Pomoć MMF-a ipak neophodna

Najava da je zarad makroekonomske stabilnosti, Vlada spremna da pri pravljenju budžeta za sledeću godinu uključi stručnjake Međunarodnog monetarnog fonda, verovatno je mnoge iznenadila. Jer, ako se podsetimo, vlada je do pre nekoliko meseci negirala svaku mogućnost da pristane na novi aranžman sa tom finansijskom institucijom.

Da li je na promenu mišljenja uticala finansijska nestabilnost širom sveta ili je lakše podeliti odgovornost za eventualne poteškoće i probleme sa MMF-om, ostaje da se vidi. Jasno je da srpska ekonomija i bez globalne finanasijske krize, sa deficitom budžeta od 2,7 odsto bruto domaćeg proizvoda, ima dosta problema. Sa njom, još više, jer će pozajmljivanje novca postati skuplje, a investicija će biti manje.

Profesor beogradskog Ekonomskog fakulteta Pavle Petrović smatra da je odluka da se uđe u novi aranžman sa MMF-om presudna i odlična za Srbiju jer će ohrabriti strane direktne investitore i inostrane kreditore.

„To je za Srbiju presudno jer finansijska kriza može da se prelije na našu zemlju tako što će se smanjiti priliv neophodnog stranog kapitala. Naša rupa je reda veličine šest milijardi evra i mi to pokrivamo stranim investicijama i stranim zajmovima. Ako bi se to i delimično zakočilo, mi bismo imali velike probleme u zemlji - proizvodnja bi počela da pada, inflacija da raste, dinar da slabi”, ističe Petrović.

Drugi važan razlog zašto je to dobar potez je, kako je dodao, to što će omogućiti da se u vladi postigne zdrav dogovor o budžetu za 2009. godinu. To podrazumeva da se smanji javna potrošnja i deficit koji se pojavio rebalansom budžeta. „Ovaj rebalans je pokazao da unutar političkih struktura i vlade nema dovoljno snage da se uprkos želji da se smanji javna potrošnja to i uradi. Napravljen je značajan deficit, a to je slika šta bi se desilo u 2009. godini, ako ne bi imali pomoć od MMF-a”, ukazuje Petrović i dodaje da nije slučajno da stručnjaci te međunarodne finanansijske institucije dolaze krajem oktobra, baš kada će početi priprema budžeta za narednu godinu. Da su u situaciji globalne finansijske krize investicije presudne za Srbiju, smatra i saradnik Ekonomskog instituta Miroslav Zdravković, koji kaže da je neophodno privući što više ulaganja, kako bi se održala stopa rasta izvoza veća od 20 odsto i kako bi rast domaće ekonomije što više bio baziran na realnom, a ne finansijskom sektoru.

Govoreći o najavi dolaska MMF-a, državni sekretar Ministarstva finansija Slobodan Ilić kaže da je ključan za tu odluku bio boravak delegacije srpske vlade i centralne banke na godišnjoj skupštini MMF-a i Svetske banke u Vašingtonu. „Verovatno da su o rezultatima tih razgovora obavestili premijera Cvetkovića koji je dao informaciju u tom pravcu. Ja verujem da postoje dobri razlozi zašto bi se mogao napraviti aranžman sa MMF-om, oni su često iznošeni u javnosti i u tom smislu nemam posebnu dopunu. Mislim da će ministarka finansija Diana Dragutinović moći mnogo više da kaže o tome kako su izgledali ti razgovori“, rekao je Ilić.

„Ono što mene raduje posle svih tih izjava je što mi se čini da je sada svima jasno da politički akteri koji čine ovu koalicionu vladu sve više i više dolaze do spoznaje da se sve ono što je obećano u predizbornoj kampanji ne može ostvariti odmah, nego da se moraju identifikovati određeni prioriteti“, ocenio je on.

To će, kako je dodao, do posebnog izražaja doći prilikom rada na budžetu za sledeću godinu, jer postoje jasni znaci globalne finansijske krize, čije efekte vlada još nije ni sagledala u potpunoj meri.

Premijer Cvetković je u svom obraćanju povodom 100 dana vlade penzionerima, do duše suptilno, poručio da od toga da penzije dostignu 70 odsto prosečne plate do kraja 2009. godine neće biti ništa, jer se sve odluke moraju donositi kako bi se očuvala makroekonomska stabilnost.

