Zašto dinar slabi?

Da bismo odgovorili na pitanje zašto dinar gubi na vrednosti moramo se vratiti nekoliko godina unazad, u period pre nego što je došlo do opadanja vrednosti domaće valute. Tako je u periodu od septembra 2005. do septembar 2008. godine ukupan rast cena na malo iznosio oko 30 odsto, dok je u te tri godine kurs dinara u odnosu na evro ojačao za oko 10 procenata. Dolazi se do toga da je u tom periodu napravljen jaz između kretanja inflacije i kursa dinara od oko 40 odsto. Kako iza ove razlike nije stajala jaka privreda, jasno je da je bilo samo pitanje trenutka kada bi došlo do njegovog „peglanja“.

Nikola Fabris
Podeli

Takođe, u uslovima dugoročno visokog deficita tekućeg računa platnog bilansa, nužno je da pre ili kasnije dođe do depresijacije kursa dinara. Da nije bilo globalne finansijske krize, izvesno je da bi se ovaj jaz u dužem vremenskom periodu i postepeno smanjivao, a tekuća globalna finansijska kriza je uticala da dinar brže gubi vrednost. Povremene intervencije Narodne banke Srbije su uticale na usporavanje depresijacije domaće valute.

Zbog toga se kod mnogih ekonomista pojavila dilema da li je centralna banka trebalo da interveniše. Smatram, bez ikakve dileme, da je intervencija NBS bila nužna. Da je nije bilo, devizni kurs bi bio značajno viši, verovatno bi se u potpunosti ispeglao jaz iz prethodnog perioda između inflacije i kretanja deviznog kursa, tako da bi dinar izgubio možda i više od polovine svoje vrednosti u vrlo kratkom roku.

U takvim uslovima bi došlo do drastičnog rasta inflatornih očekivanja, prekida kreditiranja u dinarima, rasta sive ekonomije, teškoća u poslovanju banaka, odlaganja domaćih i stranih investicija i drugih problema. Posledica bi bili i značajni socijalni problemi, jer je najveći deo odobrenih kredita indeksiran u stranoj valuti, što bi dovelo do drastičnog rasta rata za zajmove.

Značajan deo stanovništva i privrede sigurno da tako uvećane rate ne bi mogao da plaća, što bi dovelo do rasta neperformansne aktive u bankarskom sistemu (teško naplativa potraživanja).

Njihov rast bi uticao na pogoršanje likvidnosti banaka, koje bi morale da drastično smanjenje kreditiranje i još više da povećaju kamatne stope. Smanjeno kreditiranje privrede uvek vodi pogoršanoj likvidnosti privrede i naročito bi bilo opasno stvaranje lanca nelikvidnosti.

Zemlje sa izrazito nestabilnom valutom strani investitori zaobilaze „u širokom luku“, jer naglo gubljenje vrednosti domaće valute može u potpunosti istopiti njihov profit. Zato bi priliv stranih direktnih investicija (SDI) bio dodatno umanjen, pored izvesno većeg smanjenja po osnovu globalne finansijske krize.

Slabljenje dinara, ukoliko se nastavi, nužno bi dovelo do daljeg poskupljenja uvoznih roba, što bi bila još jedna karika u kreiranju inflatorne spirale. Verovatno da bi bio u pitanju nešto blaži oblik scenarija monetarnih udara sa kojima smo se često susretali tokom devedesetih prošlog veka. Takav scenario se upravo desio u Islandu u prethodnoj godini.

Manja ponuda i veća tražnja

U režimu ciljane inflacije devizni kurs je fleksibilan i njega određuje kretanje ponude i tražnje. U tekućim uslovima na kretanje kursa je negativno uticala i ponuda, koja se smanjila, kao i povećana tražnja.

Na smanjenje ponude uticao je manji priliv po osnovu SDI, manji priliv po osnovu međubankarskog kreditiranja (krediti na relaciji „majka banka – kćerka banka“) usporavanje procesa privatizacije, povlačenja više od milijarede evra depozita iz bankarskog sistema, otežan izvoz, manje doznake radnika iz inostranstva,...

Sa druge strane na povećanje tražnje uticalo je povlačenje dela stranih portfolio investitora (konvertuju dinarske hartije od vrednosti u stranu valutu i povlače sredstva), ubrzano oslobađanje viška dinara stanovništva i privrede (višak dinara se konvertuje u stranu valutu zbog straha da će dinar brzo gubiti na vrednosti).

Takođe, globalna kriza dovela je do nepoverenja na međunarodnom tržištu, tako da se ranija plaćanja na odloženo sada rade trenutno ili u vrlo kratkim rokovima. Zato uvoznici traže veću količinu deviza, a i banke polako izlaze iz dinarskih hartija od vrednosti zbog straha da će dinar nastaviti da slabi.

Ova situacija pokazuje da dinar nije trajno povratio kredibilitet i da su na prve naznake teškoća stanovništvo i privreda počeli masovno da se oslobađaju domaće valute što je u uslovima povećane tražnje i smanjene ponude evra dodatno oslabilo kurs dinara.

Gde će se zaustaviti kurs dinara u ovom trenutku niko ne može pouzdano da prognozira. Izvesno je da će tendencija povećane tražnje za evrom biti nastavljena i, ukoliko se formiranje deviznog kursa prepusti slobodnom tržištu, dinar će nastaviti da gubi na vrednosti, ukoliko ne bude intervenisala NBS.

U ovom trenutku, i pored određenog smanjenja, NBS raspolaže dovoljnim količinama deviznih rezervi da može da održava kurs na nivou koji smatra poželjnim. To znači da će se kurs dinara verovatno zaustaviti na onom nivou za koji centralna banka proceni da predstavlja kritičan prag i preko kojeg se ne sme dopustiti dalje gubljenje vrednosti domaće valute.

Promena politike NBS?

U teoriji se često sreće gledište da u režimu inflacionog targetiranja centralna banka ne može imati nijedan drugi cilj, osim cenovne stabilnosti. To znači da je u ovom režimu nužno voditi politiku fleksibilnog deviznog kursa. Međutim, takvo glediše je pogrešno. Naime, moguće je da zemlja ima i ciljanu stopu inflacije i targetirani nivo deviznog kursa.

Međutim, bitno je da ciljani nivo deviznog kursa bude konzistentan sa targetiranom stopom inflacije. U praksi postoje zemlje koje su vodile ovakvu politiku, poput Čilea i Izraela.

Smatram da NBS mora da napravi zaokret u tekućoj politici i da umesto targetiranja inflacije doda još jedno nominalno sidro u vidu deviznog kursa, koje bi ojačalo kredibilitet sistema. To svakako ne bi trebalo da znači politiku fiksnog deviznog kursa, već neki od oblika rukovođenog upravljanja koji ne bi dozvoljavao veće oscilacije deviznog kursa od nivoa koji odgovara razlici u inflaciji između Srbije i Evropske monetarne unije.

Javno objavljivanje dva targeta bi uticalo na povećanje kredibiliteta režima, a sa druge strane devizne rezerve NBS su dovoljne da obezbede njegovo nesmetano funkcionisanje.

Ova godina će sigurno biti značajno nepovoljnija, jer će pod uticajem globalne krize, a i zakasnelog prestrukutriranja srpske privrede, biti prisutni brojni pritisci na rast inflacije i deviznog kursa u vidu - smanjenjog priliva kapitala, rastućih inflacionih očekivanja, prevelikog nivoa javne potrošnje, smanjene likvidnosti banaka i privrede i drugih.

I makroekonomski ambijent će biti nepovoljan imajući u vidu očekivano usporavanje ekonomskog rasta, rasta nezaposlenosti, opadanja investicija, povećanog broja transakcija u stranoj valuti,... U takvim uslovima, malo je verovatno da referentna kamatna stopa na dvonedeljene repo operacije može biti dovoljno snažan instrument za stabilizaciju monetarnih kretanja.

Takođe, trebalo bi imati u vidu da je u dužem vremenskom periodu kontinuirano povećavanja referentne kamatne stope, tako da je ona već dostigla prilično visok nivo. To znači da će u narednom periodu biti smanjene mogućnosti vođenja restriktivne monetarne politike preko porasta nivoa osnovne kamate NBS, jer se njen nivo ne može podizati neograničeno, a ona je u tekućem režimu osnovni instrument monetarne politike.

Ukoliko se ovaj trend nastavi i domaća valuta nastavi da slabi nedeljno za dva do tri dinara, vrlo brzo će doći do panike i evro će još više skočiti. Ipak, ne verujem da će NBS to dozvoliti i verujem da će intervenisati većim iznosima ukoliko to bude nužno. Naime, tu se postavlja pitanje nagodbe između održavanja makroekonomske stabilnosti po cenu gubitka dela deviznih rezervi ili dozvoliti „klizanje“ dinara, ali sačuvati devizne rezerve.

