Tranzicija i kriza izazov za male firme

Prema ovim pokazateljima domaći mali biznis je gotovo u korelaciji se sa sektorom u EU, gde je, ipak, učešće u BDP-u, izvozu, zapošljavanju, znatno više. Strateški dokument koji je EU usvojila 2008. godine je Akt o malom biznisu ili Zakon o malim preduzećima, koji je ovaj sektor postavio u centar svih političkih i ekonomskih tema za brz i prosperitetan razvoj.

U tom smislu, menadžeri malih i srednjih preduzeća i preduzetnici u Srbiji imaju izuzetno otežane uslove poslovanja u odnosu na kolege u EU, i rešavanje svih pitanja poslovnih uslova vezuju za primenu principa Akta o malom biznisu i u Srbiji u narednom periodu.

Globalizacija šansa za dinamične menadžere

Upravljanje tranzicionim promenama u ekonomiji zasnovanoj na znanju je ključni izazov EU danas. Uspeh konzistentne politike održivog razvoja, koji podrazumeva konkurentnost i dinamičan rast ekonomije sa više radnih mesta i višim stepenom socijalne kohezije je imperativ EU.

Dinamični preduzetnici, menadžeri mikro, malih i srednjih preduzeća su posebno u dobroj poziciji da iskoriste prilike koje donosi globalizacija (treća faza internacionalizacije kapitala i najsofisticiranijih tehnologija današnjice) sa ubrzanjem tehnoloških inovacija.

U globalnom okruženju koje odlikuju strukturne promene i pojačan pritisak konkurencije, uloga sektora MSPP je postala najvažnije pitanje, jer se radi o firmama koje obezbeđuju mogućnost zapošljavanja i igraju važnu ulogu za razvoj lokalne samouprave.

Zemlje članice su primenom Akta o malom biznisu, visoko unapredile poslovno okruženje koje je imalo kvalitetne implikacije na menadžment MSPP sektorai podigao kapacitet veština, znanja, tako što se menadžment, pored tradicionalnog pristupa, fleksibilno uklopio u inovativnost upravljanja resursima od finansija, marketinga, do brendiranja proizvoda, usluga i specifičnog advertajzinga. Konceptualno, menadžment je preko strateškog menadžmenta klasifikovao pravce razvoja MSPP sektora.

MSPP sektor u Srbiji ispod evropskog proseka

Karakteristike globalne ekonomije sa značajnom dominacijom multinacionalnih kompanija , iskristalisale su i klasifikaciju preduzećau Evropskoj uniji, što je razvrstalo firme prema broju zaposlenih na mikro (do 10 radnika), mala (do 50 zaposlenih), srednja (do 250) i velika (preko 250). U Srbiji, prema aktuelnomZakonu o privrednim društvima,mikro preduzeća nisu posebno definisana, mada u EU predstavljaju pravog „džina“ u MSPP sektoru, koji u strukturi firmi učestvuje sa 93,5 odsto.

U poređenju sa visokim domenom uticaja MSPP sektora u EU, u Srbiji su izostali rastući trendovi, zbog dugogodišnjeg lutanja u strategijama i primeni politika, što se odrazilo na nedovoljan rast i prosperitet. Osnovni razlog je i u neadekvatnim aktivnostima institucija za pripremanje ambijenta da se u budućem vremenskom periodu otpočne sa donošenjem Akta o malom biznisu.

U analizi polugodišnjeg izveštajaEvropske komisije za 2011. godinuo internacionalizaciji MSPP sektora u Srbiji, naglašavaju se pomaci u poslednjih nekoliko godina ali i ne dovoljno brz rast zapošljavanja, kojisa sedam odsto ne zadovoljava kriterijume EU, gde je to učešće oko 25 odsto.

Istovremeno, Evropska komisija je u izveštaju naglasila posebnu ulogu Privredne komore Srbije u zastupanju interesa MSPP sektora, preko FORUMA MSPP PKS. Pored uloge Foruma naglašen je projekat Plato Srbija, koji se realizuje već tri godine, a koji ima inovativno-edukativni karakter za obuku menadžera MSPP sektora, i do sada je okupio više od 150 firmi.

Istraživanje

Posle sagledavanja značaja i uloge MSPP sektora i Akta o malom biznisu, sa aspekta uspešnosti menadžerskih struktura u malim i srednjim preduzećima, izvršeno je istraživanje među članovima Foruma, koji su i predstavnici svojih firmi, menadžeri, koji su metodologijom anketnih upitnika iskazali svoje stavove.

Cilj rada je sagledavanje mišljenja i stavova o značaju Akta o malom biznisu za uspešnost menadžmenta u Srbiji. Istraživanje za potrebe ovog teksta sprovedeno je u periodu od februara do marta 2012. godine. U projektu su učestvovali članovi FORUMA MSPP PKS, 55 ispitanika iz malih, srednjih preduzeća i preduzetnika, koji su u anketi odgovorili na dva pitanja.

Na prvo, da li je donošenje Akta o malom biznisuneophodno za MSPP sektor u Srbiji, 75 odsto je odgovorilo potvrdno. Pored potvrdnog odgovora, preostalih 20 odsto smatra da su neophodni i drugi zakoni, dok pet odsto smatra da iako je malom biznisu potreban takav akt, morala bi da ga prati i promena ukupne poslovne klime.

Na drugo pitanje, da li je deset principa Akta o malom biznisu preduslovza uspešan menadžment u Srbiji, 85 odsto ispitanih odgovorilo je potvrdno, dok je pored potvrdnog odgovora, 15 odsto izrazilo mišljenje da su neophodne i menadžerske veštine i znanja.

Zakazalo zakonodavstvo

Menadžment malih, srednjih preduzeća i preduzetnika u Srbiji prolazi ne samo kroz period tranzicione krize specifične za zemlje koje se pripremaju da postanu članice EU, već i globalne finansijske krize, čime se sužavaju manevarski prostori za održiv nivo biznisa.

Specifičnosti dosadašnjeg razvoja MSPP sektora u Srbiji, dodatno otežavaju položaj menadžmenta, jer lutanjem u strategijama podrške i kreiranja ambijenta, nije se išlo u susret budućim zakonskim okvirima, koji će neminovno uslediti uz podršku EU, implementacijom principa SBA. Istraživanje članica Foruma MSPP PKS, po pitanjima uslova za uspešan menadžment, pokazalo je da su stavovi i mišljenja u korelaciji sa neophodnošću donošenja Akta o malom biznisui konceptualnim i tehničkim veštinama menadžmenta, posebno danas, kada se menadžmentu nameće poslovna formula, koja konkurentski uspeh zasniva na obavljanju većeg broja poslova sa manje resursa.

Menadžerima malih, srednjih preduzeća i preduzetnika u Srbijipredstoji period snažne aktivnosti da sačuvaju svoje biznise u trenutnim uslovima i da institucionalno i udruženo stručno lobiraju za izmenu zakonske regulative.