitore da je vreme za kupovinu akcija ovih kompanija.

Analiza petak 22.04. 16:10 Komentara: 1
strana 1 od 2 idi na stranu