Preti li svetu novi valutni rat?

Početkom globalne krize pre desetak godina, kada se videlo da se ne radi o običnoj kratkoročnoj recesiji, centralne banke pojedinih zemalja odučile su da slabljenjem sopsstvene valute podstaknu rast izvoza, čime bi se podstakla proizvodnja i otvaranje novih radnih mesta u njihovoj zemlji, a što bi dovelo do ublažavanja negativnih posledica krize i pomoglo u vraćanju privrede na pravi kurs.

Izvor: B92
Podeli
(Foto: Thinkstock.com)
(Foto: Thinkstock.com)

Međutim, izvoz jedne zemlje nužno postaje uvoz ostalih zemalja, koje su takođe bile zahvaćene krizom i isto tako odlučile da je prebrode smanjivanjem uvoza i podsticanjem izvoza, što se najlakše postiže slabljenjem valute. Jedna za drugom, centralne banke praktično svih najvažnijih privreda na svetu, počele su d apreduzimaju mere koje su dovodile do slabljenja njihovih valuta u odnosu na valute njihovih najvažnijih trgovinskih partnera. Takva situacija naziva se valutni rat i redovno dovodi do velikih oslicalcija valutnih kurseva.

Nekoliko godina kasnije, nakon sprovođenja radikalnih mera monetarne politike koje nikada pre nisu korišćene, kriza se smirila, no situacija još uvek nije bajna. Privredni rast je u većini ekonomija i dalje slab, a stopa inflacije već je godinama na neuobičajeno niskim nivoima.

Centralna banka, koja se u krizi prva odlučila na ubrizgavanje ogromnih količina novca u finansijski sistem bila je američka centralna banka i po mnogima je upravo zbog toga danas američka privreda u najboljem stanju. Kao što je bilo očekivano, američka centralna banka je kasnije prva završila program direktnog ubrizgavanja novca u finansijski sistem i prva je počela da podiže referentne kamatne stope kako bi sprečila nagli rast stope inflacije i kako bi si stvorila prostor za delovanje u idućoj recesiji. Takvi potezi doveli su do naglog jačanja američkog dolara u odnosu na većinu ostalih valuta, pa je dolar danas u odnosu na evro, britansku funtu i japanski jen 10 do 20 odsto jači nego je bio pre tri godine.

Evropska i japanska centralna banka su se pre nekoliko meseci odučila na još jednu ekstremnu meru monetarnog popuštanja - spuštanje kamatnih stopa u negativni teritoriju, pa se u američkoj centralnoj banci pojavio strah da će, ukoliko nastavi da podiže kamatne stope u SAD, uzrokovati prebacivanje ogromne količine kapitala u SAD, što će dovesti do dodatnog jačanja dolara i pogoršanje američkog trgovinskog deficita. Iz poslednjih nekoliko obraćanja javnosti Janet Iellen, čelnice američke centralne banke, može se zaključiti da kamatne stope neće biti podizane tempom kakav se očekivao pre nekoliko meseci, nego će proces zatezanja monetarne politike biti mnogo sporiji.

To znači da svet ulazi u novu fazu valutnog rata. Cilj će i dalje biti isti - imati slabiju valutu nego najvažniji trgovinski partneri, kako bi se stimulisao izvoz i destimulirao uvoz, ali sada se to više neće postizati uvođenjem ekstremnijih mera monetarnog popuštanja od ostalih centralnih banaka, nego odlaganjem zatezanja monetarne politike. Rezultat takve strategije će takođe biti isti - one centralne banke koje sporije budu dizale kamatne stope, obezbediće sopstvenoj privredi povoljan kurs valute koji će i u idućim godinama pogodovati izvozu.

Analitičari Admiral Markets smatraju da će te takav pristup sprovođenju monetarne politike i dalje uzrokovati velike oscilacije valutnih kurseva. Te očekivane oscilacije nastavitće da predstavljaju rizik pri zaduživanju u stranim valutama, ali će takođe pružiti priliku za ostvarivanje profita svima onima koji aktivno trguju valutama.

Autor je mag. oec Josip Kokanović, analitičar Admiral Marketsa

strana 1 od 2 idi na stranu