Srpski izvoz na udaru krize

Od jula je evidentan i pad uvoza zbog usporavanja privredne aktivnosti u Srbiji, a u novembru, izvoz je bio za pola milijarde dolara manji nego u oktobru.

Za sada se efekti svetske finansijske krize na spoljnotrgovinsku razmenu vidno ublažuju izvozom poljoprivrednih proizvoda, posebno u zemlje CEFTA sporazuma. Pad izvoza praćen je padom industrijske proizvodnje, koja je oktobru bila manja za 3,4 odsto nego u istom mesecu prošle godine, a u novembru 2,4 odsto.

Izvoz iz Srbije i do sada je bio oskudan i iznosi 870 dolara po stanovniku, što je jedanaesti deo izvoza Slovenije, dok Hrvatska ima 2,3 puta veći izvoz.

Šef odeseka za privredu i finansije potpredsednika Vlade Goran Radosavljević izjavio je da će stopa rasta izvoza u 2008. godini biti nešto ispod 20 odsto, što je, kako je ocenio, uz trenutnu situaciju na svetskom tržištu, na dosta dobrom nivou.

Kako je rekao, izvoz je pogođen i smanjenom tražnjom u inostranstvu i padom cene srpskih priozvoda.

Vlada je pripremila set mera, kojima će podržati izvoznike u narednoj godini, ali kretanja privrede u 2009. niko sa sigurnošću ne može da predvidi. Ekonomisti procenjuju da će izvoz sledeće godine ipak biti usporen, a privrednici da će i pored svih mera Vlade ipak doći do uspravanje privredne aktivnosti.

Kriza stigla i najveće izvoznike

Međutim, trenutno stanje u privredi Srbije pokazuje da se kriza uvlači sve u pore privrede i opasno ugrožava donedavno najveće srpske izvoznike. Smanjenje ili obustavljanje proizvodnje i otpuštanje radnika deo su svakidašnjice.

Stav izvoznika je poslednjih godina da je njihov položaj ugrožen jakim uvozničkim lobijem i jakim dinarom što destimuliše njihovu proizvodnju i čini ih nekonkurentnim na stranim tržištima.

Najveći srpski izvoznik, kompanija U.S. Steel Srbija, koja čini 13 odsto srpskog izvoza, najavila je da će od januara obustaviti proizvodnju, a smanjivanje proizvodnje u smederevskoj železari posledica je svetske ekonomske krize, koja se značajno odrazila na industriju i tržište čelika i dovela do smanjivanja porudžbina za proizvode od čelika.

Valjaonica aluminijuma u Sevojnu "Impol Seval", koja izvozi oko 95 odsto proizvodnje, takođe oseća posledice svetske ekonomske krize kroz smanjenje porudžbina, kao i Fabrika za proizvodnju aluminijumskih delova „Le Belijer" iz Kikinde, dok „Inos Sinma" radi sa pet odsto kapaciteta.

U Industriji kablova u Jagodini, najvećem proizvođaču kablova i kablovskog pribora u Srbiji i Balkanu, proizvodnja je u novembru smanjena 10 odsto, a ukupno smanjenje proizvodnje u poslednjih nekoliko meseci je 35 odsto.

Direkor Valjaonice bakra Sevojno Zoran Drakulić kaže da je u novembru zabeležen pad tražnje za oko 10 odsto i u decembru 15 odsto. "Dalji pad očekujemo i u prva dva kvartala naredne godine, a posle toga pretpostavaljam da će ekonomija malo da krene i da ćemo deo toga da nadokandimo", rekao je Drakulić. "Trebaće dosta da se industrija oporavi, pogotovo industrija čelika, kao što je automobilska industrija, građevinarstvo, gde se čelik najviše upotrebljava i oni su u najvećem problemu", smatra on. Valjaonica bakra je inače za deset meseci ove godine izvezla 90 odsto proizvodnje, u vrednosti oko 30 miliona evra.

U pirotskoj fabrici automobilskih guma "Tigar tajers", koji oko 90 odsto svojih proizvoda izvozi, traje tronedeljna obustava proizvodnje. Ta kompanija se na ovakav korak odlučila zbog manjeg obima narudžbina i smanjenja zaliha gotovih proizvoda na kraju godine.

Preduzeće Metalac iz Gornjeg Milanovca je od 1. januara zamrznulo plate zaposlenima, cija prosečna mesečna zarada iznosi 33.000 dinara. Zamrzavanjem plata sačuvaće se svih 1.800 radnih mesta, uprkos svetskoj ekonomskoj krizi i otpuštanju radnika, smatraju u tom preduzeću. Kako navode, Metalac sigurno neće izgubiti mesto na stranom tržištu, ali će se smanjiti porudžbine zbog čega očekuje da će iduće godine ukupan prihod biti veći za svega pet odsto od ovogodišnjeg koji iznosi 72 miliona evra.

Ekonomista Miroslav Zdravković kaže da u strukturi srpskog izvoza 28 odsto čine primarni proizvodi kojima se trguje na berzama i još 12 odsto gvožđe i čelik čije cene prate berzanske proizvode.

„Cene primarnih proizvoda su na kraju novembra bile prosečno za 42 odsto niže u odnosu na rekordne vrednosti na kraju jula ove godine i za petinu manje nego u novembru prošle godine. To se direktno odrazilo i na izvoz iz Srbije“, objašnjava Zdravković.

Izvoz gvožđa i čelika je smanjen sa 113 miliona evra u julu na 105 miliona u avgustu, 82 miliona u septembru i 57 miliona u oktobru, navodi on i dodaje da bi nakon letnjih meseci trebao da se povećava.

„Kod primarnih proizvoda nije smanjena vrednost, jer se nakon dobrog poljoprivrednog roda ponovo izvoze žitarice i one beleže rast vrednosti izvoza i to sa 17 miliona u julu na 33 miliona u oktobru“, objasnio je Zdravković.

Pozitiva očekivanja

Prema najavama ekonomista izvoz bi u 2009. mogla da povuče poljoprivredna proizvodnja, ali i izvoz elektronike i bele tehnike. Slovenačka kompanija Gorenje, koja iz Srbije izvozi 80 odsto proizvodnje, iako još nema planove za narednu godinu, objavila je da planira povećanje proizvodnje i izvoza sledeće godine.

Rade Pribićević, direktor korporativnih poslova Denjub fuds grupe, u okviru koje posluju Bambi Banat i Knjaz Miloš rekao je da te kompanije u poslednjem kvartalu nisu zabeležili pad prodaje, ali da nije bilo ni porasta koji su očekivali, što se može smatrati posledicom krize.

Očekuje da ove godine izvoz bude atraktivniji, zbog realnijeg kursa dinara, ali da će sa druge strane ipak biti otežan posledicama finasijske krize.

Pribićević je naveo da se za 2009. ipak planira rast proizvodnje u tim kompanijama. Bambi banat izvozi 30 odsto proizvodnje, a Knjaz Miloš 10 odsto.

Procena izvoza u 2009. godini

Prema rečima Miroslava Zdravkovića, optimistična procena izvoza za 2009. godinu iznosi oko 7,8 milijardi evra, uz rast od dva odsto u odnosu na ovu godinu. Pretpostavke za to su da se izvoz gvožđa i čelika, guma i drugih izvoznih proizvoda, kod kojih je došlo do pada, zadrži na nivou iz oktobra ove godine, uz sporiji rast izvoza ostalih industrijskih proizvoda, odnosno elektronike, mašina, delova i komponenti za mašine.

„Ukoliko se dogodi pad izvoza, njegova dubina je nepoznanica u ovom trenutku, jer se još uvek ne može sagledati dubina pada tražnje na izvoznim tržištima i implikacije finansijske krize na finansijsku situaciju i izvozno orijentisanim preduzećima u Srbiji“, objasnio je on.

