Političari - biznismeni raskućuju i Sloveniju

Ekvivalent američkih loših hipotekarnih kredita u zemljama u tranziciji upravo su krediti za finansiranje menadžerskih otkupa, budući da njihove posledice mogu biti jednako uništavajuće po bankovni sistem zemlje.

Boško Šrot je započeo karijeru kao službenik u opštinskoj upravi, a nastavio je u upravi Pivare (Pivovarna) "Laško". Posle penzionisanja Toneta Turnška, harizmatičnog prvog čoveka "Laškog", Šrot postaje predsednik uprave firme koja je praktično imala monopol na prodaju piva u čitavoj Sloveniji istočno od Ljubljane.

U prvim godinama ovog veka, započinje ambiciozan program okupljanja slovenačke industrije bezalkoholnih pića i piva pod okriljem "Laškog", koje je ubrzo pokupovalo firme, kao što su "Radenska" i "Fruktal".

Još u Turnškovo vreme "Laško" se zapliće u iscrpljujući "pivovarski rat" sa belgijskim gigantom "Interbrew" za vlasništvo nad Pivarom "Union", jedinim preostalim proizvođačem piva u Sloveniji, i na kraju pobeđuje uz izdašnu pomoć domaćeg Ureda za zaštitu konkurencije, s jedne strane, koji je presudio da "Laško" time ne ostvaruje monopolski položaj na tržištu, i sa druge strane domaće politike, koja je (uz častan izuzetak pokojnog premijera Drnovšeka) prodaju piva percipirala kao strategijski nacionalni interes.

Igor Bavčar, u osamdesetim godinama prošlog veka studentski aktivista i radikalni marksista, široj javnosti postaje poznat kao osnivač i predsednik Odbora za zaštitu ljudskih prava, nastalog u odbranu Janeza Janše koga je 1988. uhapsila kontraobaveštajna služba JNA zbog posedovanja tajnog dokumenta o planiranim merama protiv političke opozicije u Sloveniji.

U toj ulozi stekao je Bavčar ogromnu popularnost i postao ministar unutrašnjih poslova u prvoj višestranačkoj vladi Slovenije. Kasnije je bio ministar za evropska pitanja i koordinator slovenačkih aktivnosti pred pristupanje Evropskoj uniji.

Bavčar 2003. napušta politiku i postaje predsednik uprave koparskog "Istrabenza", koji je do tada uglavnom bio poznat kao suvlasnik – zajedno sa austrijskim OMV – drugog najvećeg lanca benzinskih pumpi u Sloveniji.

Novi šef, međutim, pumpe uskoro prodaje Austrijancima i počinje da širi aktivnosti "Istrabenza" na područje prehrambene industrije i turizma. Kupuje dva renomirana proizvođača hrane, "Drogu" iz Portoroža i "Kolinsku" iz Ljubljane, kao i lanac hotela u Portorožu. Na području energetike osniva zajedničku firmu sa "Gorenjem", a razvija i složen odnos sa "Petrolom", s kojim ga povezuju unakrsno vlasništvo akcija, potencijalne sinergije i aktualna netrpeljivost.

Pivovarna "Laško" i "Istrabenz" su pre više od tri godine od paradržavnih fondova KAD i SOD kupili većinski paket akcija "Merkatora" u najkontroverznijoj i najrazvikanijoj tranzicijskoj transakciji u Sloveniji. Tada je vlada premijera Janše zapravo trampila vlasništvo u "Merkatoru" za kontrolu nad vodećim slovenačkim dnevnikom "Delo".

Paralelno sa ovim događanjem odvijao se tihi proces konsolidacije vlasništva "Laškog" i "Istrabenza" u rukama oba predsednika uprave. Boško Šrot i Igor Bavčar su firme, u kojima su predsednici uprave, preuzeli preko lanaca povezanih firmi u vlasništvu anonimnih statista, a za kredite, kojima su kupovali akcije, garantovali su – kao i većina tranzicijskih tajkuna, ne samo u Sloveniji – akcijama preuzetih firmi. Na kraju, Boška su raskrinkali mediji, a Igor se otkrio sam.

Bavčar 2003. napušta politiku i postaje predsednik uprave koparskog "Istrabenza", koji je do tada uglavnom bio poznat kao suvlasnik – zajedno sa austrijskim OMV – drugog najvećeg lanca benzinskih pumpi u Sloveniji.

Novi šef, međutim, pumpe uskoro prodaje Austrijancima i počinje da širi aktivnosti "Istrabenza" na područje prehrambene industrije i turizma. Kupuje dva renomirana proizvođača hrane, "Drogu" iz Portoroža i "Kolinsku" iz Ljubljane, kao i lanac hotela u Portorožu. Na području energetike osniva zajedničku firmu sa "Gorenjem", a razvija i složen odnos sa "Petrolom", s kojim ga povezuju unakrsno vlasništvo akcija, potencijalne sinergije i aktualna netrpeljivost.