Postavlja se pitanje kako će na tu najavu reagovati najžešći zagovornik te ideje, vicepremijer Jovan Krkobabić. Koliko do juče, on je u medijima tvrdio da će njegovo obećanje biti ispunjeno. Ovo će na neki način biti test za njega i pokazaće da li je shvatio da je vrag odneo šalu i da je Srbija u problemima, odnosno da radikali posle odlaska Tomislava Nikolića više i nisu pretnja zbog koje bi demokrate pravile vladu sa socijalistima i ispunjavale sva njihova predizborna obećanja?

Bilo kako bilo, Srbija iz ovog razvoja situacije, čini se, može da izvuče samo korist.

Ekonomisti već mesecima upozoravaju vladu da će vanredno povećanje penzija izazvati veliki deficit u finansiranju, a poslednjih dana su ta upozorenja išla i u smeru da bi odluku trebalo preispitati, zbog svetske finansijske krize. Vlada očiglednu takvu odluku još nije spremna da donese, ali je izvesno da je u odnosu na ranija obećanja ipak aterirala.

Ekonomista Pavle Petrović smatra da je to dobar znak, jer su analize pokazivale je neodrživo da penzije dostignu 70 odsto prosećne plate do kraja sledeće godine.

„Već ovo vanredno povećanje od 10 odsto u ovoj godini će se tek osetiti u 2009. Ove godine to je bilo samo dva meseca, dok će u sledećoj to biti svih 12 meseci i biće značajan udar na budžet. Dodati na to ovih 70 odsto, to je prosto neodrživo i ja mislim da je prosto neopohodno da se od toga odustane”, navodi Petrović.

Sličnog mišljenja je i Miroslav Zdravković, koji je uz to i protiv vanrednog povećanja, koje je vlada već odobrila.

„Lično sam protiv povećanja od 10 odsto, jer podiže nivo transfera u 2009. godini za preko 40 milijardi dinara. Plus uvećanja zbog ubrzanja inflacije koju izazvalo to povećanje, plus povećanja na 65 odsto u januaru iduće godine… Ovo povećanje je osnova koalicionog sporazuma, ali bi kaolicioni partneri trebalo da budu i svesni svoje odgovornosti ako ekonomsku situaciju, a uprkos upozorenjima i domaćih stručnjaka i međunarodnih institucija, učine još gorom”, upozorava Zdravković.

„Prošle godine je fond isplaćenih penzija izneo 260 milijardi dinara, ove godine će dostići 340 milijardi a naredne će dostići 420 milijardi dinara. Bojim se da ćemo do kraja iduće godine, ako nas pogodi spoljna nelikvidnost, žaliti nad ovolikim novcem koji nismo morali da potrošimo. A ako prosečna penzija u Srbiji, sa povećanjem od oko 15 procenata dostigne iznos od 22.000 dinara, što je više od 270 evra, svako ko živi van Srbije će se začuditi kada je uporedi sa penzijama u Bugarskoj (oko 100 evra) ili platama (230-240 evra)”, kategoričan je on.

Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić u svojim izjavama nije bio toliko direktan, ali je kazao da bi vlada trebalo dobro da odmeri trošenje novca iz budžeta u situaciji kada je sve manje privatizacionih prihoda i investicija. Vreme je, kako je istakao, da „vlada stegne kaiš”.

Privatizacioni prihodi u ovoj godini su više nego skromni. U prvih osam meseci 2008. privatizovano je 190 preduzeća, a ukupni prihod je svega 205 miliona evra.

Kako bi ubrzala postupak privatizacije, odnosno na neki način se otarasila poprilično neatraktivnih preduzeća, vlada će sledeće nedelje verovatno izmeniti Uredbu koja reguliše tenderske i aukcijske privatizacije. Izmene bi kupcima omogućile duži rok za uplatu kuporpodajne cene i to čak do pet godina, ukoliko prethodno uplate najmanje 30 odsto sume i time steknu upravljačka prava.

Teško je zamisliti da će ovakav potez posebno doprieti ostvarivanju većih prihoda, ali će možda pomoći da uglavnom loša preduzeća, koja su još neprivatizovana, ipak nađu kupca, a radnici ne ostanu na ulici. Da je vlada ranije imala više strpljenja, možda je mogla da udomi RTB Bor na drugom tenderu, a ne da sada strepi da li će propasti još jedan tender, pre nego i što je raspisan.

Pavle Petrović smatra da je ta odluka vlade motivisana pre svega time da se privatizacija završi i da se u uslovima finansijske krize uopšte pronađu kupci za lošija preduzeća.

Ono što građane Srbije verovatno čini veoma nezadovoljnim, za razliku od premijera koji posle 100 dana vlade prosto sija od zadovoljstva, jesu velika poskupljenja gasa i telefoniranja. Iako se niko ne seća kada je poslednji put u Srbiji nešto poskupelo za 60 odsto, država je ovih dana upravo aminovala da cena gasa od 15. oktobra bude za toliko povećana.

Glavno objašnjenje je skok cena gasa koji stiže iz Rusije, iako je jedan od glavnih argumenata domaćih državnika u prilog energetskom sporazumu sa Rusijom bio to što ćemo imati jeftiniji gas. Samo su zaboravili da kažu kada će to biti. Ako je verovati ruskim medijima, mnogo pošto im predamo ključeve Naftne industrije Srbije, možda tek 2015. U Vladi Srbije nisu osećali potrebu da te najave objasne, osim što su naveli da se radi o pisanju novina, a ne o zvaničnom stavu ruske kompanije.

Na najavu poskupljenja pretplate u fiksnoj telefoniji tri puta i impulsa u domaćem saobraćaju duplo, koje je tražio monopolista telekom Srbije, teško da će bilo kakvo objašnjenje delovati suvislo.

Za to vreme, bankari nam i dalje poručuju da je naš novac u njihovim bankama siguran.

Većina banaka u Srbiji, na pitanja da li ima dovoljno novca, i da li građani povlače štedne uloge, skoro jednoglasno odgovaraju da nema razloga za zabrinutost. Priznaju da je prethodne nedelje bilo povlačenja štednih uloga više nego obično, ali kažu da je to više bilo psihološkog karaktera kao i da se sada situacija smirila.

"U svakom trenutku možemo u potpunosti da isplatimo sve depozite klijenata, ali za to nema apsolutno nikakve potrebe jer su svi depoziti građana 100 odsto bezbedni. Imajući u vidu konzervativnu i restriktivnu monetarnu politiku Narodne banke Srbije u prethodnom periodu, zabrinutost je više nego neopravdana jer su ulozi građana apsolutno sigurni i pokriveni obaveznim rezervama kod NBS", kaže Petar Grujuć,direktor sektora za poslovanje sa stanovništvom u Folks banci.

I u Rajfajzen banci tvrde da imaju dovoljne količine gotovine, a da je dnevni limit za isplatu bez najave 5.000 evra.

U bankama još i kažu da je potražnja za stambenim kreditima realno manja, a na pitanje da li sada treba uzimati kredit, uglavnom odgovaraju da "možda sad nije pravo vreme" i savetuju da se ipak malo sačeka.

Zastoja ima i kod odobravanje kredita za privredu i preduzeća.

"Što se saradnje s preduzećima tiče, ona će se nastaviti, ali je sigurno da će se krediti nešto teže dobijati i biti nešto skuplji nego do sada. Uticaj svetske krize u ovoj oblasti će biti posredan", rekla je Laura Fodor Agošton, član izvršnog odbora "OTP" banke.

I ako banke u izjavama medijima tvrde da je apsolutno sve u redu, kako smo nezavnično saznali, na tržištu se ipak oseti nervoza. Tako je protekle nedelje veliki broj građana pokušao da podigne svoje štedne uloge, a gužve su bile tako velike da su pojedine banke novac isplaćivale i posle ponoći. Međutim, novac uglavnom nije bilo moguće podići ni u jednoj banci isti dan, a odgovori su bili različiti. Neke su pravile liste čekanja, dok su neke čak i savetovale klijente da se jave za nekoliko dana pa će ih tek onda obavestiti kada da dođu po ušteđeni novac.

Takođe, iako se približava "nedelja štednje", kada banke tradicionalno nude veće kamate na štedne uloge, ove godine se još uvek ništa ne zna. U Narodnoj banci Srbije nisu doneli konačnu odluku da li će poslovne banke osloboditi obavezne rezerve od 40 odsto, pa su i banke oprezne u odgovorima na pitanje hoće li kamate na štednju biti visoke kao i prošle godine.

Guverner Radovan Jelašić u svim javnim obraćanjima ne propušta priliku da ponovi da je bankarski sektor u Srbiji visoko likvidan, da su štedni ulozi sigurni, ali i da objasni kako je trenutno najsigurnije štedeti u bankama.

"Zbog trenutnog rasta referentne kamate na evro (eurolibor) građani bi trebalo da iskoriste situaciju i polože evre na štednju, jer tako mogu dobiti godišnju kamatu do osam odsto", objašnjava Jelašić.

Međutim, i pored toga što većina evropskih, pa i zemalja u okruženju diže iznos štednje koju garantuje država, guverner naše centralne banke smatra da u Srbiji nema potrebe za tim. Struktura štednje u Srbiji je takva da preko 80 odsto štedišta ima depozite do 3.000 evra tako da su oni pokriveni sadašnjim propisima", smatra Jelašić.