I šef odeseka za privredu i finansije potpredsednika Vlade Goran Radosavljević takođe smatra da je teško predvideti kretanja u 2009. godini.

"Očekuje se pad izvoza pre svega u sektorima crne i obojene metalurgije i sektoru koji proizvodi autokomponente. Sa druge strane, očekivanja su da kriza ima nešto manji uticaj na izvoz prehrambenih proizvoda“, navodi Radosavljević i objašnjava da uspešna poljoprivredna godina i visoki prinosi primarne proizvodnje u 2008. godini mogu da budu dobar vetar u leđa rastu izvoza ovog sektora u 2009. godini.

Prema njegovim rečima, realno je očekivati da će Srbija imati sporiji rast ili čak pad izvoza u 2009. godini, ali je takođe realno očekivati da srpski izvoz ostvari visoke stope rasta onog trenutka kada se svetsko tržište stabilizuje. Saradnik Instituta za tržišna istraživanja Saša Đogović kaže da će ove godine doći do pada izvoza, ali da se još ne može predvideti u kom procentu, na šta svakako utiče obustava proizvodnje najvećih srpskih izvoznika, ali i nedostatak grinfild investcija.

„Veliki naleti krize očekuju se u prvom kvartalu 2009“, najavljuje Đogović.

Đogović navodi da to povlači i pad uvoza, jer su te kompanije bile i veliki uvoznici, kao što je U.S. Still. Kako je rekao, država nije napravila dobru startegiju za izvoz, jer su neka tržišta sasvim zaboravljena, kao što su Afrika, Azija, Južna Amerika. „Ta tržišta mogu sledeće godine biti jako bitna, jer su ona manje pogođena finsijkom krizom“, rekao je on.

Kako je dodao, Vlada Srbije se tek sada setila da su nam i ta tržišta potrebna, iako se već godinama ukazuje na njihov značaj, posebno jer čak i sa Afrikom Srbija ima deficit u razmeni.

Prema istraživanju Institituta za tržišna istraživanja, oko 44 odsto srpskih privrednika u sektoru industrijske proizvodnje očekuje povećanje nelikvidnosti u narednim mesecima kao posledicu svetske finasijske krize,

Od 200 anketiranih privrednika iz različitih sektora industrijske proizvodnje, 46 odsto "računa sa smanjenjem poslovnih aktivnosti pod udarom finasijske krize, što će neka od njih dovesti pred stečaj, aočekuje se da će se na udaru naći najviše mala i srednja preduzeća“.

Činjenica je, međutim, da u poslednjih nekoliko godina nije bilo pravih mera države koje bi podsticale izvoz. Dinar je, prema ocenama ekonomista i stručnjaka bio neopravdano jak u loše strukturiranoj i slabo izvozno orijentisanoj privredi.

Dva izborna ciklusa u dve godine podgrejala su populističke izjave političara i afirmaciju zapošljavanja u državnoj službi i javnim preduzećima, kao sigurnom poslu, a na to su trošene rezerve i depoziti države koji su trebali da budu iskorišćeni za ulaganje u restrukturiranje privrede, sistema i izgradnju infrastrukturu. Deklarativno se zalagalo za otvaranje novih radnih mesta i grinfild investicije, ali se malo šta radilo da se to i ostvari.

Izvoznici su dugo upozoravali da sa destimulativnim kursom, uz plaćanje visokih poreza i obaveza državi, njihovi proizvodi ne mogu da budu konkurentni na stranim tržištima.

Za to vreme uvoznici su zadovoljno trljali puke jer su zahvaljujući jakom dinaru cene proizvoda sa strane bile prihvatljive za građane, pogotovo one u javnom sektoru kojima su u nekim godinama plate rasle i po 30 odsto, iako je privredni rast bio u najboljem slučaju oko sedam procenata.

Moto tržišne privrede da nema besplatnog ručka i da neko sve mora da plati na kraju upozorava da će se to desiti i Srbiji. Odgovor na pitanje da li će i ovog puta račun najverovatnije biti ispostavljen građanima, neće dugo biti bez odgovora.