Mogu li srpske kompanije na kinesko tržište?

Kinesko tržište, jedno od najpropulzivnijih na svetu postaje sve zanimljivije srpskim kompanijama, koje sve više počinju da shvataju mogućnosti koje nudi najdinamičnija svetska ekonomija. Reč je o zemlji koja je po ukupnom bruto domaćem proizvodu prošle godine prestigla Francusku, (do sada) petu najveću ekonomsku silu u svetu.

Za poslednjih 25 godina, kineska ekonomija rasla je po prosečnoj stopi od devet odsto godišnje, i to bez značajnih oscilacija. Poređenja radi, stopa ekonomskog rasta u srednjoj i istočnoj Evropi, 2005. je iznosila u proseku 5,4 odsto. U Srbiji je rast iznosio 4,5 odsto, a baltičke zemlje poput Litvanije, Letonije i Estonije zabeležile su stopu rasta od visokih 8,8 odsto. Bruto domaći proizvod u Kini pretprošle godine je iznosio neverovatnih 1.800 milijardi evra.

Kako bi pokazao sve komparativne prednosti Srbije, Roland Berger Strategy Consultants, izradio je studiju koja pokazuje šta bi sve srpske kompanije trebalo da učine u osvajanju dela kineskog tržišta. Srpska i kineska privreda za sada nemaju previše dodirnih tačaka. Ta činjenica pokazuje vrlo nizak stepen internacionalizacije srpskog biznisa, ali i vrlo mali interes kineskih kompanija da investiraju u srpsku privredu. Odnos izvoza i uvoza ne ide u korist Srbije, jer je trgovinska razmena sa Kinom zapanjujuće mala: odnos uvoza i izvoza je 200 na prema 1. U 2005. Srbija je izvezla usluga i dobara u vrednosti od svega 1,8 miliona evra, a iz Kine je uvezeno robe u vrednosti 401 milion evra.

Kad se razmišlja o povezivanju Kine i Srbije trebalo bi imati na umu da je Kina ogromno potrošačko tržište, ali i veliki inostrani investitor i izvoznik. Budući da postoji ogroman potencijal u rastu potrošačkog tržišta, srpske kompanije bi trebalo aktivnije da krenu u potragu za lokalnim kineskim partnerima i na taj način distribuiraju svoje proizvode.

Atraktivnost Srbije kao ulagačke destinacije u ovom trenutku je vrlo niska. Razlog tome je što Srbija ne poseduje konkurentske prednosti u poredjenju sa ostalim evropskim zemljama, poput razvijene high- tech industrije, potrebnih inovacijskih veština menadžera i sl. Iz pozicije Kine kao ulagača, Srbija još dugo neće biti njihova meta, jer nije povoljna lokacija za proizvodnju, niti predstavlja poželjno potrošačko tržište. To još uvek može biti dobar znak za srpske kompanije, jer im ostavlja dovoljno prostora i vremena da razviju vlastitu strategiju poslovanja s ovom nadolazećom super silom.

Četiri elementa za uspeh

Stručnjaci predviđaju kako ključ leži u unapređenju znanja i veština potrebnih za takav proboj. Srpske kompanije bi pre svega trebale da razviju vlastitu strategiju osvajanja kineskog tržišta, a u tome im može pomoći iskustvo drugih zemalja koje već posluju s Kinom.

Deo te strategije moralo bi biti razvijanje znanja poput menadžerskih, marketinških i ostalih upravljačkih veština, kao prioriteta u razvoju kompanija. Osim toga, potrebno je uspostaviti najbolju svetsku praksu operativne učinkovitosti i dosegnuti onu kritičnu veličinu kompanija da bi se mogli probiti na to zahtevno tržište. U budućnosti, nikakva zakonodavna regulativa niti restrikcije neće moći da zaštite Srbiju od globalizovanog i umreženog sveta. Samo najbolja klasa radnika i strateško i operativno razmišljanje, garantovaće nezavisan opstanak i doprineće podizanju srpskog životnog standarda.

Važno je iskoristiti sve prednosti domaćeg tržišta, ali i bliskih tržišta jugoistočne Evrope, te Rusije i Ukrajine. Naime, takva tržišta mogu pripremiti kompanije na izazovnije ciljeve poput osvajanja Kine. Ovaj cilj može se postići upoznavanjem navika lokalnih, regionalnih i evropskih potrošača i izgradnjom efikasne i stabilne evropske mreže.

