Rata ne pita kolika je plata

Da li je moguće dobiti kredit čija je rata veća od zvanične plate? Teoretski - da, banke danas mogu klijentima da odobre takav kredit. U praksi - nije izvesno da li će i u kojoj meri banke to činiti. Do sada nisu samo administrativne mere NBS ograničavale kredite, već i procene rizika koje su same banke radile.

Rizik se prethodnih nedelja nije mnogo promenio. Niska i nesigurna primanja, pad ekonomije, neizvestan rast u budućnosti jesu sve potencijalne opasnosti koje mogu da dovedu onog koji uzme kredit do situacije da ne može da ga vraća.

S druge strane, pojedinačnim pristupom klijentima moguće je da banke - što nije bila opcija - uvaže i njegove druge redovne prihode (honorari, doznake, individualne uplate...), što dosad bilo moguće. Prostora za privlačenje novih klijenata ima, makar i po cenu povećanog rizika da pozajmice ne vrate. Na bankama je, dakle, mnogo veća odgovornost.

Narodna banka u svom saopštenju kaže da su banke na ovaj način usmerene da fleksibilnije odmeravaju kreditni rizik, uvažavajući različitost klijenata u pogledu imovinskog stanja, visine redovnih prihoda, visine i strukture redovnih finansijskih obaveza, urednosti u izmirivanju tih obaveza, kao i drugih faktora koji određuju njihovu kreditnu sposobnost.

Da se banke ne "razmašu“ previše

NBS je ranijih godina propisivala do koje mere, u odnosu na visinu zarade, mesečna rata za kredit može da „optereti“ platu. Jedno vreme rata za kredit nije mogla da bude viša od trećine plate (polovine za stambene kredite), da bi kasnije NBS propisala da je maksimalni iznos do kojeg pojedinac može da se zaduži onaj koji se dobije kad se od visine plate oduzme vrednost minimalne potrošačke korpe.

Te mere nisu postojale bez razloga – centralna banka je i svojim delovanjem uticala da se banke ne "razmašu“ previše, da građani, gladni za svežim novcem, ne dođu u položaj da pozajmljeno ne mogu da vraćaju.

Briga koja svakako nije bezrazložna iako su građani, za razliku od preduzeća, uvek bili mnogo „sigurnija“ klijentela i redovnije su vraćali kredite, udeo nenaplativih kredita među stanovništvom narastao je do devet odsto.

Veroljub Dugalić, predsednik Udruženja banaka, kaže da je sve više loših zajmova. "Banke su mnogo opreznije. To što je NBS učinila je korektan gest koji dopušta mogućnost liberalnijeg pristupa, ali to ne znači i da će doći do velikih promena na tržištu“, kaže on.

Dugalić ipak ne isključuje mogućnost da banke, u pojedinačnim slučajevima, odobre pozajmice iznad današnjih „limita“.

"Nije isto ako samo jedan član u porodici radi i izdržava ostale članove ili ako, na primer u petočlanoj zajednici tri člana domaćinstva rade“, kaže on.

Različiti aršini

I pored svega, ostaje pitanje da li bi nova mera mogla da dovede do promena na tržištu. Bankari nerado javno komentarišu kretanja na tržištu, ali pažljivo prate ponašanje konkurencije. To što za sada nema promena u kreditnim politikama ne znači da će tako i ostati – u svim bankama je početkom godine „živo“ po ovom pitanju. Pošto odnos prema riziku nije svuda jednak, poznavaoci očekuju da, pored banaka koje ostanu konzervativne pri odobravanju kredita, bude i onih koje će u borbi za nove klijente prihvatiti veći rizik, makar i po cenu da im kasnije poraste broj nenaplativih kredita. Javno, sve banke uveravaju da će se držati konzervativne politike.

Ekonomista Đorđe Đukić kaže da će banke koje su dobro upravljale kreditnim rizikom i koje se pridržavaju „konzervativnih principa upravljanja aktivom“, prevashodno gledati da li klijenti ispunjavaju elementarne uslove poslovne politike banke. „Kod konzervativnog upravljanja banke će znati da i po cenu smanjenja profita ne ulaze u hazard“, kaže Đukić.

On dodaje da će zbog produženog dejstva recesije i malih izgleda da će i ove godine da se zaustavi tendencija smanjenja nezaposlenosti, banke biti suočene sa još manjim brojem kreditno sposobnih klijenata.

Promenili se ponuda banaka, tražnje neće nedostajati. Izazov lakog dolaska do gotovine, i dosad je za građane Srbije, gladne „keša“, bio prevelik da bi razmišljali o kasnijim mogućim posledicama. Naročito ako su u pitanju građani koji su već u dugovima do guše i u refinansiranju vide spas, pri čemu biraju da duže otplaćuju kredit, ali i da dodatnim kešom, koji često dobiju uz refinans, rešavaju egzistencijalne probleme. Ne treba zaboraviti ni čitav korpus potencijalnih uzajmljivača, koji ne primaju platu „na belo“, te su im dosad krediti bili nedostupni.

Naravno, kreditna politika banaka neće biti bez ikakvog nadzora.

U NBS kažu da centralna banka regulatornim aktivnostima teži da uspostavi okvir kojim se obezbeđuje stabilnost bankarskog sistema i sigurnost korisnika finansijskih usluga i da stvori ambijent u kojem će se banke u svom poslovanju ponašati odgovorno i na adekvatan način upravljati rizicima kojima su izložene.

"Banke svojim internim aktima uređuju politiku kreditiranja i ponudu bankarskih proizvoda. U tom smislu, ne postoje direktni efekti navedenih izmena na politiku kreditiranja banaka, jer istu banke uređuju internim aktima, u propisima definisanom okviru. Očekivanja Narodne banke Srbije u tom smislu su, pre svega, usmerena na poštovanje važećih propisa a vršenjem supervizorske funkcije centralna banka utiče na povećanje odgovornosti banaka kada su u pitanju poslovne odluke i upravljanje rizicima“, saopštavaju iz NBS.