Ta dilema za mene ne postoji. Smatram da je neuporedivo bolje, u uslovima globalne krize, opadanja proizvodnje, otpuštanja radnika i smanjenog priliva stranih investicija, prioritet dati održavanju stabilnosti kursa i žrtvovati deo rezervi.

U suprotnom, ukoliko se nastavi rast inflatornih očekivanja, to bi moglo da bude veoma loše, jer bismo se suočili sa opasnošću da uđemo u inflatornu spiralu, sa svim negativnim posledicama koje ona može nositi.

Analiza

Budžet između penzija i ekonomske krize

Tek što je usvojen budžet Republike Srbije za 2009. godinu pokrenuta je priča o njegovom rebalansu, a da nisu doneti ni svi zakoni koji su neophodni za njegovo izvršenje. Ekonomska politika Srbije od formiranja nove vlade početkom jula nalazi se u raskolu između potrebe da se ispoštuje jedno predizborno obećanje, i da se suoči sa sve snažnijim efektima ekonomske krize.

Analiza petak 30.01. 16:14 Komentara: 11

Srpski potrošači čekaju nove igrače

Na tržištu Srbije 2008. pojavila su se tri nova trgovinska lanca, ali je dolazak najvećih svetskih lanaca i pored svih najava ipak izostao. Ulazak stranih trgovinskih lanaca značio bi povećanje konkurencije, poboljšanje usluga i pad cena proizvoda, što bi dodatno doprinelo unapređenju trgovinskog sektora Srbije.

Analiza petak 23.01. 15:55 Komentara: 27

Likvidacija za 300 preduzeća

Kraj prošle godine bio je prema zakonu o privatizaciji poslednji rok za objavljivanje poziva za privatizaciju društvenih firmi koje "nisu došle na red". Takvih preduzeća u poslednjoj nedelji decembra bilo je 480. Od tog broja, za privatizaciju putem tendera predviđeno je svega 55 preduzeća, dok će ostatak biti privatizovan kroz aukciju ili putem likvidacije, koja očekuje više od tri stotine firmi.

Analiza sreda 21.01. 14:27 Komentara: 1

Trgovačka bajka

Prosečna plata od 7.100 kuna (975 evra) skoro je dvostruko veća od hrvatskog proseka u trgovini na malo. Da li je zaista tako dobro raditi u Dm-ovim dućanima ili je izvrstan marketing stvorio lažan utisak?

Analiza ponedeljak 12.01. 13:49 Komentara: 0

Topli obrok za tri milijarde evra

Prošireno dejstvo opšteg kolektivnog ugovora bilo bi teško izvodivo i za bogatije države i privrede, te je i bilo očekivano da se konačno saopšti da nema dovoljno novca za obećane regrese i tople obroke. U neizvesnosti koju donosi 2009, privredi ne treba ni finansijski “udar“ u vidu opšteg povećanja zarada, ali joj ne treba ni nestabilna politička i socijalno-ekonomska situacija. Strani investitori bi time samo dobili razlog više da zaobiđu Srbiju.

Analiza petak 9.01. 16:23 Komentara: 1

Srpski izvoz na udaru krize

Efekti svetske finansijske krize pogodili su i srpsku privedu i to kroz smanjenje industrijske proizvodnje i izvoza, posebno u sektorima crne i obojene metalurgije i sektoru koji proizvodi autokomponente. Izvoz Srbije u drugoj polovini godine smanjen je za 11 odsto, u odnosu na prvih šest meseci ove godine.

Analiza nedelja 4.01. 11:22 Komentara: 7

Da li Srbiji preti bankrot?

Spoljni dug Srbije na kraju trećeg kvartala premašio je 20,5 milijardi evra, što je našu zemlju (prema standardima Svetske banke o spoljnoj zaduženosti) svrstalo u grupu srednje zaduženih država. Analizom strukture dugovanja dolazi se do zaključka da državni dug sporo raste, dok privatni dug dobija na ubrzanju.

Analiza ponedeljak 29.12. 11:58 Komentara: 17

Političari - biznismeni raskućuju i Sloveniju

Na pitanje "Zašto Slovenci prodaju 'Merkator'?" najjednostavniji odgovor bi bio: Zato što moraju! Ovakav rasplet, ako i ima neke veze sa globalnom krizom, pre svega je posledica pogrešno shvaćenog nacionalnog interesa, u čije ime se tolerisala netransparentna privatizacija, te preplitanja politike i kapitala.

Analiza nedelja 28.12. 22:30 Komentara: 10
strana 1 od 4 idi na stranu