Srpske kompanije bi trebalo da odmah krenu u ofanzivu i počnu da preuzimaju kompanije ili sklapaju joint venture u Kini te se tako nametnu kao prihvatljiv partner. Uzimajući u obzir činjenicu da Kina ima još uvek niži BDP po stanovniku (1.507 evra) u poredjenju sa Srbijom (2.246 evra) i to predstavlja potencijal za dalji razvoj. One srpske kompanije koje se odluče za preuzimanje kineskih firmi, moraju odmah zasukati rukave i pronaći poželjne mete, jer ovakva mogućnost neće trajati doveka. Jednako tako, prema petogodišnjem kineskom planu otvorio se prostor za ulaganje u niz sektora koji nisu dovoljno razvijeni u Kini. Oni uključuju investicije u farmaceutsku industriju, energetski sektor, tehnologiju zaštite životne sredine, visoke tehnologije, petrohemiju, profesionalne usluge, vodu, te specijalne grane hemije.

Kao četvrti element strategije za uspeh stručnjaci navode optimiziranje svoje međunarodne pozicije kako bi ostali konkurentni na tržištu. Ako srpske kompanije same ne iskoriste sve svoje komparativne prednosti, uvek će se pronaći neko ko to može učiniti umesto njih.

Razvijanje poslova i globalne kulturne mreže izvan Kine

Kineski-jezik buduænosti

Kineska vlada, s druge strane, ništa nije prepustila slučaju. Usvojila je petogodišnji plan razvoja prema kojem žele izgraditi održivu i uravnoteženu ekonomiju. Ovaj plan već je zainteresovao mnoge evropske korporacije koje planiraju da razviju biznis u Kini. Ključan element petogodišnjeg kineskog plana je da Kinu etabliraju kao svetskog tehnološkog lidera. Samo u 2004. godini, broj kineskih inženjera koji su diplomirali iznosio je 380.000, što je deset puta više od broja diplomiranih inženjera u Nemačkoj.

Osim toga, u Kini je pokrenut veliki broj ogromnih infrastrukturnih projekata. U jeku je izgradnja infrastrukture za Olimpijske igre u Pekingu 2008. godine koja je vredna 40 milijardi evra. Ovo takođe predstavlja priliku za srpske kompanije da uzmu deo tržišnog kolača. U poslednjih nekoliko godina kineske kompanije su se kroz izvoz usluga i dobara brzo probile na mnoga strana tržišta. To pokazuje jasan trend da Kinezi tragaju za novim akvizicijama, joint venturima, ali i otvaranjem vlastitih kompanija po celom svetu. Za sada, najveći deo investicija Kina je usmerila na SAD - oko 12 odsto celokupnog iznosa, dok je Australija na drugom mestu s 10 odsto ukupne sume svih stranih investicija. Od evropskih zemalja, najviše se ulagalo u Španiju i Nemačku, gde su usmerili u proseku po dva odsto svog investicionog kapitala.

S druge strane, prema uputstvima svoje vlade Kinezi su počeli granati i globalnu mrežu kulturnih centara po modelu nemačkog Goethe-Instituta, francuske Alijanse ili španskog Instituta Cervantes. U isto vreme nesmanjenom brzinom šire i mrežu tehnoloških parkova po svetu. Najnoviji tehnološki park, koji je u izgradnji, biće smešten u Beču. Tržište srednje i istočne Evrope Kinezi nameravaju “napasti” upravo iz tog središta. Slični parkovi već su izgrađeni u Sjedinjenim Američkim Državama, Rusiji, Singapuru i Engleskoj. Pozicioniranje Kine u samom središtu srednje i istočne Evrope ima još jedan razlog: geografska blizina dvaju autoklastera, jednog u Štajerskoj i drugog u Slovačkoj.

Roland Berger Strategy Consultants predviđa kako će se biznis na “kineski način” u budućnosti širiti još većom brzinom. U prilog tome govore i dalje niski proizvodni troškovi, značajan rast domaćeg tržišta, strategije kineskih kompanija da krenu u oštrije ekspanzije, ogroman investicioni kapital i veliki porast broja multinacionalnih kompanija koje su u Kini već osnovale svoje centre za istraživanje i razvoj. Takvih je centara u Kini trenutno više od 130.

Strelovit kineski razvoj najbolje shvataju Sjedinjene Američke Države i nekolicina evropskih zemalja koje su tamo već krenule razvijati biznis. Istraživanje o nastavnim planovima za učenje stranih jezika na jednoj američkoj visokoj školi pokazalo je zapanjujući podatak. Oko 50 profesora predložilo je da deca uče ruski jezik, oko 175 japanski, a čak 2.400 glasalo je za kineski kao jezik koji će im u budućnosti najviše koristiti. Da se takvo istraživanje napravi u Srbiji, teško da bi u ovom trenutku ikome palo na pamet da predloži učenje kineskog jezika.

(autor je regionalni direktor Roland Berger Strategy Consultants za jugoistočnu Evropu)