Pivovarna "Laško" i "Istrabenz" su pre više od tri godine od paradržavnih fondova KAD i SOD kupili većinski paket akcija "Merkatora" u najkontroverznijoj i najrazvikanijoj tranzicijskoj transakciji u Sloveniji. Tada je vlada premijera Janše zapravo trampila vlasništvo u "Merkatoru" za kontrolu nad vodećim slovenačkim dnevnikom "Delo".

Paralelno sa ovim događanjem odvijao se tihi proces konsolidacije vlasništva "Laškog" i "Istrabenza" u rukama oba predsednika uprave. Boško Šrot i Igor Bavčar su firme, u kojima su predsednici uprave, preuzeli preko lanaca povezanih firmi u vlasništvu anonimnih statista, a za kredite, kojima su kupovali akcije, garantovali su – kao i većina tranzicijskih tajkuna, ne samo u Sloveniji – akcijama preuzetih firmi. Na kraju, Boška su raskrinkali mediji, a Igor se otkrio sam.

Vremenom su se putevi Janeza Janše i Boška Šrota razišli, a još ranije razišli su se Janša i Bavčar, pa se potkraj mandata bivše Janšine vlade politika "svim sredstvima pravne države" obrušila na novootkrivenog tajkuna Šrota i njegov pivarsko-novinsko-finansijski imperij, a preko vlasništva u "Petrolu" temeljito je zagorčala život i Bavčaru.

Kako je vrednost akcija Pivovarne "Laško" u poslednjoj godini pala sa 90 na približno 42 evra, a "Istrabenza" sa 130 na oko 30 evra, banke su počele tražiti dodatne garancije za kredite, pa su Šrot i Bavčar počeli prodavati "kućnu srebrninu". Nadzorni odbor "Istrabenza" već je odlučio da proda "Drogu Kolinsku" i udeo u "Petrolu" i "Merkatoru".

No, dok Bavčar još uvek govori o uspešnom poslovanju Istrabenza, o prestrukturiranju portfelja i slično, predsednik nadzornog odbora i Bavčarev prethodnik na mestu predsednika uprave Janko Kosmina, nakon nedavne sednice odbora, izjavio je: "Nešto moramo prodati, da bi spasili 'Istrabenz'." Zanimljivo je da Kosmina nije podržao prodaju "Droge Kolinske", nego je, smatrajući je dovoljno perspektivnom, želeo da je zadrži po svaku cenu.

Najviše medijske prašine podigao je ipak "Javni poziv za prikupljanje neobavezujućih ponuda", kojim "Laško" i povezane firme nude na prodaju gotovo pola "Merkatora" (tj. sasvim precizno, 48,34 odsto). Odluku za prodaju objasnili su pritiskom, koji na njih vrši Ured za zaštitu konkurencije, optužujući ih za nedozvoljenu koncentraciju i tražeći od njih da objave ponudu za preuzimanje ili da prodaju sve akcije iznad "praga za preuzimanje", odnosno iznad 25 odsto.

Pravi razlog, međutim, po svemu sudeći je prezaduženost "Merkatorovih" vlasnika, čiji krediti odjednom, zbog opšteg pada cena akcija, nisu više adekvatno osigurani, pa banke traže dodatne garancije. Nova vlada Slovenije odoleva snažnim pritiscima da ponovno otkupi "Merkator", otvarajući time prostor konkurentima iz regije i velikim međunarodnim trgovačkim lancima.

Interes je za sada zanemarljiv, pa se postavlja drugo, još značajnije pitanje: "Ima li danas uopšte kupaca za 'Merkator'?"

Rasprodaja Šrotove imperije?

Ljubljanski ekonomski dnevnik „Finance“ pisao je u utorak da je Kancelarija za zaštitu konkurencije donela preliminarno rešenje u kome konstatuje da za konkurenciju i potrošače nije dobro da generalni direktor Pivare „Laško“ preko firmi u svome vlasništvu raspolaže sa 57,84 odsto „Laškog“, koje opet kontroliše druge slovenačke proizvođače pića, kao što su „Fruktal“, Pivovarna „Union“ i „Radenska“.

U roku od trideset dana Laško mora da odgovori na preliminarno rešenje i ako odgovor ne bude ubedljiv, Ured može u konačnom rešenju da odredi prodaju delova Šrotove imovine.

Ako Šrot u određeno vreme (u EU je u takvim slučajevima uobičajen rok od godinu dana) ne proda delove ne samo „Laškog“ nego i „Merkatora“ i mariborskog dnevnika „Večer“, kod kojih je Ured takođe pronašao znakove kršenja pravila konkurencije, Ured ih može prodati bilo putem prikupljanja ponuda zainteresovanih kupaca ili prodajom na javnoj licitaciji. Pored mere obavezne prodaje Ured može da odredi i globu u iznosu od 10 odsto godišnjih prihoda prekršioca.