Srpski potrošači čekaju nove igrače

Očekivanja najvećih igrača prebačena su i na ovu godinu, a kao siguran investitor najavljena je švedska Ikea, a nije isključen ni dolazak Špara, Ramstora, Teska i drugih.

Najave iz Vlade Srbije o dolasku Špara na srpsko tržište traju više od godinu dana, a njihov dolazak najavljivao je još tadašnji resorni ministar Predrag Bubalo. Ipak u Šparu navode da samo posmatraju srpsko tržište, ali da nemaju konkretne planove.

Aktuelni ministar trgovine i usluga Slobodan Milosavljević obrazložio je da je dolazak velikih trgovaca odložen zbog svetske finasijske krize, ali i da uticaj ima i otežano dobijanje građevinskih dozvola.

Zaključak ministra je da „najveći igrači nisu i odustali, ali ni potvrdili dolazak na srpsko tržište", tako da potrošači mogu da ih očekuju i ove godine. Ministar je ipak najoptimističniji kad je u pitanju Ikea i njen dolazak kroz strateško partnerstvo sa Simpom. Kako je rekao, Ikea bi sa sobom mogla da povuče i neke od velikih trgovinskih lanaca, kroz gradnju tržnih centara u Srbiji.

I dok srpsko tržište čeka na velike igrače, podaci ukazuju na nedovoljnu razvijenost tržišta, jer na teritoriji cele Srbije, veličina prodajnog prostora po stanovniku iznosi 0,57 kvadrata, što je daleko manje od razvijenih zemalja, a i od naprednijih tranzicionih ekonomija. Podaci za Beograd takođe ne deluju optimistički, jer sa 0,68 kvadratnih metara prodajnog prostora po stanovniku, glavni grad uveliko zaostaje i za Budimpeštom koja ima 1,6 kvadrata po glavi stanovnika i Bečom sa 1,4 kvadrata.

Ekonomista Stipe Lovreta ocenjuje da je za srpsko tržište trgovine bitan dolazak najavljenih velikih trgovinskih lanaca.

„Dolazak velikih trgovinskih lanaca pozitivan je i za Srbiju i za potrošače. Anketa je pokazala da dve trećine stanovništva Srbije podržava dolazak stranih lanaca. Potreban je veći intezitet dolaska, a tek se očekuje dolazak pravih igrača u Srbiju“, kaže Lovreta.

Koga očekuje srpsko tržište

Špar je najveći lanac supermarketa u Austriji, gde imaju oko 1.000 objekata, više od 500 ih posluje u Italiji i oko 280 u Sloveniji, Mađarskoj, Češkoj i Hrvatskoj gde je zaposleno oko 25.000 ljudi. Prema ranijim najavama ministra Milosavljevića, taj lanac je prvi objekat trebao da otvori u Subotici, gde je završio proceduru kupovine lokacije, a u planu je bio i Novi Sad. Ipak nakon toga je iz te kompanije objavljeno da nemaju konkretne planove za Srbiju.

Ramstor je deo turskog Migrosa koji svoje prodajne objekte ima u lancu Ramstor i u Rusiji, Azerbejdžanu, Kazahstanu i Kirgistanu, dok je Tesko najveći britanski lanac i treći u svetu. Osim u Velikoj Britaniji, Tesko sada posluje u 12 zemalja - od Turske do Malezije.

Najveći švedski proizvođač i prodavac nameštaja Ikea najavljen je kao strateški partner Simpa iz Vranja u ovoj godini, ali i trgovac koji će otvoriti tri šoping centra u Srbiji.

Predsednica Komisije za zaštitu konkurencije Dijana Marković-Bajlović kaže da je pitanje je u kom obimu će ti novi trgovinski lanci da dođu u Srbiju.. „Izgradnja samo jednog hipermarketa ne znači ništa. Potrebno je mnogo više“, ocenjuje ona.

Marković-Bajalović navodi da su glavni razlozi sporog dolaska stranih trgovinskih lanaca u Srbiju fizičke i tehničke prepreke, a da bi uvođenjem raznih olakšica u Srbiji bila veća konkurencija.

Nedostaju diskontne radnje

U trgovini Srbije je krajem marta 2008. godine bilo 42.776 preduzeća, tako da na trgovinski sektor otpada čak 43 odsto ukupnog broja preduzeća u Srbiji i 40 odsto ukupnog broja preduzetnika.

Brojke govore i da Srbija ima blizu 94.000 registrovanih trgovinskih radnji i više od 100.000 maloprodajnih objekata. Prema Strategiji razvoja trgovine cilj je da ti maloprodajni objekti ostanu, ali da poboljšaju kvalitet i asortiman.

