BBC 0

21.06.2024.

12:56

Meksiko i Amerika: Domorotkinja zatvorena 12 godina u psihijatrijskoj bolnici u Kanzasu jer niko nije govorio njen jezik

Domorotkinja Rita Kvintero 12 godina bila na psihijatriji jer niko u Sjedinjenim Američkim Državama nije govorio njen jezik.

Izvor: Ronald Avilja-Klaudio - BBC Mundo

Meksiko i Amerika: Domorotkinja zatvorena 12 godina u psihijatrijskoj bolnici u Kanzasu jer niko nije govorio njen jezik
Piano Productions

Podeli:

Osmog juna 1983. godine, policajci iz Kanzasa u Sjedinjenim Američkim Državama pronašli su ženu u crkvi, obučenu u prljavu odeću, koja je delovala zbunjeno.

Žena je izgovorila nekoliko reči koje oni nisu razumeli.

Ispitivali su je na engleskom, ali je komunikacija bila nemoguća.

Niko nije razumeo šta ona govori i na kraju je izgubila slobodu u narednih 12 godina.

Ime joj je bilo Rita Patino Kvintero, pripadnica domorodačkog naroda Raramuri (Tarahumara) iz Meksika.

Toga dana, ona se sklonila u podrumu Metodističke crkve u gradu Manteru, u zapadnom Kanzasu, u SAD.

Odvedena je u policijsku stanicu, gde je pretukla policajca koji je pokušao da je očisti, kaže meksički režiser Santjago Esteinou.

On je režirao Ženu zvezda i planina, dokumentarac o Riti koji je premijerno prikazan u aprilu 2024. godine.

Život u prirodi

Režiser je započeo sa snimanjem 2016. godine, ali projekat nije dovršen sve do 2022. godine.

"Nisam se razbolela. Osećam se veoma dobro kad živim u prirodi", kaže Rita u filmu.

Ona je govorila na vlastitom jeziku domorodaca Raramurija dok je gledala u planine rodne države Čivave u severnom Meksiku, gde živi domorodački narod Raramurija.

Raramuri znači "laki trkači", a potiče od reči "rara", koja znači stopalo, i "muri", koja znači "lagan".

Za narod Raramurija trčanje ima veliku socijalnu i kulturološku važnost.

Oni naseljavaju padine Sijera Tarahumare, čija ih komplikovana topografija prisiljava da izbegavaju prepreke, preskaču potoke i penju se na planine.

Ali u Kanzasu se veruje da je Rita imala problema sa suvljim i hladnijim vremenskim uslovima nego u domovini.

I to je dovela do 12 godina provedenih u zatočeništvu u psihijatrijskoj ustanovi u SAD.

Jezička barijera

Rita je tečno govorila samo jezik Raramurija.

U pravosudnom sistemu Kanzasa i u bolnici nije bilo prevodilaca.

Rita nije mogla da razume šta se dešava oko nje i zašto je zatvorena.

Zvanični prevodilac nije čak ni razumeo njen jezik.

"Odveli su je na sud, a sudija je zaključio da je oslabljenih mentalnih sposobnosti, i da je opasna po sebe, pa su je odveli u psihijatrijsku bolnicu", objašnjava Esteinou za BBC Mundo.

Piano Productions

Ostatak njenog života bio je obeležen izolacijom, medicinskim nasiljem, institucionalnom birokratijom i usamljenošću.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Ko je bila prava Rita?

Rita je bila žena okružena mitovima i misterijama.

Bila je pastirka, babica, travarka, zanatlijka, peračica.

Rita je radila razne stvari, prema Esteinouovom dokumentarcu, u kojem su intervjuisani njeni snaja, nećaka i nekoliko komšija.

Santjago Esteinou kaže da se u priči o Riti sakupi

Piano Productions

Rita, za koju se veruje da je rođena 1930. godine, rodom je iz Piedras Verdesa, u Čivavi, a kasnije je živela blizu regiona Serokavi u opštini Urike.

Imala je partnera i sina, prema rečima režisera.

On je opisuje i kao "bogatu ženu" u njenoj vlastitoj zajednici, zato što je bila vlasnica ogromnog stada ovaca.

Ali jednog dana se sve to promenilo i Rita je postala "strah i trepet i neželjena".

Njeno stado bilo je ukradeno, a njene komšije su je optužile da je ubila muža, što je tvrdnja koja nikad nije dokazana.

"Poneli su se prema njoj veoma ružno. Pričalo se da se posvađala sa mužem, da ga je pretukla i ubila", kaže Prokopio Mansinas, komšija iz Urikea koji je živeo blizu Rite i pojavljuje se u filmu.

"Rita Patino nije ubila Džeronima Renterijasa. Riti Patino su ukradene njene koze; ukradena su joj ćebad, ukradene su joj ovce", dodaje on.

Esteinouovo istraživanje nije moglo da ga dovede do bilo kakvih javnih spisa o smrti njenog partnera u Čivavi.

Vladalo je i verovanje da su na nju bačene nekakve "magične čini".

Ali u stvarnosti, kaže Esteinou, Rita je imala izvesne invaliditete.

Rita je imala probleme sa govorom i počela je da luta sa sinom.

Njena zajednica krenula je da je posmatra sa strahom.

Komšije kažu da nigde nije bila rado primljena.

"Neki ljudi je nisu želeli; kad bi im došla, ljudi bi joj zalupili vrata pred nosom. Ljudi su govorili da želi da ih ubije. Ali ona je samo bila gladna i htela je hranu", kaže Mansinas.

Kao rezultat svega što je doživela i što se govorilo o njoj, vlasti su joj oduzele sina, kaže režiser.

Zašto je napustila Meksiko i kako je završila u Kanzasu ostaje i dalje misterija, ističe Esteinou.

Veruje se da je Rita prevalila put od Meksika do Kanzasa pešice.

Sloboda

Sud je prvobitno naložio da se ona primi u psihijatrijsku bolnicu na tri meseca.

Njeno stanje bi se ponovo procenilo na kraju tog perioda.

Međutim, advokat kog joj je dodelio sud nikad se nije pojavio pred sudijama.

Ni on nije uspevao da ostvari komunikaciju sa njom jer nije bilo prevodioca.

U to vreme, medicinsko osoblje tvrdilo je da nisu imali pojma o poreklu pacijentkinje, što im je otežalo da kontaktiraju članove njene porodice.

Prolazili su meseci i meseci, a oni su se polako pretvorili u godine.

Rita nije mogla da govori, bila je sama i daleko od kuće.

Dobijale je lekove bez konkretne dijagnoze zbog jezičke barijere.

Piano Productions

"Vidim tu mnoge oblike diskriminacije i nasilja. U Ritinom slučaju, poklopili su se mnogi elementi. Ona je domorotkinja koja ne govori engleski, siromašna je, migrantkinja, verovatno sa izvesnim invaliditetom", kaže Esteinou.

Prošlo je deset godina da bi se situacija pomerila iz mrtve tačke.

Organizacija Kanzasko zastupništvo i usluge zaštite, danas Centar za prava osoba sa invaliditetom Kanzasa, odlučila je 1994. godine da revidira slučajeve pacijenta koji su proveli u bolnici više od pet godina.

Za Ritu, ovo telo je odredilo advokatkinju Toriju Mroz.

"Jedna od prvih stvari koje smo uradili bilo je da proučimo njen zdravstveni karton. U vrlo ranom stadijumu dokumentacije stoji zabeležena činjenica da je ona iz Čivave i da je pripadnica domorodačkog naroda Tarahumara", kaže Mroz u dokumentarcu.

"To je bilo u njenom zdravstvenom kartonu sve vreme koje je provela tamo. Uprkos tome, prošlo je deset godina, a ona je i dalje ostala. Uporno su ponavljali: 'Ne znamo odakle je ili kojim jezikom govori'", dodaje ona.

Organizacija za zaštitu osoba sa invaliditetom tužila je bolnicu i više od 30 članova njenog osoblja.

Tražili su 10 miliona dolara odštete.

Pravosudni proces je nailazio na izazove, zato što Rita nije mogla da svedoči na sudu.

U ono vreme, kaže Esteinou, postojao je samo jedan psihijatar koji je razumeo jezik Raramurija (Tarahumare).

Rita je bila otpuštena iz bolnice i stigla je u Meksiko 1995. godine, ali je njen slučaj nastavio da se vodi sve do 2001. godine.

Na kraju je slučaj razrešen uz posredovanje.

Riti je dodeljena odšteta u iznosu od 90.000 dolara, ali je 32.641 dolara od ukupne sume bilo dodeljeno nevladinoj organizaciji koja joj je pomogla.

Ostatak novca je trebalo da se iskoristi za pomoć Riti u njenoj vlastitoj zemlji.

Siromašna ali "srećna"

Rita je nastavila da živi u siromaštvu.

"Sud je osnovao fond i imenovao časnu sestru po imenu Beatriz Zapata, koju je odabrala nevladina organizacija, za administratorku Ritinih sredstava.

"Oko dve godine ona joj je davala 300 dolara mesečno, a onda joj je poslala 6.000 dolara u komadu. Potom je časna sestra nestala zajedno sa novcem", objasnio je režiser.

Nekoliko godina je časna sestra koristila novac isključivo za sebe.

Sud je uspeo da povrati svega 10.000 dolara od časne sestre.

Imenovana su dva nova administratora.

Oni su naplaćivali 1.000 dolara godišnje za upravljanje fondom.

Oboje su tvrdili da nigde ne mogu da pronađu Ritu.

Deset godina kasnije, novac se istrošio.

Rita je jedina u javnosti poznata žrtva medicinskog nemara iz Latinske Amerike zbog odsustva komunikacije, ali mnoge druge domorotkinje iz Severne Amerike suočile su se sličnim problemima.

Rita Patino je umrla 2018. godine.

Posle njene smrti, njena porodica i zajednica održali su "proslavu".

Narod Raramurija veruje da odavanje počasti mrtvima kroz proslavu pomaže da oni pređu na sledeći nivo postojanja, koji je zapravo izvor njihovog porekla: zvezde koje osvetljavaju planine Sijera Tarahumara.

"Tokom života u Meksiku, Rita je imala običaj da peva i pleše, ali je i živela zaokupljena sobom", priseća se Esteinou.

"Veoma sam srećna što sam ovde, u mojoj domovini", rekla je Rita Esteinouu tokom jednog od njihovih susreta.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Izvor: BBC News na srpskom

Podeli:

0 Komentari

Možda vas zanima

Podeli: