Srbija, voćarstvo i poljoprivreda: Šta zadaje glavobolju voćarima i ima li mogućeg leka

Kamioni puni crvenih, zelenih i žutih jabuka prelazili su dug, ali lak put od srpskih voćnjaka do ruskog tržišta sve do 2022.

"Početak rusko-ukrajinske krize doneo je prvenstveno logističke probleme, cene transporta su se značajno povećale, tražile su se nove rute, a bilo je problema i u naplati zbog sankcija", kaže Nikola Nenadović, direktor Agrounije za BBC na srpskom.

Jabuke iz Srbije su se godinama najviše izvozile na rusko tržište, ali je ta količina umanjena od početka rata u Ukrajini, pokazuju podaci Privredne komore Srbije (PKS)

Izvoz jabuka u ovu zemlju je 2021. je srpskoj državnoj kasi doneo 78 miliona evra, dok je godinu dana kasnije taj priliv bio manji za 10 miliona evra, navode iz PKS-a.

Izvoznici ukazuju da je rešenja u novim tržištima, ali Zoran Kesarović, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, kaže da to nije lak proces.

"Mi izvozimo ozbiljnu količinu jabuka na rusko tržište, oko 70 odsto, nije to malo", ukazuje on.

• Koliko se u Srbiji i na Balkanu istanjio kućni budžet i kako je u svetu
• Kakve ekonomske posledice čekaju Srbiju ako uvede sankcije Rusiji
• Kako rat u Ukrajini utiče na firme iz Srbije

Dodatnu glavobolju srpskim poljoprivrednicima izazvale su klimatske promene, rani prolećni mrazevi, povećanje cena energenata, ambalaže, nedostatak radne snage, ali i porast cena đubriva, što je rezultiralo manjim rodom jabuke kod velikog broja proizvođača i nešto lošijom sortom letnjih jabuka, dodaje Nikola Nenadović.

Cene đubriva skočile su od početka sukoba u Ukrajini, jer su ta zemlja i Rusija među najvećim izvoznicima ovog proizvoda u Evropi, što je posledično dovelo do poskupljenja povrća i voća u Srbiji, o čemu je izveštavao i BBC.

Izvoznici jabuka na mukama

U Srbiji je oko 27.000 hektara zemlje pod jabukama/BBC

Kompanija Ćirić Agro, deo Asocijacije Serbia Does Apple, godinama sarađuje sa ruskim kupcima.

Do pre nekoliko godina izvozili su oko 90 odsto jabuka u ovu zemlju, a ostatak na tržišta drugih evropskih zemalja.

Novonastala situacija u Ukrajini na trenutak je napravila zastoj u saradnji.

"Nismo mogli da izvezemo jabuku, u jednom trenutku, poskupeo je transport, bilo je neizvesno kako ćemo da naplatimo usluge.

"Stabilizovalo se u drugoj polovini godine, pa sada izvoz ka Rusiji teče normalnim tokom, ali mi imamo konstantan pad izvoza jabuka u Rusiju, jer se naši proizvođači i izvoznici okreću novim tržištima", objašnjava za BBC na srpskom Gojko Zagorac, predsednik Asocijacije.

U prvim danima rata, mnogi kamioni puni robe iz Srbije ostali su zarobljeni u ukrajinskoj ravnici.

Potom se išlo alternativnim, dužim putevima, preko Litvanije i Letonije ili preko Poljske i Belorusije.

Na slične probleme naišla je i Agrounija koja na godišnjem nivou izvozi 15.000 tona jabuka u više od 25 zemalja.

Petinu ovog voća plasira u Rusiju, najviše sezonsku vrstu (ajdare, zlatni delišes, greni smit), ali i klupske jabuke.

Klupske jabuke su, kaže profesor Kesarović, zaštićene vrste.

"Mogu da ih gaje samo određeni proizvođači: ako je jedna kompanija potpisala ugovor da samo ona gaji tu sortu, niko drugo ne može da je prodaje", objašnjava.

Srpskih jabuka bi moglo biti sve manje na ruskoj trpezi jer sve više njihovih poljoprivrednika podiže sopstvene zasade sa protivgradnom mrežom, upozorava Kesarović.

"U jednom delu Kavkaza oko 1.500 hektara je pod jabukama, što na godišnjem nivou donese oko 500.000 tona - količinu koju proizvede cela Srbija.

"Drugo, oni dobijaju subvencije za domaću sadnicu, a postoji i mogućnost da se zabrani uvoz, jer su im hladnjače pune, pa što bi uvozili", kaže Kesarović.

Ruska proizvodnja jabuka raste od 2014. godine.

Samo u 2022. proizvedeno je oko dva miliona tona, najviše na privatnim plantažama, navodi Andrej Sizov, agroekonomista iz Rusije.

"Uvozimo oko 30 do 40 odsto jabuka, što je za 20 odsto manje u odnosu na 2014.

"Zapravo su zapadne sankcije te godine najviše pogodovale ovom sektoru", kaže on.

Evropska unija i SAD su uvele sankcije Rusiji 2014. pošto je ova država anketirala poluostrvo Krim na jugu Ukrajine.

Moskva je te godine počela više da uvozi iz Srbije, ali Sizov ukazuje da se ruske vlasti vode političkim motivima u spoljnoj trgovini.

"To bi pre ili kasnije moglo da utiče na isporuku jabuka iz Srbije jer se odnosi ovih zemalja pogoršavaju", dodaje on, bez objašnjenja na šta konkretno misli pod pogoršavanjem odnosa.

Rusija je četvrta u svetu po proizvodnji pšenice, a razvijene su i proizvodnja drugih žitarica, voća, povrća i mesa, pokazuju podaci Statiste (Statista), nemačke kompanije specijalizovane za podatke o tržištu. Jabuka u brojkama

• U Srbiji je 27.034 hektara zemlje pod jabukama.
• Prosečna godišnja proizvodnja je 513.238 tona, najveća je u Vojvodini oko 40 odsto, nešto manje u Zapadnoj Srbiji - 30 odsto.
• Tokom 2022. Srbija je izvezla oko 145.000 tona jabuka u vrednosti od 100,2 miliona evra, što je za 34.000 tona manje nego godinu pre.
• Gotovo 70 odsto završilo je na ruskom tržištu.
• U oktobru 2019, Srbija je potpisala Sporazum o slobodnoj trgovini sa članicama Evroazijske ekonomske unije (EAEU), kojim je izvoznicima iz te zemlje omogućeno da 99,5 odsto proizvoda plasiraju u Rusiju bez troškova carine, kao i u druge članice ove unije poput Belorusije, Kazahstana, Jermenije i Kirgistana.
• Pored izvoza, Srbija i uvozi jabuke.
• Količina uvezenog voća bila je oko 26.126 tona u vrednosti od 3,7 miliona evra - najviše iz Severne Makedonije (gotovo 3,1 milion evra).

Izvor: Privredna komora Srbije za BBC na srpskom

Za proizvođače jeftino, za kupce skupo

Veæina ljudi kupuje više nego što može da pojede, stoga kupujte pametno/Getty Images

Dušan Verešević iz Zrenjanina je pre dve decenije zasadio dva hektara jabuke, hektar šljive i malo krušaka.

To mu je donosilo solidan prihod koji je bio i više nego dovoljan da pokrije troškove proizvodnje i da mu nešto, kako kaže i "ostane".

"Prodavao sam i za industriju, za pravljenje rakija, čak je bilo perioda i kada sam dokupljivao", kaže Verešević za BBC na srpskom.

Sarađivao je sa velikim izvoznicima i odlagao jabuke u hladnjače.

Zbog slabog prošlogodišnjeg prinosa i loših vremenskih uslova odlučio je da površinu pod jabukama ove jeseni smanji.

"Ne isplati se. Gorivo za zalivanje je skupo, nema ni fizičke radne snage jer dnevnice nisu visoke, što razumem - ljudi treba nešto i da zarade.

"Prilikom skladištenja jabuka naplaćuje vam se klasiranje (odvajanje plodova po kvalitetu), onda se čeka pogodan trenutak i bolja cena, a procenat koji dobijate od prodaje je mali", objašnjava ovaj voćar.

Kada se isplate sve te usluge, ne ostaje ništa, dodaje.

Dodatni problem na koji ukazuje jeste slaba domaća potrošnja.

"Jabuke su se više kupovale i na pijaci: dođe kupac pa uzme tri, četiri gajbice, a danas komad, dva, koliko mu je potrebno, cena je solidna, između 80 i 100 dinara po kilogramu.

"Za kupce je to mnogo, a za nas proizvođače malo", dodaje.

Alternativni lek - nova tržišta

Nikola Nenadović ukazuje da je godinama unazad moderno voćarstvo u Srbiji prilagođeno zahtevima ruskog tržišta.

Problema sa plasmanom jabuka, kako kaže, ranije nije bilo, ali je sada uočen sve veći pad potražnje za srpskim jabukama, a i domaći proizvođači i izvoznici se okreću novim tržištima.

Da li smo spremni za nove kupce?

Da, kratko kaže profesor Kesarović.

"Ambalaža nam je dobra, hladnjače takođe, kad uporedimo ukus naše jabuke u poređenju sa nemačkom i poljskom, u prednosti smo.

"Treba osluškivati potrebe tržišta - Engleska traži sitniju, Rusi vole krupniju, slatka je omiljena u Saudijskoj Arabiji", kaže on.

Dodatni plus je primena savremenih tehnologija kao što su protivgradne mreže, kojim se, objašnjava, zemljište štiti kako od grada tako i od žege.

Iz Privredne komore Srbije kažu da je "Egipat, jedna od zemalja apsolutno zavisna od uvoza jabuka, prepoznata kao izuzetan potencijal za domaće proizvođače i izvoznike".

"Postoji obostrani interes za saradnju u ovom segmentu, ali tek treba da se realizuje Sporazum o slobodnoj trgovini, kao i usklađivanje fitosanitarnih sertifikata između naših država", navode u pisanom odgovoru.

Dodaju da se jabuke već sada izvoze i u Ujedinjene Arapske Emirate, Saudijsku Arabiju, Katar, Veliku Britaniju.

• Red slanine, red sira, red luka: Domaća hrana malih proizvođača osvaja Srbiju preko Fejsbuka
• Kako rat u Ukrajini utiče na firme iz Srbije
• Kako da bacate manje hrane

Jabuke Agronunije mogu se naći i u Maleziji, Portugaliji, Španiji, ali u regionu (Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Hrvatska, Slovenija).

"Sva ova tržišta zajedno, u trenutnim okolnostima sortimenta i kvaliteta mogu samo delimično da zamene rusko tržište.

"Potrebno je da pratimo trendove pakovanja, marketing i promociju jabuka i iniciramo potpisivanje dodatnih sporazuma o slobodnoj trgovini sa zemljama sa kojima za sada taj ugovor nemamo", smatra direktor ove kompanije.

Gojko Zagorac dodaje da to nije lak proces, ali je neminovan, jer će se samo tako broj novih tržišta povećati.

Pored alternativnih tržišta, profesor Kesarović smatra da treba da se radi na domaćoj potrošnji.

"Moramo da razvijemo svest o značaju korišćenja voća, jer danas ljudi neće da kupuju jabuke zato što čuju da se prskaju.

"O načinu korišćenja pesticida se u proizvodnji jabuka itekako vodi računa", dodaje profesor.

Iz Polino fruta koji godinama sarađuje sa domaćim marketima kažu da potražnja pada jer mlađe generacije ne jedu toliko jabuka kao starije.

Nekada su domaćim trgovinskim lancima dopremali i do 40 tona jabuka na nedeljnom nivou.

Ove godine to je četiri puta manje.

"Sada je izbor veći, nisu više dostupne samo jabuke i banane, već su tu i mango, ananas, avokado, sve što je doskora bila nepoznanica.

"U susednoj Crnoj Gori se po glavi stanovnika troši 500 odsto više jabuka nego kod nas", kažu iz ove beogradske firme. Pogledajte ovaj video Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk