Skandal jeste, ali i šansa za zaradu - VW je dokaz

Svet je ponovo šokirao skandal jednog automobilskog giganta. Taman kad je VW već napunio naslovne strane, Micubiši je priznao da je varao sa podacima oko potrošnje goriva. Dok se mnogi u industriji hvataju za glavu, pitanje je da li je s druge strane ovo signal za investitore da je vreme za kupovinu akcija ovih kompanija.

Izvor: Sinteza Invest Group
Podeli
Foto: Getty images
Foto: Getty images

Micubiši skandal

Japanski proizvođač automobila Micubiši pre nekoliko dana je priznao da je manipulisao sa podacima o potrošnji goriva u preko 600.000 vozila. Priznanje je usledilo samo dan pošto su takve spekulacije uzrokovale sunovrat vrednosti akcija ove japanske kompanije.

Iz Micubišija su saopštili da će obustaviti proizvodnju i prodaju mini automobila u Japanu i da će pokrenuti istragu vezano za vozila prodata u inostranstvu.

Akcije Micubišija su u jednom danu pale za 15,6%, a reč je o najvećem dnevnom padu ove kompanije od 2004. godine. Naime, cena akcije je pala sa nivoa od 879 jena na za sada najniži nivo od 490 jena. U toku je treći dan trgovanja nakon skandala a kompanija je već izgubila ukupno 45% svoje vrednosti.

Folksvagen skandal

Stvari su se odlično odvijale po Folksvagen u 2015. godini. Nemačka grupacija završila je prvu polovinu godine kao najprodavaniji proizvođač automobila u svetu, prestigavši najjvećeg rivala, kompaniju Tojota. Izgledalo je da će Folksvagen na kraju 2015. konačno stići do toliko željene pozicije broj 1 u svetu, kad je usledio "hladan tuš" iz Amerike.

Američka agencija za zaštitu okoline (EPA) otkrila je da je Folksvagen varao na testu kojim se utvrđuje emisija veoma štetnih gasova - azotnih oksida, koje proizvode njegovi dizel motori. Tada je saopšteno i da je kompanija u Sjedinjenim Državama prodala gotovo pola miliona automobila koje pogone sporni dizelaši i naloženo povlačenje ovih vozila sa tržišta te zemlje. Folksvagen je priznao da je čak 11 miliona njegovih vozila na tržištima širom sveta opremljeno softverskim uređajem za lažiranje emisionih testova.

Nakon objave vesti, vrednost akcija ove kompanije se za samo jedan dan urušila čak 18% što znači da je vrednost kompanije za dan izgubila 15 milijardi evra. Naime, drastičan pad se nastavio i narednih nekoliko dana zaustavivši se na nivou od oko 86 evra. Od nastanka skandala do pomenutog nivoa cene, akcija je za svega par dana izgubila nepunih 50% svoje pređašnje vrednosti.

Jedna od strategija koju mnogi investitori uspešno koriste je upravo kupovina akcija velikih kompanija nakon značajnog iznenadnog pada cene. U ovom slučaju bi investitor koji je kupio akciju na nivou 86 evra potencijalno mogao da zaradi skoro 60% na uloženi kapital za svega 2 meseca, s obzirom na to da je nakon pada usledio nagli oporavak i rast cene do nivoa od 136 evra.

Investiciona prilika?

Ako bismo podvukli crtu između ova dva skandala uočili bismo dosta sličnosti. Naime, u ovakvim situacijama se šablon ponašanja investitora prilično poklapa. Prvo nakon objave vesti dolazi do preteranog "emotivnog" pada cene usled velikog naleta prodavaca i veoma slabe tražnje.

Posle par dana, kad se smire "strasti", dolazi do oporavka poverenja i počinju da se pojavljuju prvi kupci koji vide sjajnu priliku za zaradu i preuzimaju najveći rizik.

Nakon toga sledi još jedan talas prodaje koji gura cenu na niže i predstavlja dobru priliku za priključivanje onih manje hrabrih kupaca kojih je i najviše na tržištu. I posle drugog talasa obično usledi nagli oporavak cene koji akciju može podići nekoliko desetina procenata za svega mesec ili dva.

Ono na šta investitori treba da obrate pažnu u ovakvim situacijama je fundamnetalna (unutrašnja) vrednost kompanije. Malo je verovatno da veliki giganti poput Folksvagena ili Micubišija mogu da bankrotiraju usled troškova povlačenja automobila koji se, u većoj ili manjoj meri, dešavaju svakih par godina. Treba biti veoma pažljiv u ovakvim situacijama kako se ne bi prerano ušlo u kupovinu ali, s druge strane, nagrada nakon relaksiranja čitave situacije može biti veoma brza i velika.

Sve o investiranju čitajte na stranicama Svetske berze i Sinteza invest group.

Analiza

Preti li svetu novi valutni rat?

Početkom globalne krize pre desetak godina, kada se videlo da se ne radi o običnoj kratkoročnoj recesiji, centralne banke pojedinih zemalja odučile su da slabljenjem sopsstvene valute podstaknu rast izvoza, čime bi se podstakla proizvodnja i otvaranje novih radnih mesta u njihovoj zemlji, a što bi dovelo do ublažavanja negativnih posledica krize i pomoglo u vraćanju privrede na pravi kurs.

Analiza subota 16.04. 08:22 Komentara: 1

Skroman profit srpskih banaka u 2015.

Velika količina nenaplativih kredita i suzdržanost banaka po pitanju kreditne aktivnosti i prošle godine su bili glavna obeležja u poslovanju domaćeg bankarskog sektora. Istina, finansijski rezultat bio je značajno bolji nego u 2014, ali je veća dobit došla pre svega kao posledica smanjenja pasivnih kamata koje banke plaćaju svojim deponentima.

Analiza četvrtak 14.04. 15:21 Komentara: 0

Štedimo da bismo plaćali gubitaše?

Država već godinama budžetom garantuje zaduživanja javnih preduzeća i ako ne mogu da vrate dug, to na kraju plaćaju građani. Hipotetički, to je isto kao da neko godinama uzima kredit na vaše ime, a da vi o tome ne znate ništa, osim što povremeno dobijete obaveštenje koliko ste dužni. Na kraju, dug koji na vaše ime napravio neko drugi morate vi da platite.

Analiza utorak 15.03. 11:18 Komentara: 4

Meka nemoć vs. tvrda moć

Uprkos svim pričama o tome kako je trgovinski rat Rusije sa Zapadom naša velika šansa, “matuška” je prošle godine smanjila svoj uvoz iz Srbije. Sad pokušavaju da nas uhvate na isto bućkalo.

Analiza utorak 1.03. 10:48 Komentara: 4

Cene nafte - da Rusiji crkne krava

Cena nafte pada, zabrinutost raste, množe se prognoze... Neki stručnjaci predviđaju da bi cena "crnog zlata“ u narednom periodu mogla da padne i ispod 20 dolara za barel. U tom slučaju će, ocenjuju analitičari, mnoge zemlje morati da obustave proizvodnju.

Analiza četvrtak 14.01. 16:19 Komentara: 38
strana 1 od 2 idi na stranu