BBC 0

21.06.2024.

14:50

Toplotni talas: Šest razloga zašto je ove godine bilo toliko mnogo smrti na hadžiluku u Meki

Ovogodišnji hadžiluk, jedno od najvećih masovnih religioznih okupljanja na svetu koji tradicionalno privlači milione muslimana u Saudijsku Arabiju, obeležen je tragedijom. Koji su mogući razlozi za to?

Izvor: Luis Baruho - BBC

Toplotni talas: Šest razloga zašto je ove godine bilo toliko mnogo smrti na hadžiluku u Meki
Getty Images

Podeli:

Ove godine je hadžiluk bio obeležen tragedijama, kada je živote izgubilo najmanje 922 hodočasnika različitih nacionalnosti, većina njih zbog uzroka povezanih sa vrelinom, prema računici novinske agencije Frans pres.

Hadžiluk, jedno od najmasovnijih okupljanja na svetu, godišnje navede milione ljudi put Saudijske Arabije.

Ova verska obaveza - putovanje jednom u životu za finansijski i fizički sposobne muslimane - zvanično se okončala u sredu.

BBC nije uspeo nezavisno da potvrdi broj prijavljenih smrtnih ishoda.

BBC je 19. i 20. juna zatražio od saudijskih vlasti komentar vesti o velikom broju smrtnihslučajeva i kritika na račun organizatora, ali nije dobio zvaničan odgovor.

Međutim, kraljevstvo se pohvalilo uspehom sopstvenih zdravstvenih planova za ovogodišnju sezonu hadžiluka.

"Sezona hadžiluka bila je lišena bilo kakvih epidemija ili pretnji po javno zdravlje, uprkos velikom broju hodočasnika i izazova koje predstavljaju visoke temperature", rekao je u saopštenju saudijski ministar zdravlja Fahad Al Džalajel.

Saudijske vlasti su saopštile da je u ritualu ove godine učestvovalo otprilike 1,83 miliona hodočasnika, dok je 1,6 miliona njih stiglo iz inostranstva.

BBC je proučio faktore koji su mogli da doprinesu tolikom broju smrti na hadžiluku ove godine:

BBC

Ekstremna vrućina

Veruje se da je usijana vrelina u Saudijskoj Arabiji, sa temperaturom koja je dostizala 51,8 stepeni Celzijusa u hladu, glavni faktor koji stoji iza velikog broja smrtnih slučajeva.

Uprkos upozorenjima saudijskog Ministarstva zdravlja da se izbegava izlazak na vrućinu i da se ljudi stalno hidriraju, mnogi hodočasnici bili su pogođeni toplotnim stresom i toplotnim udarom.

Jedan arapski diplomata prvobitno je pripisao skoro sve od 658 prijavljenih smrti egipatskih državljana ekstremnoj vrućini.

Getty Images

Mnogi od ovih hodočasnika nisu imali odgovarajuće dozvole za hadžiluk, što je potencijalno ograničilo njihov pristup organizovanoj podršci i resursima.

"Preživela sam samo božjom milošću, bilo je neverovatno vruće", kaže Aiša Idris, nigerijska hodočasnica, govoreći za Svetski servis BBC-ja.

"Zatvorili su sva vrata Kabe (kamene građevine u centru najvažnije džamije islama). Morali smo da se popnemo na krov, koji je bio usijan."

"Morala sam da se zaštitim kišobranom i da se stalno prskam Zamzamom (sveta vodica)."

"Mislila sam da ću u jednom trenutku da se onesvestim i neko je morao da mi pomogne sa kišobranom. Nisam očekivala da će vrućina biti toliko jaka", dodaje ona.

Još jedna hodočasnica, Naim, navodno je umrla od toplotnog udara, primoravši njenu porodicu da zahteva odgovore.

"Komunikacija sa mojom majkom bila je naglo prekinuta. Proveli smo čitave dane tražeći je, samo da bismo saznali da je preminula tokom hadžiluka", rekao je njen sin za BBC njuz na arapskom, dodavši da će ispuniti njenu želju da bude sahranjena u Meki.

BBC

Vlasti su obezbedile različita sredstva za rashlađivanje

Hodočasnici se suočavaju sa raznim opasnostima zbog do sada neprikosnovene vrućine, zahtevnih fizičkih aktivnosti, beskrajnih otvorenih prostora, a mnogi od njih su stariji ili bolesni, ili oba.

Smrti od vrućine tokom hadžiluka nisu ništa novo i beleže se još od 15. veka.

Prošle godine su saudijske vlasti prijavile više od 2.000 slučajeva toplotnog stresa među hodočasnicima.

Naučnici upozoravaju da će globalno zagrevanje dodatno pogoršati vremenske uslove.

"Hadžiluk je funkcionisao po vreloj klimi više od milenijuma, ali klimatska kriza pogoršava te uslove", kaže Karl-Fridrih Šlausner iz Klimatske analitike novinske agencije Rojters.

Njegovo istraživanje pokazuje da sa globalnim porastom od 1,5 stepeni Celzijusa u odnosu na predindustrijske nivoe, rizik od toplotnog udara tokom hadžiluka može da se poveća i za do pet puta.

Trenutne projekcije ukazuju na to da bi svet mogao da dostigne zagrevanje od 1,5 stepeni Celzijusa pre 2030. godine, pojačavši izazove za hodočasnike u budućnosti.

CESARE ABBATE/EPA-EFE/REX/Shutterstoc

Gužve i sanitarni problemi

Prema nekoliko svedočanstava, loše upravljanje saudijskih vlasti dodatno je pogoršalo ekstremne prilike, dovevši do krize u mnogim oblastima određenim za hodočasnike.

Oni kažu da su smeštaj i objekti bili loše organizovani, sa prenatrpanim šatorima u kojima nije bilo adekvatnog hlađenja i sanitarnih objekata.

Amina (nije joj pravo ime), 38-godišnjakinja iz Islamabada, kaže: "Nije bilo klime u našim šatorima na velikoj vrelini Meke. Aparati za vodu koji su bili tu postavljeni najveći deo vremena nisu imali vodu."

Neki hodočasnici su se požalili da je hlađenje bilo neadekvatno u nekim šatorima

"Toliko nije bilo vazduha u šatorima da smo bili okupani znojem i bilo je to jedno stravično iskustvo", dodaje ona.

STRINGER/EPA-EFE/REX/Shutterstoc

Fauzija, hodočasnica iz Džakarte, slaže se s tim, dodavši: "Mnogi su gubili svest zbog prevelike gužve i pregrejanih šatora."

"Čekali smo na večeru sve do uveče, pa su ljudi u šatorima bili gladni", dodaje ona.

Ona bi pozdravila poboljšanja, ali veruje da je "ovo bio do sada najbolje organizovan hadžiluk".

Problemi sa prevozom

Hodočasnici su takođe često bili primoravani da prelaze velike udaljenosti peške po žestokoj vrelini, dok su neki za to krivili blokade puteva i loše organizovan prevoz.

Pakistanska hodočasnica, koja želi da ostane anonimna, kaže: "Bili smo primorani da pređemo rutu od sedam kilometara bez vode i bez hlada. Policija je podigla barikade, prisilivši nas da prelazimo pešice nepotrebno velike udaljenosti."

Prema njenim rečima, vozila saudijske vlade bila su dostupna, ali se nisu koristila za hodočasnike kojima bi pozlilo i koji bi gubili svest zbog vrućine.

"U kampovima su ljudi držani poput kokošaka ili životinja sa farme, nije bilo mesta da se prođe između kreveta, a onih malo kupatila nije bilo dovoljno za stotine ljudi."

JALAL MORCHIDI/EPA-EFE/REX/Shutterstock

Muhamed Ača, organizator hadžiluka za privatne grupe, slaže se s tim.

"Ovo mi je 18. hadžiluk i, prema mom iskustvu, saudijski kontrolori nisu pomagači. Oni kontrolišu, ali ne pomažu", kaže on.

Prema Ači, tokom leta, prosečan hodočasnika bi mogao da bude primoran da prepešači najmanje 15 kilometara dnevno.

To ih izlaže toplotnom udaru, zamoru i odsustvu dostupne vode, kaže on.

"Ranijih godina, bile su otvorene polukružne okretnice za pristup šatorima, ali sada su sve te rute bile zatvorene. Kao posledica toga, običan hodočasnik, čak i ako je odseo u šatoru Kategorije A u Zoni 1, morao je da pešači 2,5 kilometara po letnjoj vrućini da bi stigao do svog šatora", objašnjava on.

"Ako dođe do nekakvog hitnog slučaja na putu, niko ne može da stigne do vas 30 minuta. Takođe nije organizovano spasavanje života, niti je bilo tačaka sa vodom duž ovih putanja", dodaje Ača.

Okasnela medicinska pomoć

Mnogi hodočasnici su navodno primili neadekvatnu medicinsku pomoć.

Prema velikom broju hodočasnika, ambulantna kola i prva pomoć nisu bili na raspolaganju za one koji su doživeli iscrpljenost od vreline ili druge zdravstvene probleme.

ASHRAF AMRA/EPA-EFE/REX/Shutterstock

Amina je ispričala kako je, kad je kolegi hodočasniku bio potreban kiseonik zbog klaustrofobije, ambulantnim kolima trebalo 25 minuta da stignu uprkos njihovim očajničkim molbama.

"Konačno su kola hitne pomoći stigla, a doktor ga nije pregledao duže od dve sekunde, rekao je: 'Ništa mu nije', i otišao", dodala je ona.

Međutim, saudijsko Ministarstvo zdravlja ukazalo je na resurse izdvojene za blagostanje hodočasnika.

U saopštenju vlade se navodi da je obezbedila 189 bolnica, zdravstvenih centara i mobilnih klinka sa kombinovanim kapacitetom od više od 6.5000 kreveta i više od 40.000 pripadnika medicinskog, tehničkog i administrativnog osoblja i volontera.

Oni su imali podršku više od 370 ambulantnih kola, sedam službi vazdušne hitne pomoći i jake logističke mreže sačinjene od 12 laboratorija, 60 kamiona za snabdevanje i tri mobilna medicinska skladišta strateški raspoređena na svim svetim mestima, kaže se u saopštenju.

Uprava zdravstvenog centra Makah saopštavala je da je povećala stepen pripravnosti kako se približava sezona hadžiluka.

"Svi kapaciteti su iskorišćeni da bi se obučilo osoblje i zadovoljile neophodne potrebe za neprekinuti rad u svim ambulantnim klinikama u svim bolnicama i centrima, a u različitim zdravstvenim ustanovama izdvojena su 3.944 kreveta, među kojima je i 654 kreveta za intenzivnu negu."

BBC

Hodočasnici bez dokumenata

Da bi išao na hadžiluk, hodočasnik mora da se prijavi za specijalnu vizu za hadž.

Ali neki pojedinci pokušavaju da idu na hodočašće bez odgovarajuće dokumentacije.

Veruje se da je ovaj problem "nezvaničnog hadžiluka" doprineo preteranom broju smrti.

Hodočasnici bez odgovarajuće dokumentacije često izbegavaju vlasti, čak i kad im je potrebna pomoć.

Vlasti su ih okrivile za neke od pretrpanosti po šatorima.

"Sumnjamo da su se oni koji su koristili nehadžilučke vize infiltrirali u oblasti rezervisane za hadžiluk", kaže Mustolih Siradž, predsedavajući Indonezijske nacionalne komisije za hadž i umru (Komnas Hadži).

AFP navodi arapskog diplomatu koji tvrdi da je najmanje 658 Egipćana umrlo ove sezone, među njima 630 bez dozvole za hadžiluk.

Sad Al Kuraši, savetnik Nacionalnog komiteta za hadž i umru, kaže za BBC: "Svako ko nema vizu za hadžiluk neće biti tolerisan i moraće da se vrati u svoju zemlju."

On ističe da se neregularni hodočasnici identifikuju uz pomoć Nusuk kartica, koje dobijaju zvanični hodočasnici i sadrže barkod za ulazak na sveta mesta.

EPA

Mnogi hodočasnici odlazi na hadžiluk pred kraj života, ili nakon što su štedeli čitav život, ili u nadi da će kad umru, umreti tamo.

Na primer, Muslimanska zajednica Bangladeša smatra srećom ako se umre za vreme hadžiluka.

Oni veruju da to donosi specijalan status.

To je jedan od razloga zašto ima smrti svake godine na hadžiluku.

U sezoni 2022-23. godine bilo ih je oko dvesta.

Šta se dešava ako neko umre tokom hadžiluka?

Kad hodočasnik umre tokom hadžiluka, smrt se prijavljuje Hadžijskoj misiji.

Oni koriste narukvice ili identifikaciju okačenu oko vrata da bi potvrdili nečiji identitet.

Potom doktor izdaje sertifikat, a Saudijska Arabija izdaje umrlicu.

Pogrebne molitve se održavaju u važnim džamijama kao što su Masdžid Al Haram u Meki ili Prorokova džamija u Medini, u zavisnosti od toga gde je nastupila smrt.

Telo se opere, umota i preveze u hladnjačama koje obezbeđuje saudijska vlada, pokrivajući sve troškove.

Ukopi su prosti, bez obeležja, ponekad sa više tela ukopanih na jednom mestu.

Grobljanske knjige navode ko je sahranjen gde, da bi porodice mogle da posete grobove ako žele.

Saudijska vlada kaže da , uz različite grupe i Crvenog polumeseca, pruža "dostojanstvene pogrebne procese pune poštovanja".

Pogledajte video: Pešice od Pakistana do Meke

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Izvor: BBC News na srpskom

Podeli:

0 Komentari

Možda vas zanima

Podeli: