Od Barselone biznisu: Ne dovodite zvezde i ostanite svoji

Prema istraživanju revizorske kuće Dilojt, prema kriterijumu prihoda od Barselone je trenutno bolji jedino njen najljući rival – madridski Real. Naime, Real je lani prihodovao neverovatnih 488 miliona dolara, dok je Barsa zaradila 439 miliona dolara. U poslednje četiri godine katalonski klub je udvostručio prihode.

Prošle godine je uprava Barselone potpisala sponzorski ugovor sa Qatar Sportsom vredan 165 miliona dolara. Specifičnost tog ugovora je u tome što će klub prvi put u svojoj istoriji na dresovima istaknuti logo nekog sponzora.

Katalonski ponos

Ugledni londonski list The Economist razjasnio je kako je Barselona u evropskoj crnoj tački nezaposlenosti, španskoj pokrajini Kataloniji, uspela da napravi priču o uspehu i pretvorila klub u globalni fudbalski autoritet. Jedan od naoko nevažnih razloga je činjenica da Barselona igra potpuno timski u sportu u kom dominiraju razmažene zvezde.

Barselona je fudbalskim ekspertima dala rešenje, piše Economist, orijentisavši se na razvoj vlastitih domaćih igrača za razliku od ostalih velikih klubova, čiji sastav podseća na skupštinu Ujedinjenih nacija.

Zbog toga se u Barseloninoj svlačionici i danas često govori katalonski, koji je usvojio i Lionel Mesi, koji se u Barselonu doselio još kao dete.

Barseloninim „studentima“ od malih se nogu govori da je Barsa više od kluba – ona je otelotvorenje katalonskog ponosa koji je regiju držao živom i pod čizmom fašističkog diktatora Franka. Navijači Barselone to redovno ističu sloganima poput onog da „Barcelona nije Španija“.

Navijači vlasnici

U ovom primeru navijači su puno više od 12. igrača. Barselona ima 150.000 registrovanih navijača koji su ujedno vlasnici kluba. Za razliku do konkurentskih klubova, Barselona nije deoničarsko društvo niti je u rukama privatnih tajkuna.

Upravu društva čini 2.500 slučajno odabranih navijača i 600 starijih članova. Time su ujedinjenje dve velike teorije upravljanja kompanijama.

Prva, koju zastupa Boris Grojsberg, harvardski profesor, koji je upozorio da su moderne kompanije opsednute dovođenjem zvezda. Svoju je teoriju dokazao i istraživanjem koje je pokazalo da slavni ekonomski analitičari sa Vol Strita nakon promene radnog okruženja rade neuporedivo lošije.

Drugi veliki teoretičar Džim Kolins tvrdi, pak, da put usjeha leži u gajenju vlastite korporativne kulture i jasnog sistema vrednosti. U današnjem globalizovanom svetu to je upravo ono što Barselona ima – promociju na svetskom nivou uz zadržavanje lokalnih korena i tradicija.

Osmišljen brend

Barselona je i primer njegovanja vlastitog brenda, što je u eri interneta izuzetno težak posao. Globalno poverenje potrošača u brendove od 1997. do 2008. godine palo je sa 55 na samo 22 posto.

Zbog toga su velike korporacije poput Lega u svoje razvojne timove počele da pozivaju najvernije korisnike zaluđene plastičnim kockicama, a lanac maloprodaje Asda redovno ispituje svoje kupce, šta bi oni zapravo trebalo da prodaju.

Barselona je i tu otišla najdalje – verni obožavatelji donose sve odluke i zastupaju interese svog kluba.

Ipak, i taj je klub napravio neke greške. Pokušaj regrutovanja mladih igrača na širem nivou neslavno je propao gašenjem fudbalske akademije osnovane u Argentini.

Tradicionalisti zameraju klubu što prodaje „katalonsku dušu“ kao jeftin marketinški trik. Ali klub je trenutno na vrhu sveta ne samo zbog fudbalskih profesionalaca spojenih u tim, nego i zbog mudre uprave.