U Srbiji dominiraju manji prodajni objekti na koje otpada 60 odsto maloprodaje prehrambenih proizvoda, supermarketi i keš end keri objekti po pet odsto, dok nedostaju diskontne prodavnice koje u pojednim zeljama ostvaruju 15 do 20 odsto.

Nemački Lidl mogao bi u tom sektoru da bude jedan od najvećih konkurenata srpskim trgovcima. Ovaj lanac ima izuzetno niske cene, pogotovo prehrambenih proizvoda. Već je stigao u Hrvatsku, gde je za nekoliko meseci otvorio 27 objekata.

Ima 7.000 prodavnica u 22 zemlje Evrope. Taj lanac nudi niske cena, a prepoznatljiv je u malim ulaganjima u enterijer i minimalnoj usluzi, jer se roba kupuje iz kutija, a to je i jedna od razloga niskih cena.

Delta – domaća i najveća

Najveći domaći trgovinski lanac, koji je ujedno i najveći na srpskom tržištu je Delta, koja na tržištu ima dve vrste objekata - Tempo i Maksi. Na kraju 2008. godine imala je oko 420 maloprodajnih objekata, od čega 340 u Srbiji i 80 u regionu. Planirano je da u 2009. godini u Srbiji bude otvoreno novih 55 objekata, od toga 11 "maksija", pet "tempa" i 39 "mini-maksija".

Nakon pripajanja nekadašnjeg velikog trgovinskog lanca C marketa kompaniji Delta, Komisija za zaštitu konkurencije utvrdila je da Delta ima dominantan položaj na tržištu u Beogradu sa više od 40 odsto udela.

Ipak, Komisija je ostala usamljena u svojim trvrdnjama o monopolu Delte na srpskom tržištu. Uz srpski trgovinski gigant stali su ministri u Vladi Srbije, a Komisija prema važećem zakonu o zaštiti konkurencije nema prava da izriče kazne, tako da je sve ostalo na tome.

Ubrzo nakon Komisije oglasio se i Republički zavod za statistiku, koji je naveo da je prema njihovim podacima u prvoj polovini 2008. godine uščešće trgovina Delta Maksi u ukupnom prometu prehrambenih proizvoda, pića i cigareta u Srbiji, dostigao 17,2 odsto. U Beogradu je ovo učešće 32,5 odsto, a na teritoriji Vojvodine iznosi 7,9 odsto.

Da ova kompanija nema monopol na tržištu u prestonici navodi se u poslednjem istraživanju stručnjaka Ekonomskog fakulteta, a analiza koncentracije maloprodaje u Beogradu rađena je za potrebe izrade Strategije razvoja trgovine prestonice, gde se navodi da je učešće Delte u Beogradu krajem 2007. godine iznosilo 32,26 odsto.

Na kraju je izveštaj Komisije za zaštitu konkurencije bačen u senku, a Delta je čak i tužila Komisiju pred Vrhovnim sudom Komisiju i taj postupak je još u toku.

Tržištu potreban jači pratilac lidera

Ekonomista Stipe Lovreta kaže da Delta Maksi ima učešće o Srbiji od oko 20 odsto, a ostali lanci od četiri do šest odsto, odnosno pet vodećih lanaca u Srbiji ima ukupno 40 odsto učešća.

„U Srbiji treba da jača učešće pratioca lidera. Interesantno je da u Austriji dva vodeća lanca imaju 70 odsto, a vodećih pet 98 odsto. Koncentracija trgovine je opšti trend u svim zemljama EU“, navodi Lovreta. Prema njegovim rečima, prva faza razvoja trgovine, kada na tržište dolaze lanci iz neposrednog okruženja je pri kraju i sada se očekuje dolazak ozbiljnijih igrača.

Predsednica Komisije za zaštitu konkurencije Dijana Marković-Bajalović kaže da tržište u Srbiji nije dovoljno razvijeno, a veliki je problem i što se ne može ništa učiniti po pitanju unapređenja svakodnevne trgovine.

"Inostrani trgovinski lanci mogu da se pozicioniraju samo po obodima Beograda, gde je moguća gradnja hipermarketa. A što se tiče trgovine koja se obavlja svakodnevno u tim manjim objektima, tu se više ništa ne može učiniti", navela je ona.

Ko je još u Srbiji?

Među prvima stigao je slovenački Merkator, koji u Srbiji ima 95 prodajnih objekata, a sledeće godine investiraće 29 miliona evra u širenje na tržištu. Merkator je najveći strani trgovinski lanac u Srbiji i ima osam odsto tržišnog ušečća.

Za sedam godina poslovanja investirao je ukupno 250 miliona evra i ima 4.000 zaposlenih.

Grčki Veropulos, koji je uložio 40 miliona evra, za pet godina rada je otvorio tri maloprodajna objekata u Beogradu. Uz to, jedan projekat je u izgradnji, a jedan počinje da se gradi.

Slovenački lanac Tuš, pored Sombora i Novog Sada, otvorio je hipermarket i u Beogradu a planira i dalje širenje na srpskom tržištu.

Sa liste 10 najvećih globalnih igrača u Srbiji posluje samo Metro, koji je do sada otvorio pet distributivnih centara i to dva u Beogradu i po jedan u Kragujevcu, Novom Sadu i Nišu, a u planu je i dalji razvoj i širenje na srpskom tržištu.

Prema najavama ministra trgovine i usluga Slobodana Milosavljevića, u planu da sledeće godine u Srbiji bude otvorena četiri nova objekta Metroa. Metro keš end keri nalazi se u 29 zemalja sa više od 600 veleprodajnih centara, a sa preko sto hiljada zaposlenih kompanija je postigla prodaju od 31,7 milijardi evra u 2007. godini.

Pevec grupa je otvorila svoj prvi objekat u Srbiji i uložila 40 miliona evra, predviđeno je i otvaranje još jednog objekta na Bežanijskoj kosi, a onda u svakom gradu u Srbiji sa više od 100.000 stanovnika.

U Beogradu su otvoreni prvi renovirani objekti Robnih kuća Beograd, u sklopu kojih je i trgovinski lanac Familija market. Reć je o domaćem lancu supermarketa, koji nudi veliki izbor prehrambenih proizvoda, voća i povrća, kao i proizvode za ličnu i kućnu higijenu. U prvoj fazi biće samo u objektima Robnih kuća Beograd, dok je kasnije u planu i dalje širenje maloprodajnog lanca.

U Srbiju je stigao i francuski Intermarše, koji ovde posluje od 2004. i ima supermarkete Intereks u Beogradu, Prištini, Čačku, Nišu, Zaječaru i Šapcu. Deo je francuskog Intermaršea, lidera u trgovini u Francuskoj, koji posluje u 10 zemalja Evrope, ima godišnji promet od 32 milijarde evra i 112.000 zaposlenih.

Delta u trci za Merkator

Pivovarna Laško i Infond Holding najavili su da će objaviti međunarodni tender za prodaju 48,34 odsto akcija trgovinskog lanca Merkator. Uprava Merkatora smatra da bi prodaja drugoj trgovačkoj kompaniji značila da će Merkator postati zavisan od drugog trgovačkog lanca, što bi uticalo na njegovo poslovanje i upozorava da bi kupac Merkatora, morao objaviti preuzimanje čime bi „verovatno postao većinski vlasnik kompanije".

Za učešće na tenderu zainteresovani su Kerfur, ali i srpska Delta, koja je saopštila da bi na taj način doprinela bržem regionalom širenju i zauzela značajno mesto među vodećim maloprodajnim lancima u Evropi.

U Komisiji za zaštitu konkurencije navode da bi Delta u slučaju da učestvuje na tenderu za kupovinu slovenačkog Merkatora trebalo da prijavi koncentraciju Komisiji za zaštitu konkurencije.

Ekonomista Stipe Lovreta navodi, da ukoliko Kerfur kupi Merkator, to bi bio dobar način da jedan tako veliki trgovinski lanac dođe u Srbiju.

Prema njegovim rečima, ukoliko bi Delta kupila Merkator, to bi bilo dobro za srpsku privredu, ali i za domaće proizvođače koji bi na taj način preko Delte izlazila na strana tržišta.

„Kako podržavamo dolazak stranih, tako treba i da podržimo odlazak naših na strana tržišta.To bi bilo jako značajno i za srpske proizvođače koji bi na taj nacin prodavali proizvode preko Delte", rekao je Lovreta.

Predviđanja

Prema analizama stručnjaka, sa kojima se poklapa i cilj Strategije razvoja trgovine, u Srbiji će se do 2012. godine biti izgrađeno oko 1.400.000 kvadratnih metara novog prodajnog prostora, a do tada će svaki peti građanin Srbije biti zaposlen u trgovinskom sektoru, čije će učešće u bruto domaćem proizvodu sa sadašnjih 10,8 odsto porasti na 12 odsto.

Strani trgovinski lanci još obilaze srpsko tržište, a ono što bi Srbija u ovom trenutku mogla da ponudi su svakako bolji uslovi poslovanja. Novim zakonom o trgovini, koji bi trebalo da bude završen početkom ove godine, u planu je poboljšanje uslova za ulaganja, pošto je predviđena obaveza lokalnih samouprava da odrede lokacije za izgradnju tržno-poslovnih centara, da ih infrastrukturno opreme i ponude na licitaciji.

Jača konkurencija preko je potrebna srpskom tržištu, ali i potrošačima, koji iz godine u godinu očekuju niže cene, ali i veći asportiman i kvalitet proizvoda.